Прочитај ми чланак

Дојче Веле: Шта Путин заиста хоће?

0

Током пет месеци од почетка руске инвазије на Украјину, изјаве руских званичника о циљевима Москве у овом рату су се више пута мењале.

Ево најважнијих изјава, пре свега Путина и Лаврова – у избору DW.

„Русија ће помоћи украјинском народу да збаци антиисторијски режим који је непријатељ народа“, рекао је, према наводима агенције ТАСС, руски министар спољних послова Сергеј Лавров 24. јула на састанку са Арапском лигом у Каиру. Русији је „жао украјинског народа“ који „заслужује много боље“.

Непуна три месеца раније, рекао је нешто сасвим друго, наиме, да је циљл Москве „да заштити народ у Донбасу“, те да Кремљ нема намеру да мења власт у Украјини.

DW подсећа на изјаве руског председника Владимира Путина, министра спољних послова Сергеја Лаврова као и других руских званичника о циљевима Москве када је реч о рату у Украјини.

Јули: ширење „географских циљева“

Дана 20. јула, Лавров је са државну руску агенцију РИА Новости и за медијску кућу РТ рекао да Москва и даље хоће да „денацификује и демилитаризује Украјину“, како она више не би представљала опасност и војну претњу за Русију. Он је додао: „Не ради се само о Народним републикама Луганску и Доњецку, већ и о регионима Херсона, Запорожј и низу других подручја“.

Лавров је рекао да неће бити ширења „географских циљева“ на подручја ван такозваних „Народних република“ и додао да нема смисла да се „у актуелној ситуацији“ преговара са Украјином. То је, како каже, специјалитет Американаца, они се тиме баве у читавом свету“, рекао је Лавров 1. маја за италијански „Медиасет“.

У том интервјуу Лавров је подвукао да је циљ Русије да „загарантује сигурност људи на истоку Украјине, како их више не би угрожавали милитаризација и нацификација, и како безбедност Руске федерације не би била угрожавана са украјинске територије.“

Касније, 31. маја, Лавров је на састанку са генералним секретаром Организације за исламску сарадњу (ОИЦ) Хусеином Ибрахимом Тахом, изразио мишљење да „западне колеге“ користе ситуацију у Украјини да би „спречиле настајањае мултиполоарног света“.

Март и април: Неутралност Украјине и сузбијање НАТО

Наводна претња коју Запад и пре свега НАТО представљају за Русију, одмах по почетку рата је била главна тема у говорима руских политичара. Они стално понављају да Украјина мора бити неутрална и да само тако може бити спречен њен приступ НАТО.

То је нагласио и Владимир Путин на састанку са представницима руских авиокомпанија 5. марта. Том приликом је додао и да би у случају конфликта између Русије и НАТО свима „било јасно“ какве би биле последице.

Пре тога, 1. марта, мање од недељу дана по почетку руске инвазије, министар одбране Сергеј Шојгу је на телевизији рекао: „Најважније је да се Руска Федерација заштити од војне претње коју представљају западне земље које покушавају да искористе украјински народ у борби против наше земље“.

Крајем марта, после неуспеха руске офанзиве на Кијев, реторика се приметно променила. „Денацификација и делмилитаризација“ су потиснуте у други план. Предност су добили подршка Донбасу и решење конфликта преговорима.

Тако је 25. марта заменик шефа руског генералштаба, генерал-пуковник Сергеј Рудској, рекао да је циљ „руске специјалне операције да помогне људима у Народним Републикама Доњецку и Луганску, који су осам година изложени геноциду кијевског режима“.

У априлу су руски званичници поново тематизовали конфронтацију са НАТО и САД. Једанаестог априла, Сергеј Лавров је за Росију24 рекао: „Наше специјалне војне операције требало би да окончају безобзирно ширење курса ка потпуној доминацији САД и њима подређених западних земаља у мађународној арени“. Према његовим речима, Запад је од Украјине направио „подручје за дефинитивно подјармљивање Русије“, али „Русија никада неће заузети „подређену позицију“.

Јун и фебруар: Крим и претња коју представља НАТО

И Дмитриј Медведев, шеф Руског савета безбедности, хоће да спречи чланство Украјине у НАТО. Он је за руски лист „Аргументи и факти“ 29. јуна рекао да би то чланство за Русију било опасније од учлањења Шведске или Финске. Истовремено је нагласио да је Крим део Русије.

„Сваки покушај да се продре на Крим био би објава рата нашој земљи. Када би то учинила нека чланица НАТО, онда би то био конфликт са комплетном Северноатлантском алијансом, трећи светски рат, тотална катастрофа“.

Исто је рекао и Путин у марту на поменутом састанку са представницима авиокомпанија.

Још у Путиновом говору на телевизији 24. фебруара, када је руску инвазију најавио као „специјалну војну операцију“, велики значај је придаван наводној претњи Русији коју представља даље ширење НАТО на исток.

Путин је још тада изјавио да је „циљ да се заштите људи који су осам година изложени геноциду и тиранији кијевског режима“. „Зато се залажемо за демилитаризацију и денацификацију Украјине. Осим тога, извешћемо пред суд оне који су починили крваве злочине над цивилима, између осталог и над грађанима Руске Федерације“, рекао је Путин. Тада је још говорио да Москва не планира окупацију украјинских подручја.