Прочитај ми чланакБрет Стивенс је колумниста New York Timesa који се, у једном од текстова, осврнуо на ношење заштитних маски. Запитао се: Да ли смо их заиста џабе носили или су стриктна правила око ношења била потпуно оправдана?
„Најригорознија и најсвеобухватнија анализа научних студија спроведених о ефикасности маски за смањење ширења респираторних болести, укључујући Ковид-19, објављена је крајем прошлог месеца. Њени закључци, рекао је Том Џеферсон, оксфордски епидемиолог који је његов главни аутор, били су недвосмислени.
‘Једноставно нема доказа да маске праве било какву разлику’, рекао је он новинарки Маријани Демаси. ‘Тачка.’
Али, чекај, стани. Шта је са маскама Н-95, за разлику од хируршких или платнених маски нижег квалитета?
‘Нема разлике – ништа од тога’, рекао је Џеферсон.
Шта је са студијама које су првобитно убедиле креаторе политике да наметну обавезно коришћење маске?
‘Били су убеђени погрешним опсервационим студијама.’
Шта је са корисношћу маски у комбинацији са другим превентивним мерама, као што су хигијена руку, физичко дистанцирање или филтрација ваздуха?
‘Нема доказа да многе од ових ствари праве било какву разлику.’“
Џеферсон и 11 колега спровели су студију за ‘Cochrane’, британску непрофитну организацију која се сматра златним стандардом када су у питању здравствени подаци. Закључци су засновани на 78 контролисаних студија, од којих су шест током пандемије Ковида, са укупно 610.872 учесника у више земаља.
Оно што је примећено у Сједињеним Државама: државе које су имале строга правила када је у питању ношење маске, нису прошле ништа боље против ковида од оних без.
Ниједна студија наравно никада није савршена. Штавише, анализа не доказује да маске, правилно ношене, нису имале користи на индивидуалном нивоу. Људи могу имати личне разлоге за ношење маске и носити их доследно, свако има право на сопствени избор.
„Међутим, када је реч о користима ношења маски на нивоу становништва, пресуда је следећа: Обавезно ношење маски је пропало. Били су у праву они скептици који су исмевани као кретени и повремено цензурисани као ‘дезинформатори’ за противљење ношења. Главни стручњаци који су подржавали обавезно ношење су погрешили. У бољем свету, требало би да ова друга група призна своју грешку, заједно са знатним физичким, психолошким, педагошким и политичким трошковима.“
„Када људи кажу да верују науци, оно што вероватно мисле јесте да је наука рационална, емпиријска, пријемчива за нове информације, осетљива на проблеме и ризике. Све безумније придржавање смерница за ношење маски није ништа од тога. Оно се претварило у несвесног саучесника правих непријатеља разума и науке — теоретичара завере и трговаца надрилековима — тако што лоше представља вредности и праксе које би наука требало да представља.“
С друге стране, не знамо да ли би било ефекта да су баш сви носили маске и понашали се по препорукама.
„Никада није постојала шанса да обавезно ношење маске у Сједињеним Државама буде близу 100 посто поштовано и да сви носе маске на начин који би значајно смањио преношење. Део разлога је специфичан за америчке навике и културу; део тога можемо преписати уставним ограничењима власти; део тога људској природи; део конкурентним друштвеним и економским потребама; део тога еволуцији самог вируса. Али без обзира на разлог, обавезно ношење маски од самог почетка је било будаласто. Можда су створили лажни осећај сигурности – а тиме и дозволу за наставак полунормалног живота. Нису учинили скоро ништа да унапреде саму безбедност.“
„Последње оправдање за маске је да су, чак и ако се покажу као неефикасне, изгледале као релативно јефтин, интуитивно ефикасан начин да се уради нешто против вируса у раним данима пандемије. Али ‘урадити нешто’ није наука и није требало да буде јавна политика. А људи који су имали храбрости да кажу толико заслужили су да буду саслушани, а не третирани са презиром. Можда никада неће добити извињење које заслужују, али оправдање би требало да буде довољно“, сматра Стивенс.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 21, 2023
