Прочитај ми чланак

ДОСТАВА ПИЦЕ и зашто нам је капитализам био привлачан?

0

Искуство двадесетог века показало је да људи за капитализам гласају “ногама”. Деспотизам и монархије старог типа, као и социјалистички табор, претрпели су велику штету од одласка људи у капиталистичке земље. Многи су чак морали затворити границе само како би “срећне грађане” задржали да не беже у декадентни Запад.

Присталице неуспелих режима и влада диљем света су ову неугодну чињеницу једноставно објашњавали тврдњом “како сви трче у капиталистичке земље јер су богатије, а богатије су јер пљачкају оне који трпе егзодус”. Понекад је и то била истина, али је новац увек само дио проблема.

Погледајмо само рекламу за “Пица Хант” у Москви из времена Михаила Горбачова, чак и ако он сам није био архитект распада Советског Савеза, како у интервуу тврди бивши високи партијски званичник Вјачеслав Матузов.

Занимљиво је да је реклама објављена 1997 године, након што се Михаил Горбачов није успио ухватити у коштац с реформама, а Русија је пролазила кроз једну од највећих катастрофа XX века. Но, баш као што је тренутно случај у Украјини, тада су западни пријатељи и партнери Русије учинили су све како би рекламирали свој начин живота и усмерили Русију на пут који ће њима донети користи. Мало је познато да је достава пица један од најважнијих симбола капитализма и та се појава ретко могла видети изван капиталистичких економија. Можда тек сад у Азији и Африци нетко покушава нешто слично с локалним јелима, али је то копија добро уходаног система који нам омогућава не баш квалитетну храну, уз брзу доставу на кућни праг.

Достава пица је врло популарна ствар, али за овај посао треба становништво и становништво треба пице. Или барем мисли да их треба. За државу је таква услуга бескорисна, док представници елите, ако су гладни, једноставно могу наредити возачу да оде до најближег ресторана и да им донесе храну.

У државама из којих људи бјеже се задовољавају само основне потребе становништва, а то су једноставна храна, скромни кров над главом и образовање онолико колико га је потребно за рад. У капиталистичким земљама се, уз егзистенцијални минимум, становништву давало све што пожели. Достава пице, особни аутомобили, козметички салони, трговине с раном непотребном робом за често непотребне хобије. Уопштено, сваком хиру се може удовољити, само становништво треба имати новца.

Разлог, дакако, није у томе што су елите у капиталистичким земљама љубазније и савесније од свих, условно речено, присталица “окрутне тираније”.

Цела ствар је средиште доношења одлука. У капитализму се одлуке доносе у новцу и због новца, па обични људи имају прилику гласати у доларима само за оно што им је потребно.

С једне стране, ако људима дате слободу избора, многи ће узети микрокредит, након чега ће половица оних који су узели зајам вероватно бити пијана, а друга половица ће новац изгубити на апаратима за коцку. Међутим, како год било, с друге стране бодљикаве жице је та слобода за људе привлачнија од сигурног оброка, крова над главом и рада. Доказ за то су миграцијски токови, који су стабилно усмјерени према земљама чврсто укоријењеног капитализма најгоре врсте, оног неолибералног.

У овом контексту је занимљиво присетити се да је реч “народна” обично била укључена у службено име социјалистичких република, док се у социјалистичким земљама у стварности од људи захтијевало да се удишу паре од ливаног жељеза и праве тенкове за социјалистичке дивизије.

С друге стране, државе у којима људи предсједника бирају на слободним изборима и у којима људи могу трошити новац на доставу пице и посветити се креацијама фризура се обично не називају “народнима”.

Међутим, данас расправљати о социјализму или капитализму је за многе беспредметно, што је добрим делом истина. Реални социјализам, као мукотрпан пут којег треба пријећи како би се ушло у комунистички рај, забраздио је и пропао. Западни капитализам је показао своје право лице и живи посљедњи стадиј у којем се нужно претвара у империјализам. Чини се да кинески хибрид даје најбоље резултате, али је он примјењив само у Кини и дизајниран је за Кинезе. Прекопирати га је немогуће и примена истог модела у било којем делу света би вероватно дала катастрофалне резултате.

 

Ипак, пре расправа о догмама социјализма и капитализма, вреди се присетити феномена доставе пице или зашто је привлачан капитализам?

Реклама је кратка, има пријевод на енглески, али се и руски одлично разуме.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!