Прочитај ми чланакДанска, Исланд и Норвешка придружиле су се све већем броју земаља које нуде одбрамбена обећања Шведској и Финској, а које су формално кренуле пут чланства у НАТО савезу.
Позивајући се на „право Хелсинкија и Стокхолма да изаберу сопствене безбедносне аранжмане“ као суверене нације, три европске државе су саопштиле да ће бранити Шведску и Финску у случају да буду нападнуте док буду пролазиле кроз процес пријаве за НАТО.
„Безбедност Финске и Шведске је питање од заједничког интереса за све нас. Уколико Финска или Шведска буду жртве агресије на својим територијама пре него што добију чланство у НАТО, ми ћемо помоћи Финској и Шведској свим потребним средствима“, наводи се у заједничком саопштењу и додаје да ће „одмах започети припреме како би ова безбедносна уверавања била ефикасна“.
Нове одбрамбене гаранције стигле су на дан када је Шведска званично објавила да ће затражити чланство у НАТО-у, дан након што је то исто учинила суседна Финска. Лидери обе земље изразили су забринутост након руске војне операције у Украјини крајем фебруара, тврдећи да је то суштински променило безбедносно окружење у региону.
Москва је дуго упозоравала на наставак ширења војног савеза предвођеног САД-ом на исток, сматрајући тај блок „механизмом усмереним ка конфронтацији“. Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков недавно је рекао да ће чланство Финске или Шведске сигурно повећати „војне тензије“ у источној Европи, док је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев предложио распоређивање нуклеарног оружја на западној граници Русије.
Чини се да је председник Владимир Путин у понедељак дао блажу реакцију, рекавши да Москва „нема проблема“ са Стокхолмом или Хелсинкијом и да њихово улазак у НАТО „не представља директну претњу Русији“.
Он је, међутим, додао да ће „ширење војне инфраструктуре на ову територију [Шведску или Финску] свакако изазвати наш одговор“ и да ће реакција Русије „бити заснована на претњама које ће нам бити створене“.
Док су бројне земље већ понудиле безбедносна обећања двема потенцијалним државама НАТО-а, међу којима су САД, Британија и сам војни савез, њихово чланство зависиће од једногласне подршке 30 чланица блока. Турска је до данас једини члан који је јавно изнео примедбе.
У понедељак је председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио да две нордијске државе „доводе терористе да говоре у својим парламентима“ и „немају јасан недвосмислен став против терористичких организација“, мислећи на сепаратистичку Курдистанску радничку партију и Револуционарни народни ослободилачки фронт, које је Анкара забранила. Упркос предстојећим састанцима са званичницима обе земље, он је рекао да они неће утицати на одлуку Анкаре.
„Не бисмо им рекли `да` уласку у НАТО, безбедносну организацију. Доћи ће да нас убеде. Жао ми је, не морају да се муче“, додао је он.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 17, 2022
