Прочитај ми чланак

ДУГО СКРИВАНА ТАЈНА: Јапан није капитулирао због америчких атомки него због Својетске војске

0

sojvetska vojska

Употреба нуклеарног оружја од стране САД против Јапана у Другом светском рату је одувек била тема разних расправа. Многи су преиспитивали одлуку председника Трумана да баци две атомске бомбе, на Хирошиму и Нагасаки. Међутим, један историчар, Гар Алперовиц, навео је 1965. године да би се Јапанци предали без обзира на бомбе пре америчке инвазије планиране за новембар.

САД су бомбардовале Хирошиму 6. августа, а Нагасаки 9. августа, након чега су се Јапанци предали. Међутим, постоји много дубља прича иза ових датума и разлога за предају Јапанаца.

Када се покрене тема Хирошиме, главни датум је 6. август, дан када је бачена прва атомска бомба.

Међутим, из перспективе Јапанаца, много је важнији био 9. август. То је био дан када се састао Врховни савет, по први пут за време читавог рата, како би се расправљало о безусловној предаји.

Врховни савет је представљао групу од шест највиших чланова власти, која је управљала Јапаном 1945. године.

Јапанци до тог дана нису планирали да се предају. Безусловна предаја (захтев Американаца), била је прилично непријатна опција. САД и Велика Британија су већ почели да сазивају суд за ратне злочине у Европи.

Очигледно су планирали да суде јапанском цару. Јапанци су помислили да би Запад могао да се отараси цара и постави сасвим нову власт. Иако је ситуација била веома лоша на лето 1945. године, лидери Јапана баш и нису желели да се одрекну своје традиције, својих веровања и начина живота.

Тако је било све до 9. августа. Шта се тада догодило што је приморало Јапанце да промене своје мишљење по први пут након толико година ратовања?

Нагасаки сигурно није. Бомбардовање Нагасакија се догодило касно ујутру 9. августа, након што се Врховни савет већ био састао, а вести о бомбардовању су стигле до јапанских лидера рано поподне – када је састанк Врховног савета већ био окончан. Хирошима такође није прави одговор. Бомбардовање Хирошиме се догодило пре више од три дана, а да је оно било разлог, до предаје би дошло и пре бомбардовања Нагасакија. Можда Јапанци нису одмах знали да је у питању нуклеарно оружје, па су закаснили са расправљањем о могућој предаји?

Нажалост, та теорија се не поклапа са доказима. Гувернер Хирошиме је истог дана јавио Токију да је трећина становништва страдала у нападу и да је уништено две трећине града. Ова информација је била коначна и није се мењала наредних дана. Дакле, лидери Јапана су знали за исход напада већ првог дана, али ипак нису реаговали.

Јапанска војска је знала шта су нуклеарна оружја. Јапан је поседовао програм нуклеарног оружја. Неколико војника је у својим дневницима поменуло чињеницу да је нуклеарно оружје уништило Хирошиму. Теорија да лидери Јапана нису знали за нуклеарно оружје не пије воде.

Уколико Јапанци нису били забринути око бомбардовања Хирошиме, због чега су заправо били забринути? Одговор је прост: због Совјетског савеза.

Јапанци су се нашли у релативно незгодној стратешкој ситуацији. Ближио се крај рата у којем су они губили. Услови су били лоши. Међутим, војска је још увек била јака и добро опремљена.

Ипак, и поред тога, лидери Јапана су знали да рат не може да потраје још дуго. Није се разматрало о продужавању рата, већ о томе како да се рат оконча на најповољнији начин. Савезничке снаге (САД, Велика Британија и други) захтевали су „безусловну предају“. Лидери Јапана су се надали да могу на неки начин да избегну суђење за ратне злочине, да одрже своју форму власти и неке од територија које су освојили: Кореју, Вијетнам, Бурму, делове Малезије и Индонезије, већи део источне Кине и бројна острва у Пацифику.

Они су осмислили два плана која ће им омогућити боље услове предаје. Другим речима, имали су две стратешке опције. Прва је била дипломатска. Јапан је у априлу 1941. године потписао петогодишњи пакт о неутралности са Совјетима, који би истекао у априлу 1946. године. Група лидера се надала да би Стаљин могао да посредује у преговорима између Савезничких снага и Јапана. Иако је план деловао далеко, био је један од опција. На крају крајева, било би у интересу Совјетског савеза да преговори не буду толико погодни за САД јер повећање утицаја САД и њихове моћи у Азији истовремено означава и смањење руске моћи и утицаја.

Други план је био војни план. Јапанци су се надали да би могли копненим трупама да се одбране од снага САД када би наступила инвазија. То би им помогло да остваре боље услове са САД. Та стратегија је исто деловала неизводљиво пошто су САД зацртале да мора доћи до безусловне предаје.

Након бомбардовања Хирошиме, обе ове опције су још увек биле у оптицају. Још увек је постојала могућност посредовања Стаљина, али и последње одбране против Американаца. Бомбардовање Хирошиме није искључило ниједну од ових стратешких опција.

Међутим, на целу причу је највише утицало проглашење рата од стране Совјетског савеза и њихова инвазија на Манџурију и Сахалин. Пошто је Совјетски савез прогласио рат, Стаљин више није могао да буде посредник.
Дакле, дипломатска опција је отпала. Такође, војна ситуација је одједном постала прилично драматична. Најјаче јапанске снаге су послате на јужне крајеве. Јапанска војска је добро проценила да ће мета америчке инвазије бити острво Кјушу.

Најбоља војска из Манџурије је послата да брани јужни део Јапана, због чега је Манџурија остала готово неодбрањена. Када су Руси напали Манџурију, читава јапанска војска је пала. Руси су затим напали Сахалин, а коначна мета им је био Хокаидо, који су Јапанци морали да одбране по сваку цену.

Није потребно много паметовања да се закључи да јапанска војска није могла да се бори на две стране са две велике силе. Инвазија Совјета је поништила другу стратешку опцију Јапана. Јапан је остао без опција.

Није било више много времена за маневрисање. Иако снаге САД не би напале Јапан још неколико месеци, совјетске снаге су могле доћи до Јапана за десет дана. Совјетска инвазија је била кључна у одлучивању о окончању рата.

Лидери Јапана су још у јуну 1945. закључили да би совјетска инвазија запечатила судбину Јапанског царства.

Међутим, окривљавање атомских бомби за губитак рата је погурало све грешке под тепих. Бомба је била одличан изговор за пораз у рату. Није било потребе за било каквим одмеравањем и судовима. У крајњем случају, бомба је послужила као одличан изговор да се не окриве лидери Јапана.

Наравно, приписивање пораза Јапана атомској бомби имало је и политичку сврху. Оно је помогло да се очува легитимност цара. Даље, Јапан је придобио међународне симпатије уместо осуда, иако је водио агресиван рат. На крају, приписивање пораза атомској бомби задовољило је САД као победнике.

(Webtribune.rs)