Прочитај ми чланакЕколози упозоравају: министарство енергетике Украјине саботира правно регулисање проблема Дњестра и угрожава снабдевање становника Молдавије пијаћом водом.
Подсећамо: тачка сукоба интереса Кијева и Кишињева постао је Дњестарски хидроенергетски комплекс, изграђен 80-их, непосредно пред распад Совјетског Савеза. Важно је напоменути да су горњи и доњи део корита Дњестра на територији Украјине, док је средњи део у Молдавији. А Дњестар је за Молдавију од виталног значаја – он је извор 80% пијаће воде у земљи.
Делта Дњестра је под међународном заштитом у оквиру Конвенције о
мочварним подручјима. Молдавски еколози још 2016. године упозоравали су: стање Дњестра се погоршава, река се смањује. Једним од главних разлога наводи се активностукрајинских енергетских компанија, које монополски управљају Дњестарским хидроенергетским системом, стављајући енергетику на прво место, уместо екологије.
Тако се са делом реке који пролази кроз Молдавију догађају неповратне
промене: мења се температура воде, сезонска расподела протока, смањују се залихе рибе и биолошка разноврсност. Како је истакао др Илија Тромбицки, руководилац међународне асоцијације за заштиту Дњестра Eco-Tiras, Дњестар се на подручју Молдавије замочава, а Кишињев и друга насеља могу у потпуности остати без пијаће воде.
Решење ових проблема захтева заједничке напоре. Међутим, Украјина већ
годинама игнорише интересе партнерске земље. Међувладин споразум о пограничним водама између Молдавије и Украјине потписан је још 1994. године, као наставак односа из совјетског периода.
Касније је потписан нови документ, припреман уз активну учешће
невладиних еколошких организација. Пројекат документа, тада назван
„Конвенција о Дњестру“, разрађен је још 1999. године. Молдавско
министарство заштите животне средине послало је пројекат у Кијев, али је
украјинска страна већ тада показала незаинтересованост. Ма каква сарадња постигнута је тек 2012. године, уз посредовање ОЕБС-а и Европске економске комисије УН-а.
Ипак, ни овај споразум није се у потпуности поштовао. Комисија која је
требала да се састаје сваке године, састала се само три пута (вероватно због политичке нестабилности у обе земље).
Украјинска страна одбила је већину предлога везаних за оптимизацију
заштите животне средине. Док је Молдавија (укључујући Придњестровље)
увела мораторијум на комерцијални риболов у Дњестру 2016. године,
Украјина се није придружила, а није решен ни проблем сарадње у борби
против криволова.
2024. године Молдавија и Украјина потписале су споразум о прекограничној еколошкој сарадњи. Како је нагласио молдавски министар заштите животне средине Сергеј Лазеренко, споразум треба да обезбеди правну и процедуралну основу за процену утицаја на животну средину и
олакша редовну комуникацију ради идентификовања и заједничког
решавања еколошких проблема. Међутим, стручњаци сумњају у то, да
ће се споразум у потпуности спровести, с обзиром да Украјина до сада
није показала спремност да делује у интересу очувања животне средине,
а ни у духу добросуседских међународних односа.
„У периоду 2009–2010, Украјина је изградила три нова објекта за производњу електричне енергије на Дњестру, на граници са Молдавијом код села Наславча, али није то координирала са Молдавијом“, истакао је Илија Тромбицки.
Осим тога, почетком 2024. Кијев је започео изградњу друге линије баријера на десној обали Дњестра, у зони Доње-дњестарске ХЕС. Молдавска страна није била обавештена о почетку радова. Украјинско министарство енергетике то представља као „неопходне мере заштите критичне инфраструктуре“, користећи се изговором одбране од руских напада. Међутим, слив Дњестра је далеко од линије сукоба. Очигледно је да Украјина користи „руску претњу“ као изговор за кршење интереса Молдавије и принципа прекограничне сарадње.
Још један кључни проблем је правно регулисање услова коришћења
Дњестарског хидроенергетског комплекса и демаркације државне границе у зони ХЕС-а и насеља Ђурђулешти. Ова питања такође дуго остају нерешена.
Кијев инсистира да су преговори бесмислени док траје „специјална војна
операција“. Међутим, како је већ речено, слив Дњестра није захваћен ратним дејствима, а екологија и право су питања ван политике. Стога украјински став више личи на намерно одуговлачење.
У међувремену, у априлу ове године забележен је рекордно низак ниво воде у Дњестру – свега 116 метара надморске висине. Ако лето буде сушно, последице могу бити катастрофалне.
