Pročitaj mi članak

Džonson: Bajdenovu politiku vode ljudi Hilari Klinton koji su potpuno sišli s uma

0

Politikolog Aleksandar Pavić napravio je za emisiju Aktuelnosti TV Hepi intervju sa analitičarem Lerijem Džonsonom, veteranom CIA i odseka Stejt departmenta za protivterorizam.

Aleksandar PAVIĆ: Večeras imamo zadovoljstvo da razgovaramo sa Lerijem Džonsonom, veteranom CIA i odseka Stejt departmenta za protivterorizam, koji je zatim osnovao firmu koja je vršila obuku za pripadnike specijalnih snaga američke vojske. Takođe je važno pomenuti i to, kao što i on sam voli da istakne, da su se bar 24 njegova pretka borila u američkom ratu za nezavisnost i da su se njegovi preci borili i umirali za Sjedinjene Države tokom proteklih dva i po veka.

Dobro veče Leri, hvala ti što si odvojio vreme da govoriš za emisiju Aktuelnosti TV Hepi u Srbiji.

Leri DŽONSON: Hvala ti Aleks, drago mi je što sam ovde.

PAVIĆ: Hvala puno. Mislim da ljudi treba da znaju da imaš sjajan vebsajt. Možeš sam da izdiktiraš veb adresu da ja ne bih pogrešio. Svakog dana objavljuješ članke ili na temu domaće američke politike, pogotovo na temu onog što se dešava sa Trampom, ili na temu ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini koja je počela krajem februara.

Mislim da bi bilo dobro da počnemo od tvog najnovijeg članka na temu poslednjih dešavanja sa Trampom i upada u njegovu vilu Mar-a-Lago, a pogotovo od faktora duboke države kojeg si pomenuo u tvom članku.

Dakle, da li se ovde jednostavno radi o tome da je duboka država skinula rukavice i da je više nije ni briga što je postala vidljiva za američku javnost?

O UPADU U TRAMPOVU VILU I FUNKCIONISANJU DUBOKE DRŽAVE

DŽONSON: Kratak odgovor je – da. Inače, veb adresa mog bloga je https://sonar21.com/, što je skraćenica za njegov pun naziv – Sin nove američke revolucije za 21. vek.

Ceo poduhvat hajke na Donalda Trampa je dobio je svoj specifični fokus u januaru 2016. Međutim, još pre toga smo imali CIA, Ef-bi-aj i elemente u američkom Ministarstvu odbrane, od kojih su neki mislim bili povezani sa bivšim pomoćnikom ministra odbrane za specijalne operacije i sukobe niskog intenziteta Majklom Vikersom, koji su koordinirano delovali i radili na prikupljanju obaveštajnih podataka koji bi mogli da se koriste za podršku Hilari Klinton i njenoj izbornoj pobedi nad konkurencijom, kako iz Demokratske tako i iz Republikanske partije.

To znači da je već u leto 2015. En-es-ej (američka Agencija za nacionalnu bezbednost) korišćena kao glavni izvor za te informacije. Međutim, En-es-ej nije svesno učestvovala u tom procesu. Informacije su skupljali Britanci pošto, teoretski po američkom zakonu, Agencija za nacionalnu bezbednost nema prava da presreće komunikacije američkih građana.

Međutim, kada američki državljanin koji se nalazi u inostranstvu komunicira sa nekim u Sjedinjenim Državama, tu komunikaciju može da presretne na primer Velika Britanija, kao što se i desilo. I takve vrste komunikacija se mogu snimati kao obaveštajni ”proizvodi” koji se zatim šalju Agenciji za nacionalnu bezbednost u SAD.

Tada zvaničnici CIA, Ef-bi-aj i Ministarstva odbrane dobijaju pristup tim informacijama. I, oni su počeli da prikupljaju svojevrsne dosijee o senatorima Tedu Kruzu i Marku Rubiju, kao i o Donaldu Trampu među republikanskim kandidatima, i o Berniju Sandersu među demokratskim.

Potrebno je vratiti se u leto 2015. U to vreme niko još nije znao ko će biti pobednik na predsedničkim izborima 2016, niko nije znao ko će biti kandidati partija za predsednika SAD, pogotovo ne na strani Republikanaca. Tada je bilo teško identifikovati tu većinu koja bi glasala za Donalda Trampa. Ipak, učinjeno je sve da se prikupe informacije koje su mogle da budu korišćene protiv Trampa.

U članku sam koristio slučaj Džordža Papadopulosa, potonjeg savetnika u Trampovom izbornom štabu, kao ilustraciju načina na koji se ta koordinacija službi odvijala.

U avgustu 2015. Džordž Papadopulos je kontaktirao Korija Levandovskog (prvog menadžera Trampove kampanje) putem SMS poruke, a mislim i telefonskim putem, da bi izrazio svoje zanimanje za angažman u Trampovoj kampanji. Taj razgovor je presretnut od strane Dži-si-eič-kju (Vladinog štaba za komunikacije Ujedinjenog Kraljevstva), i zabeležen kao razgovor između američkog građanina broj 1 i broj 2.

Zatim je njihove identitete Dži-si-eič-kju predao američkoj Agenciji za nacionalnu bezbednost i oni su tada ”demaskirani” – ne znam da li od strane CIA ili Ef-bi-aj-a, mada mislim da je to ipak prvobitno uradila CIA. Zatim je počela koordinacija sa britanskom MI6. I tako je krajem 2015. Džordž Papadopulos, koji ni u kom smislu nije bio osoba visokog profila u oblasti energetike i gasa, odjednom dobio ponudu da postane potpredsednik nekog instituta u Londonu. Ono što on nije znao jeste da je taj institut stvorio MI6.

Zatim su ga upoznali sa Džozefom Mifsudom, koji je takođe bio član tog britanskog ”instituta”. Ovo je bila manipulacija osobom koja nije znala da je predmet manipulacije.

On je bio mlad, ponuđen mu je sjajan, prestižan posao sa platom od preko 100.000 dolara godišnje, što je mnogo novca za mladog čoveka poput njega, plus putovanja širom Evrope… Posao iz snova. On nije shvatao da je bio predmet obaveštajne igre. I onda je imenovan za jednog od Trampovih izbornih savetnika.

Mala digresija… Jedna od Trampovih slabosti je bila ta što je dozvolio da bude okružen neproverenim ljudima koji nisu bili preterano visokog nivoa.

Zatim se uključio i Ef-bi-aj koji je počeo da organizuje sastanke. Uključili su se i Australijanci. Jedan australijski diplomata je tvrdio da mu je Papadopulos navodno dao informacije o Trampovim vezama sa Rusima, što je Ef-bi-aj iskoristio kao povod za započinjanje operacije Krosfajerhariken, odnosno špijuniranja Trampove kampanje radi pribavljanja dokaza o vezama sa Rusima.

Dakle, imali smo CIA, Ef-bi-aj, britansku obaveštajnu službu, australijsku obaveštajnu službu. Ovo nije bilo slučajno, ovo je bilo planirano, organizovano, i posle se razvilo. Stoga mislim da je jedan od razloga za upad u Mar-a-Lago, osim pokušaja zastrašivanja Trampa, pokušaj da se Tramp optuži za zloupotrebu poverljivih materijala, što smatram da je laž.

Ali, tako to radi duboka država… Etiketiraju vas, i onda je to po definiciji tačno. Postoje dokumenti s kojih je Tramp skinuo oznaku tajnosti pre nego što je odstupio sa dužnosti predsednika koji u dobroj meri opisuju ovu zaveru koju sam upravo opisao – koordinaciju, komunikaciju i uspostavljanje visoko poverljivih kanala – tzv. kanala programa posebnog pristupa – između osoblja Ef-bi-aj-a, CIA, američkog Ministarstva odbrane i njihovih inostranih pandana.

PAVIĆ: Hajde da postavimo stvar ovako radi objašnjenja gledaocima. Da li zemlje ”Pet očiju” koriste svoje obaveštajne službe da bi špijunirale svoje građane, tako što međusobno razmenjuju informacije i tako zaobilaze domaće zakone koji im zabranjuju da se bave domaćim špijuniranjem? Da li je to suština?

DŽONSON: Svakako tako izgleda. Ta mreža se načelno koristi radi borbe protiv terorizma, ali kada jednom sopstvenog građanina optužite da je terorista bez ikakvog pravnog postupka, time možete da opravdate čitav raspon agresivnih mera za prikupljanje podataka i presretanje komunikacija.

PAVIĆ: Po tebi je dakle američka obaveštajna zajednica počela da špijunira jednog od američkih predsedničkih kandidata znatno pre izbora, tokom same izborne kampanje…

DŽONSON: Tako je. I hajde da razjasnimo da sve ovo nije počelo u leto 2015. kad je reč o špijuniranju Amerikanaca.

Edvard Snouden je otkrio sav prljav veš o tome kada je izašao u javnost 2012, i da se to odvija još od napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. Tako da ta agresivna nadzorna država koja je izgrađena od tada, preko koje je američkoj vladi data ogromna moć da prikuplja obaveštajne podatke o individualnim građanima i krši njihovu privatnost – postoji već skoro 20 godina.

PAVIĆ: Linkovao si deo tvog članka na četvorodelnu seriju članaka objavljenih na sajtu Konservativ tri haus. U jednom od delova se zapravo tvrdi da sada u SAD postoji i četvrta grana vlasti – obaveštajna.

DŽONSON: Da. Ona nije ustavno utemeljena, ali je faktički grana vlasti. U mom iskustvu, obaveštajna zajednica nikada nije delovala samostalno. Drugim rečima, nikada oni nisu nešto preduzimali po svom nahođenju nego su uvek bili podređeni političarima na vlasti. Ono što se dolaskom Donalda Trampa promenilo je to da se lojalnosti CIA i direktora za nacionalnu bezbednost nisu prenele na novog predsednika, već su ostale na strani onih koji više nisu bili na vlasti. Tako da bi se moglo reći da je tada obaveštajna zajednica počela da deluje van zakona. Pri tome je ona još uvek bila potčinjena tzv. institucionalnoj državi u Vašingtonu. A ona ne obuhvata samo Demokratsku partiju. Ona uključuje i Republikansku partiju i vašingtonske lobiste koji zarađuju pare od korporacija koje nastoje da kupuju uticaj od pripadnika Kongresa i izvršne vlasti. Tako da je korupcija u koju je utonuo Vašington zapanjujuća. A većina ljudi toga nije svesna.

11. SEPTEMBAR KAO POČETAK AMERIČKOG PADA

PAVIĆ: Ovde u Srbiji, s obzirom da nas je NATO napao 1999, pratimo neke od glavnih aktera te agresije. Jedan od njih je Vesli Klark, koji je izjavio nešto vrlo zanimljivo 2007, kad se uključio u trku za demokratskog kandidata za predsednika SAD. Otvorio se tada, verovatno iz partijskih razloga, i mislim da je izneo neke vrlo razotkrivajuće činjenice.

Govorio je o tome šta je čuo kad je posetio Pentagon posle 11. septembra. Prvi put je otišao desetak dana posle. Naleteo je prvo na Ramsfelda koji mu je odbrusio da ”niko nama neće reći koga da bombardujemo”. Zatim je sreo kolegu oficira kojeg, razumljivo, nije hteo da imenuje, i pitao ga šta se dešava. Čovek mu je rekao: ”Napašćemo Irak.” Vesli Klark ga je pitao – zašto Irak, da li je Sadam bio umešan u napad 11. septembra? Čovek je odgovorio odrečno. Pa zašto onda napadamo Irak? Čovek nije umeo da kaže.

Klark se vratio šest nedelja kasnije i sreo istog čoveka, koji mu je rekao da ima kod sebe dokument iz kabineta Ministra odbrane. Vesli Klark mu je rekao da mu ga ne pokazuje nego da mu ga prepriča da bi Klark mogao kasnije o tome da priča. Čovek mu je rekao – nije samo Irak. Napašćemo sedam zemalja u sledećih pet godina… Irak, Iran, Siriju, Libiju, Somaliju, Liban, Sudan…

Vesli Klark je zaključio da se 11. septembra desio ”politički prevrat” i da su neki vrlo tvrdi ljudi preuzeli vođenje američke spoljne politike. Ukratko, to odgovara opisu neokonsa. Ali, to isto odgovara i onome o čemu si ti govorio, i onome što je objavljeno u toj četvorodelnoj seriji na sajtu Konservativ tri haus, u smislu da se nešto stvarno promenilo posle 11. septembra.

Vesli Klark to naziva političkim prevratom, drugi to nazivaju uvođenjem države nadzora. U svakom slučaju, očigledno se nešto promenilo 11. septembra.

DŽONSON: 11. septembar je događaj koji je primorao Bušovu administraciju da promeni svoj fokus, posle čega on više nije bio usmeren na stvarni uzrok i stvarnu pretnju. Znam da postoje mnoge istinske teorije zavere po kojima je 11. septembar nameštaljka ili ga je organizovao Izrael. Međutim, na osnovu onoga što sam tada i kasnije video, to je bio plan koji je organizovala i izvršila Al Kaida. Svakako je bilo i loše koordinacije između Ef-bi-aj-a i CIA. I onda neki ljudi kažu da ja u stvari samo dajem pokriće tim agencijama jer one blisko sarađuju. Međutim, ja sam, na primer, poznavao Majkla Šuera, koji je predvodio ”Bin Laden” jedinicu CIA. Po mom mišljenju, Šuer je bio klinički lud, kompletan ludak, i kad su ga postavili na mesto šefa jedinice ”Bin Laden” on nije imao nikakvo iskustvo. Njegov nadimak u CIA je bio ”Čarls Menson”.

Ne znam da li tvoji gledaoci znaju ko je bio Čarls Menson… On je taj koji je ubio ženu Romana Polanskog, Šeron Tejt. Razlog zašto su Šuera zvali ”Čarls Menson” je što je sa sobom doveo grupu ženskih analitičara za Rusiju. Ni one nisu imale nikakvo iskustvo, nisu govorile arapski, nisu se bavile islamskom tematikom. A njih su koristili da navodno pronađu bin Ladena.

Tu su bila i dva agenta Ef-bi-aj-a, koje su, međutim, tretirali kao da su gubavci u nudističkoj koloniji. Držali su ih na distanci i nisu hteli da dele informacije sa njima, tako da je saradnja bila ravna nuli.

A onda pogledajmo Bušovu administraciju, koja je rano upozorena da treba da shvati ozbiljno pretnju koja dolazi od Al Kaide. Ja sam napisao autorski članak zajedno sa Miltonom Birdonom, koji je predvodio operaciju CIA u Avganistanu. Članak je objavljen u novembru 2000, odnosno dan posle izbora. Napisali smo da će ko god da bude sledeći predsednik SAD morati da se fokusira na čoveka zvanog Imad Mugnija, koji je bio lider odgovoran za napade na američke ambasade u Libanu – na dve različite lokacije i u dva različita vremena – kao i za kidnapovanje američkih talaca. On je bio aktivni terorista, kao i Osama bin Laden.

Za njih dvojicu smo napisali da bi trebalo da budu u fokusu. Onda na vlast dolazi Bušova administracija i dobija od Ričarda Klarka (Klintonovog glavnog savetnika za protivterorizam) predlog plana budućih akcija. Ono što znam je da je (Bušov savetnik za nacionalnu bezbednost) Kondoliza Rajs to jednostavno odbacila. Tako da je tokom prvih osam meseci Bušove administracije 2001. godine glavni fokus bio na pravljenju raketne odbrane, dok je u isto vreme smanjivan broj osoblja zaduženog za protivterorizam.

Prvi put su sazvali međuagencijski komitet posvećen borbi protiv terorizma 10. septembra 2001. A sledećeg dana se desio 11. septembar. Taj događaj je bio prekretnica, i oni su ga iskoristili da bi opravdali pohod na Irak, iako je postojalo nula dokaza da je Irak imao ikakve veze za napadom od 11. septembra.

Tada je postao važan uticaj neokonsa u kreiranju i izmišljanju obaveštajnih podataka čiji je cilj bio kreiranje određene teme ili mima o tome šta je pretnja i šta Sjedinjene Države treba da preduzmu.

Kada se bude pisala istorija za 40-50 godina, o ovom periodu će se pisati kao prekretnici koja je pokrenula opadanje Sjedinjenih Država kao glavne međunarodne supersile. Odluka da se napadne Irak predstavljala je prvu pukotinu u temelju, posle koje je usledio niz loših odluka, čiji je vrhunac dostignut u sadašnjem ratu u Ukrajini.

Uspon uticaja neokonsa u Republikanskoj partiji konsolidovan je napadom od 11. septembra. Znam da su ljudi poput Pola Volfovica bili vrlo blisko povezani s neokonsima. Ono što je ironija – ja poznajem Pola. Naši sinovi su pohađali istu srednju školu i sedeli smo par puta zajedno na utakmicama američkog fudbala. To što je on postao jedan od glavnih navijača i pomagača tog rata – to je nešto što lično nikad ne bih hteo da ponesem u grob sa sobom. To je užasna zaostavština.

NASTAVAK POGUBNOG UTICAJA HILARI KLINTON

PAVIĆ: Dakle otprilike isti ljudi upravljaju sadašnjom spoljnom politikom kao kada je napadnut Irak 2003…

DŽONSON: Zapravo stvari stoje još gore. Čak mislim da bi nam danas možda bilo bolje kad bi neki od ljudi koji su tada rukovodili bili na istim mestima i danas. Jer, iako su bili ludi, ipak nisu potpuno sišli sa uma kao ljudi koji vode današnju spoljnu politiku. Sada suštinski imamo ljude koji su u službi Hilari Klinton. Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost, Entoni Blinken, koji takođe ima snažne veze sa Hilari Klinton, Suzan Rajs, koja se vratila i izgleda vodi ključne delove Saveta za nacionalnu bezbednost. Ta trojka pogotovo ima dugogodišnje veze sa Hilari i oni su Hilarini ljudi.

Oni nisu nužno kreature Donalda Ramsfelda i Dika Čejnija, koji su vodili stvari do 2008. Takođe nisu podređeni ni Daglasu Fejtu ili Polu Volfovicu – dvojici ključnih ljudi u Bušovom Ministarstvu odbrane. Dakle, imamo novu grupu ljudi koji su potpuno u službi Hilari Klinton. Iskreno, nekad sam verovao da je Hilari mnogo pametnija. Jer, to što oni čine radi nametanja svoje volje je toliko opasno, toliko kratkovido jer je potpuno odvojeno od realnosti.

UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE „CENTAR” I RAD PORTALA „SRBIN.INFO”, DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA:

HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO!