Прочитај ми чланакНа Сретење, ове суботе, Крагујевац су освојили студенти из целе Србије који су у тај град по зими дошли пешке. Репортерка ДW забележила је атмосферу са јучерашњег протеста.
Ово Сретење, Дан државности Републике Србије, биће упамћено по два догађаја: једном у Крагујевцу у централној Србији, колевци првог српског устава коју су пешке освојили студенти широм Србије, и другом у Сремској Митровици, на северу земље где се на скуп Српске напредне странке одлазило аутобусима, пише Дојче веле.
Скуп „Сретнимо се на Сретење“ у Крагујевцу организовали су студенти са свих страна: на петнаесточасовном протесту који је почео од 9 ујутро и трајао до поноћи, према доступним проценама, присуствало је више од 169.000 људи.
Четири дана напорног пута били су иза студената из Ниша, Београда, Новог Сада, Новог Пазара, Ужица, Краљева и Чачка. Успут су им се придруживали и грађани из свих места кроз која су пролазили у дугом ходању ка Крагујевцу. Пред сам празник стигли су они који су дошли бициклом или трчали маратон, а они најмање физички спремни или старији грађани Србије, у Крагујевац су дошли колима.
Централна улица у Крагујевцу је била затворена на 15 сати, и људи се слободно крећу куда желе. Уз пиштаљке и вувузеле. Носе транспаренте са најдуховитијим порукама. Троје младих које стоје на челу једне од колона држе картонске црвене аутобусе и сендвич, као подсетник да се истог дана слави Сретење и у Сремској Митровици.
„Ми смо овај сендвич и аутобусе спремили још пред онај скуп у Јагодини. Сендвич и аутобуси су везани, једно без другог не иде, и сигуран сам да је порука сасвим јасна“, каже Илија Тасић за ДW.
Пешачење 150 километара по киши, снегу, ветру
„Мало смо уморни, врло мало. Снашли смо се, морали смо кроз то да прођемо“, каже Валетнтина Стевић са Медицинског факултета у Нишу која је ноћ провела са својим колегама на Факултету Медицинских наука у Крагујевцу.
„У боловима смо заиста, јер пут није лак, 150 км није лако прећи пешице, али нисмо одустајали. Има пуно колега са свих факултета који су ћопавим и крвавим ногама ипак настављали да ходају, али дошли смо“, смеје се она и додаје да је и у Крагујевцу дочек био веома емотиван, као што је то било успут, претходних дана и у осталим местима.
Међусобно бодрење кроз разне пределе, посебно под великим успоном је каже Валентина било од пресудног значаја.
„Ми имамо два слогана – да нико није уморан и да за умор не знамо. И кад нас питају шта је умор, ми кажемо ‘не знамо’. И ко је уморан? Ми кажемо ‘нико’, каже нам она и додаје уз смех, „што се мене тиче ја бих могла пешке и назад за Ниш“.
Тражимо Матеју Грујичића кога ДW екипа прати још почетка њиховог ходања. Налазимо га на крагујевачком медицинском факултету како превија ране својим колегама. Каже нам да су четири дана хода била огромно искушење и за њега и за његове колеге. Шта им је било најтеже, питамо га?
„Побогу, по први пут у животу бих рекао да је низбрдица била тежа од узбрдице. Узбрдица је била дуга траса, али прешли смо је, а паузу коју смо тада направили, тад је све било низбрдо, малтене све до Крагујевца, то нас је највише убило. Ноге, колена, болови, све је то више страдало више низбрдо. Плус је задњи дан била најдужа траса, 51 км, али и најтежа траса. Ипак, овде смо били дивно дочекани, и апсолутно је вредело, то кажу сви у групи“, каже наш саговорник и истиче да је ово историјски догађај.
Као будући лекар који је сада на делу видео важност своје професије каже да му је пуно срце што је изабрао тако племениту професију за себе. „Кад видим колико су оргнаизовани, пожртвовани као да смо албанску голготу прешли. И мене је управо то хранило и давало ми снагу за даљи пут“, каже Матеја Грујичић за ДW.
Када су пошли из Ниша, нико од њих није имао представу како ће се вратити, али на вест да ће нишки такстити доћи у Крагујевац по њих, веома их је обрадовала. И Матеја каже да је поносан на своје суграђане који их на тај начин подржавају.
Исидора је координаторка прве помоћи и истиче да су Нишлије заиста имали најтежи задатак и најтежу руту.
„Не само Нишлије, али њима је заиста била најтежа рута. Сви су били преуморни, али тај виши циљ их је водио даље. Било је пар губитака свести, има заиста пуно жуљева и болних зглобова, али сви здравствени радници укључујући и нас, су им помогли да они сада буду добро“, каже за ДW координаторка прве помоћи.
Подршка свих бранши и свих слојева друштва
Студентим су се са свих страна придруживали мештани које су сретали на свом путу. Имају подршку бројних професија међу којима су и адвокати, и просветни радници, али и маргинализованих група људи попут ратних ветерана из некадашњих ратних корпуса или чувене јединице ’63. падобранска. Не држе се чвсто чињенице да су као војска лојални држави, већ радо објашњавају и пред микрофоном о својим разлозима за подршку студентима
„Сви смо под једном заставом, сви смо под једним барјаком, за државу, за Србију и подржавам младост јер не желим да се њима деси оно што се нама десило, да буду заборављени и одбачени као што смо ми. Неки од нас гладују и умиру, а ово друштво је дозволило да се тако нешто дешава“, каже нам Владимир Плавшић из Краљева.
„Држава су студенти, и народ, а не корумпирана власт која је све што вреди спремна да прода. Они нас само обмањују да мисле добро за Србију. Не мисле ништа добро“, каже нам Плавшић, а његов пријатељ Синића Јефтић додаје: „Ми смо заклетву положили народу и отаџбини, а не власти. Војска је увек била уз свој народ, као што је и народ уз војску“, објашњава он.
Солидарност Крагујевчана
Пуних 15 сати траје еуфорија по хладном фебруарском дану. Све је организовано до танчина – хране у изобиљу, слаткиша колача, довољно течности, а повремено прођу и деца са посудом пуних палачинки које су њихове мајке или баке српемиле за студенте.
Највећа гужва је тамо одакле миришу топла јела. Чак и бројни власници киоска са брзом храном срдачно су отворили врата и за госте овог града потпуно бесплатно праве пљескавице, пице, сендвиче и слично.
„Сви Крагујевчани су се радо одазвали да буду од помоћи. Одазвали су се професионални кувари, пуно жена које су спремале храну за студенте, мобилизација на таквом нивоу, чини ми се да ни у неком ратном стању ми не бисмо имали нешто овако. И све ово буди наду и веру да ће истина, правда, одговорност победити и да ћемо у неко скорије време живети у неком бољем друштву. Солидарност је толико велика да су Крагујевчани направили неколико портала преко којих нуде бесплатан смештај и студентима и гостима који долазе“, прича нам Крагујевчанин Милан Ђурђевић.
Он је и наставник музичког у основној и у средњој школи, па је у року од недељу дана са колегама договорио хорски наступ на овај велики празник у Србији, јер управо у Крагујевцу на Сретење донет први српски устав 1835. године, најмодернији за то време.
„То је студентска организација, ми смо се радо одазвали позиву. Ова младост је нешто највредније што имамо, они шире љубав, веру, наду, подстичу толеранцију и ја бих то њихово ходање назвао ходочашћем“, говори наставник музичког док се у позадини чују мелодије попут нумере ‘Тамо далеко’ и песме ‘Земља’ од ЕКВ.
Сремска Митровица
Дан државности се славио се и у Сремској Митровици. Тамо је председник Александар Вучић на митингу СНС окупио присталице такође из целе Србије и Републике Српске. Иако је Митровица данима пре тога поручила председнику да није добродошао, скуп је ипак одржан, а према речима председника, дошло је око 1.800 аутобуса.
У Сремској Митровици је усвојена декларација о Војводини, уз објашњење председника да Војводина није део Србије, већ Србија. Причао је о обојеној револуцији и поручио студентима да прогласе победу.
Тако се један празник Дан државности поделио на два супростављена скупа.
Следећи Ниш, па Београд
Сретење је и у српском веровању дан када се сусрећу лето и зима и када из свог дубоког сна изласком из пећине медвед одлучује да ли ће се вратити у пећину, или ће остати напољу јер долази пролеће.
Ова улога припала је медведу Урош из београдског ЗОО врта, а он закључио је да пролеће долази ускоро. То значи да када студенти буду долазили 01.марта у Ниш, и 09. марта у Београд у посету овим градовима, можда их више на путу неће пратити временске непогодине попут ветра, кише и снега.
