Прочитај ми чланак

Дојче банка и Светски Економски Форум хоће да укину готовину

0

Макро стратег Деутсцхе Банк(Дојче банке), Марион Лабури написала је текст за сајт Светског економског форума (WЕФ), који се фокусира на неке од омиљених тема разговора (и политике) неформалне групе са седиштем у Швајцарској: ЦБДЦ и коначно одумирање готовине.

Лабури издваја Шведску, Бразил и Кину као оне земље које су направиле посебан напредак у кретању ка дигитализованим верзијама валута које издају централне банке (ЦБДЦ) – централизованом моделу који фаворизују владине и економске елите – не треба их мешати са децентрализованим криптовалутама.

У ствари, такав је ентузијазам да званичник Деутсцхе Банк види будућу доминацију ЦБДЦ-а, прелазак на дигитални новац као нешто „неизбежно“.

Пандемија је „заслужна” за убрзавање ствари на овом фронту, посебно у Шведској, док је стопа којом се владе крећу у правцу ЦБДЦ-а или алармантна, или импресивна, у зависности од тога како посматрате тренд: у чланку се помиње да 90% централних банака широм света је сада у процесу стварања и/или тестирања једне валуте, док се тај број удвостручио за само годину дана.

Лабури бира занимљив угао за „увођење“ ЦБДС-а, који значајан број стручњака за приватност и безбедност сматра веома контроверзним: наводно боља физичка безбедност.

Чини се да пандемија није била једина сила која је Шведску навела да се окреће од готовине, већ и снажно позивање на емоције које испоручују јавне личности, као што је Бјорн Улваеус из групе АББА, који очигледно верује да је присуство готовине разлог зашто се куће пљачкају (било је искуство његовог сина са провалницима које је подстакло ову „евангелизацију против готовине“.)

Улваеус није био сам, јер је шведска влада у потпуности укључена у то већ најмање деценију.

А жељени резултати су били неизбежни. „Према истраживању Риксбанке из 2020. године, од 2010. до 2020. године, удео људи у Шведској који су користили готовину пао је са око 40% на мање од 10%“, пише стратег Дојче банке.

У Кини ове бројке показују смањење оптицаја новца на 8,2% БДП-а у 2022, са 11% у 2012.

Високе камате утичу и на мање количине готовине у оптицају, пише Лабури. Али сада геополитички потези и одлуке производе високу инфлацију, која има тенденцију да има супротан ефекат.

Дакле, нису све добре вести за „рат против готовинских ратника“: „Упркос тренду ка безготовинском друштву и напредовању ЦБДЦ-а“, упозорава званичник банке, „крај готовине није још увек на видику и даље ће се користити као складиште вредности и средства плаћања неко време“.

У међувремену, готовина и децентрализована криптовалута остају једини начин да људи имају потпуну контролу над својом имовином и сачувају своју приватност.