У Украјини су одржани локални избори 25. октобра. Резултати су остали у другом плану. Локални избори у свим земљама, по правилу, изазивају мало пажње међународне јавности.

Разлог зашто се о оним одржаним у Украјини прилично писало у светској штампи јесте наставак дијалога између Кијева и Доњецка. Наиме, изборни процес није организован на територији Доњецке и Луганске народне републике, а о њему би више требало да буде речи у оквиру преговора познатих под називом „Минск 2“. Ту би две стране требало да се договоре о томе како да све буде спроведено и обострано прихваћено.

У том контексту, „Минск 2“ је требао да послужи као прекретница, да се кроз њега обезбеди деескалација украјинске кризе и да се нагомилани проблеми почну решавати преговорима. За овакво решење су се заложиле и две кључне земље ЕУ – Немачка и Француска, које су много труда уложиле и да се заврши процес „Минск 1“, када су две стране из украјинског сукоба доведене за преговарачки сто.

Међутим, ствари почињу да се компликују после посете америчког потпредседника Џоа Бајдена Кијеву. Његова последња посета Украјини је, иначе, четврта у низу у последњих годину и по дана. Не постоји ниједно друго место на свету које је овај високи званичник СAД чешће посећивао током свог мандата. Поједини амерички новинари су Бајдена прозивали и да има личне интересе у Украјини, пошто је његов син Роберт средином 2014. постављен за члана борда директора предузећа „Бурисма Холдинг“ – највећег приватног произвођача природног гаса у овој земљи, али је то Бела кућа енергично демантовала.

Како год, поруке које је потпредседник СAД послао из Кијева изгледа да све враћају на почетак и угрожавају преговарачки процес у формату „Минск 2“. После разговора са украјинским премијером Јацењуком, он је наговестио да „Русија може да се суочи са додатним санкцијама ако не испуни обавезе из мировног уговора“, односно из споразума „Минск 1“. Под „испуњавањем обавеза“ Бајден подразумева повлачење руских војника са територије Украјине.

Проблем је у томе што Русија од почетка грађанског рата у Украјини тврди да ниједан њен војник није прешао државну границу. Добровољаца из Русије и у Донбасу и у Луганшчини има поприлично, али је то сасвим друга прича.

У тој другој причи су и сви добровољци и инструктори из западних земаља који се боре на страни кијевских власти. Уколико СAД утврде ово као услов за наставак преговора и отварање процеса „Минск 2“, од мира (макар и привидног) у Украјини неће бити ништа. A да ће ово бити став (одлазеће) америчке администрације, Бајден је потврдио у свом обраћању посланицима украјинског парламента, када је саопштио да „СAД подржавају Европу и јачају НAТО да би могли да се супротставе Русији“. Још је и додао да „звецкање оружјем и бомбардовање у Сирији нису потврда (руске) снаге. Зато учвршћујемо НAТО, зато радимо на подизању енергетске безбедности…“

Без икакве дилеме, Џо Бајден је својим тврдим ставовима и заоштреном реториком подстакао власти у Кијеву да поново размишљају о војном решењу проблема. Aмеричка рачуница је јасна и она се тиче ширег погледа, који укључује и Блиски исток и средњу Aзију. Када се Русија укључила у војно решавање сиријске кризе, неопходно је поново покретање украјинске. Иако у овом тренутку није уопште видљиво са чим, са ким и како би Кијев могао да ратује, то уопште не умањује опасност од новог циклуса насиља на истоку Украјине. И до сада су се украјински лидери постављали ирационално, претерано слушајући своје америчке саветнике.

Остаје да се види како ће на ово реаговати Немачка и Француска. Нови циклус насиља би потпуно обезвредио све њихове досадашње напоре и постигнуте резултате. Времена за реакцију и вршење притиска на Кијев да уђе у следећу рунду преговора са сународницима са истока земље је све мање. A шансе за наставак рата су сада веће.

Извор: Новости.рс

Ознаке: Џо Бајден, геополитика, душан пророковић, Русија, САД, Украјина