Прочитај ми чланакЧини се да се немачка економија колеба, а стручњаци предвиђају суморну слику у наредним месецима, непосредно пред јесење државне изборе, док је ниво дуга достигао нови рекорд. Обећано „зелено економско чудо“ канцелара Олафа Шолца изгледа да пада у воду, и могу се десити политичке последице по владајућу лево-либералну владу.
Немачка економска производња неочекивано је опала за 0,1 одсто у другом кварталу 2024. године, у поређењу са првим кварталом године, док је бруто национални производ такође опао за 0,1 одсто у односу на исти период прошле године, према подацима Савезног завода за статистику.
Коментаришући податке, Клаус Волрабе, шеф економских истраживања у престижном институту Ифо, рекао је: „Немачка привреда је заглављена у овој кризи“, додајући да се „немало побољшања може очекивати ни у трећем кварталу 2024. на то указују резултати Ифо индекса пословне климе из јула.”
Током наступа у програму Taggeschau, главни економиста Commerzbank, Јорг Крамер, такође је изнео страшну прогнозу: „Неочекивани пад бруто домаћег производа у другом кварталу за 0,1 одсто још једном показује да не може бити говора о значајном преокрет у Немачкој.”
Подаци долазе у исто време да је ниво дуга Немачке достигао нови рекорд од 2,45 билиона евра до краја 2023. године, према извештају немачког статистичког завода, што је за 77 милијарди евра више него 2022. Сада, сваки грађанин има дуг по глави становника од око 28.900 евра. Раст дуга првенствено је вођен повећаном потрошњом на рат у Украјини и растућим трошковима енергије, али социјална помоћ, првенствено за странце, такође једе у буџет огромном брзином.
Економска слика се можда неће побољшати ни у наредним месецима, а институт Ифо наводи: „Све у свему, заостатак наруџби наставља да се смањује, а индустрији недостају нове поруџбине.
„Процена тренутног стања пала је у јулу на најнижи ниво од септембра 2020. године, а пословна очекивања за наредне месеце значајно су се погоршала“, додају из института.
Канцелар Олаф Шолц обећао је Немцима далеко већи раст у марту 2023.
„Због високог нивоа улагања у заштиту климе, Немачка ће неко време моћи да постигне стопе раста, као што је то последњи пут виђено 1950-их и 1960-их година“, тврдио је тада.
Током тог периода, немачка привреда је расла 8 одсто годишње.
Међутим, већи нивои дуга у Немачкој представљају проблем, јер планови владе да повећа потрошњу како би подстакли раст наилазе на озбиљне препреке пред Уставним судом, највишим судом у Немачкој. Суд је одлучио да су планови за прерасподелу око 50 милијарди евра помоћи за корона вирус другим деловима Немачке неуставни.
У то време, Алтернатива за Немачку (АфД) је предложила низ буџетских резова као одговор на судску пресуду, укључујући заустављање трансфера оружја Украјини, депортацију миграната и реформу енергетске транзиције ради спасавања буџета.
Многи стручњаци примећују да су сада урушена три стуба немачке привреде, која су се састојала од јефтине енергије из Русије, јефтиних добављача из централне и источне Европе и растућег извозног тржишта у Кину.
Нестабилна немачка економија могла би да дође са политичким последицама, при чему ће се странке које чине владајућу владу суочити са поражавајућим резултатима на предстојећим изборима у источнонемачким државама у јесен ове године. Анкете показују да би у неким државама све три странке могле бити потпуно елиминисане из парламента.
Пет земаља ЕУ уводи обједињену картицу ВАКЦИНАЦИЈЕ–Све спремно за нову “пандемију”https://t.co/iKZFjala9j
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 3, 2024
