Кап по кап, свет је на корак од велике несташице пијаће воде, упозориле су Уједињене нације крајем прошле седмице, поводом обележавања Светског дана воде (22. марта).
Већ 2030. године човечанство се може суочити са дефицитом воде од 40 одсто уколико сместа не почне да унапређује одржавање и коришћење драгоцених извора, сматрају УН.
Светски економски форум из Давоса сматра да је криза са водоснабдевањем света један од водећих глобалних ризика у предстојећој деценији због сложеног укрштања разнородних фактора: демографске експлозије, пораста сиромаштва, ћудљивих климатских промена, економског посустајања… Форум злослутно прогнозира да ће будући мањак воде широм света имати и „политичке последице”.
Данашњи показатељи оскудице воде већ су алармантни – од североисточне Кине, индијског потконтинента и Персијског залива до Сахела и Подсахаре, југа Европе, Калифорније, Бразила и југа Аустралије. Међународно удружење приватних оператера водоснабдевања процењује да 1,8 до три милијарде људи данас нема приступ санитарно провереној пијаћој води.
У тој кризи приватни капитал види све више разлога за ангажовање.
Свет неће бити достојанствен, здрав и берићетан уколико се хитно не суочимо са проблемом очувања и снабдевања свих водом, поручује Бан Ки Мун, генерални секретар УН.
„Вода у клозетским шољама на Западу десет пута је чистија од воде коју пију милиони људи широм остатка света.” После те реченице Мет Дејмон, холивудски глумац, суоснивач „Water.org” и добитник Кристалне награде Светског економског форума 2014. године, полио се кофом воде из ве-цеa не би ли свету скренуо пажњу на понижавајући приступ води милиона људи данашње цивилизације.
Преко 780 милиона људи (десетина светске популације) данас пију воду са извора које деле са животињама. Уз то, милијарда људи свакодневно врши нужду у природи, док 2,5 милијарде људи нема приступ тоалетима са уређеним системом за разградњу отпада. Сваких 15 секунди негде на свету једно дете умре од последица болести изазваних лошом водом, као и још скоро четири милиона одраслих људи годишње. При томе, свет ће у следеће три деценије постати бројнији за још две до три милијарде становника. Да задовољи животне потребе око 9,1 милијарду људи, глобална производња хране мораће од сада до 2050. године да се увећа 60 одсто, док ће агробизнис у земљама у развоју морати да се удвостручи – почесто баш у регионима где има све мање воде, посебно подземних извора. Истовремено, глобална индустријска производња увећаће своју тражњу воде до 2050. године за око 400 одсто… наводи се у овогодишњем извештају УН под насловом „Вода и одрживи развој” који ће ове године бити предмет широке глобалне дебате под покровитељством ове светске организације.
Уз овакве податке УН, Дејмонов на први поглед неуобичајени апел има кошмарну позадину.
„ Снажан привредни раст и побољшање животног стандарда све бројније средње класе широм света довели су до оштрог пораста потрошње воде, што на дуге стазе може бити неодрживи сценарио. Нарочито тамо где је снабдевање водом нестабилно или оскудно, као и тамо где су употреба воде, њена дистрибуција, цена, потрошња и управљање водним ресурсима лоше спроведени или регулисани… Са друге стране У урбаним срединама 2050. године живеће 69 одсто светског становништва односно 6,3 милијарде људи..”наводи Извештај УН. у „Изгледима развоја света у 2015” Светског економског форума из Давоса.
Ко све, са ким и о чему у вези са водоснабдевањем биће иначе велика тема септембарске сесије Генералне скупштине када треба да буде усвојена следећа листа циљева одрживог раста света.
„На глобалном плану већ постоји консензус да су вода и обезбеђивање санитарних чворова од суштинског значаја за остварење многих одрживих развојних циљева. Они су нераздвојно повезани са климатским променама, пољопривредом, сигурним обезбеђењем хране, здрављем, енергијом, равноправности међу људима, образовањем… Тренутак је да свет развије механизме за мерење, надзор и спровођење неопходних мера”, истиче ових дана Мишел Жиро, председник Агенције за воду УН и генерални секретар Светске метеоролошке организације.
Колика је одлучност света да се заједнички и фронтално суочи са изазовима водоснабдевања у блиској будућности биће видљивије на јесен. Светски економски форум из Давоса упозорава да су оружани сукоби веома изгледни у регионима изузетних суша и поплава, при чему оцењује да су на том плану најугроженији басени река Јордан, Рио Гранде, Меконг и Нил. Иначе, нешто више од 97 одсто воде света налази се у океанима. Од око 2,5 одсто свеже слатке воде лавовски део (готово 70 одсто) смрзнут је у глечерима, мајушни део (око један одсто) носе језера, реке и остали површински извори, док су преосталих готово 30 одсто воде подземни извори. „Већ 2025. године две трећине света живеће у оскудици воде”, злокобно предвиђа Међународни институт за менаџмент воде.
Не чуди онда што од првог упозорења Светске банке пре двадесетак година да свету прети криза снабдевања водом поједини региони света увелико раде на новим путевима коришћења и очувања расположиве воде.
У басену реке Меконг (једном од највећих на свету), који покрива територије Кине, Мјанмара, Лаоса, Тајланда, Камбоџе и Вијетнама, преко 60 милиона људи директно зависи од висине њеног водостаја. Земље дуж басена Меконга одскора разрађују модел заједничког праћења водостаја и коришћења хидропотенцијала – први пут употребљен у басену реке Мари у Аустралији. Сличан модел испробава се у области басена реке Коши, која се из Кине преко Хималаја протеже до Непала, и реке Ганг у Индији. И друге земље у регионима оскудним водом увиђају да је заједнички план коришћења међународних река од животног значаја. Колико крајем прошле седмице званични Тел Авив и Аман постигли су споразум о будућем заједничком надзору коришћења реке Јордан.
Могући мањак воде можда и зближи свет?
Вода у Калифорнији постаје злата вредна
Због топлог и сувог времена озбиљно се размишља о рециклажи коришћене воде, одсољавању Пацифика и увођењу рестрикција за становништво
Суши се не назире крај. После четири узастопне године вапаја за кишом, никло је питање како ће се Калифорнија суочити са последицама од којих је најкритичнија – несташица воде.
И даље се прогнозира само сунчано и топло време, а у резервоарима „Златне државе” остало је воде за око годину дана. Због тога је НАСА позвала да се већ сада осмисли „рационална потрошња” односно да се размисли о рестрикцијама, јавио је АП. И многи други делови америчког запада мораће да скују план за још сувљи период који их очекује током наредних месеци као и за мегасуше, предвиђене за средину века.
„Тешко је замислити, али несташица воде у чесмама је изразита могућност”, каже метеоролог Стив Боуен.
Ако до тога дође, пише лист „Ју-Ес-Еј Тудеј”, југ америчке западне обале мораће да размисли о рециклирању воде и одсољавању Тихог океана, скупој технологији коју је Сан Дијего, на самом југу Калифорније, већ почео да примењује.
„У пољопривреди, десалинизација је прескупа и нико не размишља о њој. Али временом ћемо је све више гледати на местима без других опција као што је данас гледамо на Блиском истоку и у заливиским земљама”, каже истраживач са Пацифичког института у Оукланду, Питер Клик.
Према једним проценама, најмногољуднија америчка држава (38 милиона становника) због ових невоља је изгубила пет милијарди долара од 2010. Према другим студијама, само прошле године, 400.000 калифорнијских пољопривредника, који производе готову половину воћа и поврћа у САД, остало је кратко за 2,2 милијарди долара. Смањиће број грла стоке и површине под засадима. Претопла лета значиће већу потрошњу и већи притисак на енергетски систем, па дакле и скупљу струју и скок цена хране. Еколози годинама упозоравају управо на овакав сценарио због неумерене потрошње и производње који доводе до глобалног отопљавања. У Калифорнији су 2014. забележене највише температуре икада, а ова зима је била најтоплија досад. Гувернер Џери Браун и законодавци из обе доминантне партије, демократске и републиканске, изашли су у јавност са нацртом који предвиђа улагање једне милијарде долара у побољшање водовода и средства за борбу против суше и пожара, другог великог проблема Калифорније. Браун је прошле године у ове сврхе већ одобрио око 670 милиона долара, али је, како пише „Лос Анђелес тајмс” потрошена само трећина суме, углавном за помоћ подручјима у којима је вода већ постала „злата вредна”. Локалне власти су увеле и благе рестрикције које се засад своде на ограничавање броја дана у недељи током којих је становницима дозвољено да заливају травњаке испред својих кућа.
Недостатак падавина данас је у средишту интересовања, али у Калифорнији је обично тако да после дугих суша наступа период јаких олуја. Због тога поменути план тамошњих власти предвиђа и суочавање са могућим обилним кишама и поплавама.
„Изненада, док сте још усредсређени на сушу, можете се суочити са јаким олујама које изазивају поплаве и хаос”, упозорава гувернер.
Време остаје екстремно, чак и када се мења.
Активисти спасавају водоводне компаније у Грчкој
Одупирање покушају приватизације грчких водоводних компанија, европски активисти за заштиту животне средине сматрају једним од својих највећих успеха. Како је својевремено саопштила грађанска иницијатива „Вода за све”, грчка влада је још прошле године одлучила да обустави приватизацију водоводних компанија у Атини и Солуну. Оваквој одлуци, која је била у супротности са жељама „тројке” (Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд), претходио је референдум у Солуну и одлука суда да је идеја о преласку компаније за прераду воде и снабдевање у руке приватника – нелегална.
Одлуку је објавила још Самарасова влада и сматра се највећом победом заступника тезе да предузећа од виталног значаја за земљу не би требало да буду у власништву приватника.
„Вода за све” оцењује да би такав развој догађаја довео до готово неосетног олакшања у грчким финансијама, док би у дугорочној перспективи Грци остали без контроле над сопственом водоводном мрежом, а цена воде би расла у складу са тржишним принципима.
Један од услова које је за финансијску помоћ Грчкој поставила „тројка” била је и приватизација седам државних предузећа, међу којима су и поменута водоводна предузећа у Атини и Солуну. Грчки медији, не без горчине, преносе да су мета страних кредитора по правилу успешна и профитабилна предузећа попут ова два, на које је око била бацила француска мултинационална компанија.
Наду, међутим, улива победа Сиризе, чији је лидер Алексис Ципрас још у предизборној кампањи јасно рекао да нема разумевања за отуђивање фирми од виталног националног интереса. Случај атинских и солунских водоводних предузећа показује и важност самоорганизовања грађана који су спремни да покрену иницијативу за очување општег добра.
(Политика)