Прочитај ми чланак

До сада незабележен напад на Москву: Издат налог за хапшење Путина

0

Међународни кривични трибунал у Хагу издао је налог за хапшење председника Руске Федерације Владимира Путина, који је оптужен за наводне ратне злочине у Украјини.

Москва је више пута оповргла оптужбе да су њене снаге починиле злочине током трајања Специјалне војне операције.

Како пише у оптужници, председник Путин је „наводно крив за недозвољено пребацивање и депортовање деце из окупираних територија Украјине на територију Руске Федерације“, а који су „наводно извршени након 24. фебруара 2022. године“.

Трибунал тврди да постоје „разумне основе сумње“ да председник Путин „сноси индивидуалну кривичну одговорност за наведене злочине, као и да је злочине починио директно, заједно са другима и путем давања инструкција другима“, као и због „пропуста да правилно изврши контролу над цивилним и војним подређенима који су починили дела, или дозволили њихово извршење, и који су били под његовом стварном власти и контролом, сходно одговорности надређеног“.

Додаје се да је „ванпретресно веће је, на основу захтева тужилаштва од 22. фебруара 2023. године, закључило да постоје разумни основи за веровање да сваки осумњичени сноси одговорност за ратни злочин противправне депортације становништва и противправног пресељења становништва из окупираних подручја Украјине Руској Федерацији, на штету украјинске деце“.

Даље, наводи се и да је „веће сматрало да налози (за хапшење) треба да буду тајни како би се заштитиле жртве, сведоци, и истрага“, али је касније „имајући у виду да понашање о којем се говори у садашњој ситуацији наводно и даље траје и да објава информација о налозима може допринети спречавању даљег чињења злочина, веће одлучило да је у интересу правде“ да се „јавно открије постојање потерница, имена осумњичених, кривична дела за која су потернице издате и видови одговорности које је утврдило веће“.

Ванпретресно веће које је издало налог за хапшење чине судије Розарио Салваторе Аитала из Италије, Томоко Акане из Јапана и Анотан Кесиа-Мбе Миндуа из ДР Конга.

Ројтерс је раније ове недеље известио да се очекује да суд изда налоге, прве у истрази о сукобу у Украјини.

Поред тога, суд је по истим оптужбама издао налоге за хапшење руске комесарке за права детета Марије Алексејевне Лвов-Белове.

Шеф кабинета председника Украјине Владимира Зеленског Андреј Јармак рекао је да је налог за хапшење председника Путина „тек почетак“. „Ово је тек почетак“, написао је он на Телеграму.

О правом циљу овог потеза сведоче речи врховног државног тужиоца Украјине Андреја Костина, који је на свом Фејсбук налогу написао:

„То значи да ван Русије Путин мора бити ухапшен и изведен пред суђење. А светски лидери ће трипут размислити пре него што се рукују или седну за преговарачки сто са њим. Свет је добио сигнал да ће руски злочиначки режим и његово руководство сносити одговорност.“

Укупан буџет суда током 2020. године био је 148 милиона долара, а међу 10 главних донатора, чак девет су амерички савезници који су Русији увели санкције.

Иначе, Међународни кривични трибунал је први и једини стални међународни суд који има надлежност да процесуира појединце оптужене за злочине геноцида, злочина против човечности, ратних злочина и злочина агресије.

Трибунал је основан је 1998. године усвајањем Римског статута, који је ступио на снагу 2002. године након што је испуњен услов од 60 ратификација. До сада, Статут су пописале 123 државе. Међу потписницима се не налазе земље попут Сједињених Америчких Држава, Русије, Кине, Индије, Турске и Саудијске Арабије.

Суд је током нешто више од 20 година рада наишао на велике критике, укључујући оне за евроцентризам и расизам, с обзиром на то да се међу оптуженима превасходно налазе појединци из Африке и исламског света.

Американци су, чак, средином 2020. године увели санкције против неколико високих званичника тог суда, међу којима је била и главна тужитељка Фатоу Бенсуда, зато што су „противзаконито покушали да ставе Американце под своју јурисдикцију“. Међународни суд правде је у том тренутку истраживао злочине америчких трупа у Авганистану.