Прочитај ми чланак
Сваке године, 24.-тог фебруара Румуни славе Драгобете, односно Дан заљубљених.
У румунској (дакијској) митологији, Драгобете је бог младости, радости и љубави.
Према једном веома распрострањеном миту, Драгобете је био син Баба Докије (за коју се веровало да је била ћерка дакијског краља Децебала, а у коју је римски цар Трајан, који је освојио Дакију, био заљубљен), прелеп и наочит младић који је имао обичај да заводи све жене које би упознао.
Слављење Драгобета представља посебну симболику, која је толико богата и интересантна, која представља почетак новог доба, онај моменат када природа прочиње да се буди.
Некада давно, млади би се дотеривали и окупљали у шуми да беру букете првог пролећног цвећа уз песму и игру. Око поднева би момци јурили девојке не би ли их пољубили и ако би се некој девојци свидео момак, онда би она допустила да буде ухваћена. Тај пољубац би значио веридбу или озваничење озбиљне везе и догађај би бивао саопштен породици и мештанима.
Учесници игара за овај празник били би сматрани благословенима у тој години која би им била берићетна и која би прошла у добром здрављу. Сујеверје каже да они који не славе празник бивали би кажњени да не могу да буду вољени или да заволе неког читаву годину.
Уколико би за Драгобете временске прилике биле неповољне, онда би се млади окупљали у кући где би се проводили и прославили празник. У неким крајевима, девојке би чак прибегавале враџбинама којима би покушавале да удаље супарнице, док би момци резали крстеве у своје руке и братимили се укрштајући руке. Девојке би такође изводиле разне ритуале помоћу којих би покушавале да сазнају ко им је суђеник.
Старији би се на овај дан више бавили животињама у домаћинству. Они су веровали да на овај дан птице бирају себи доживотног партнера. На овај дан је било забрањено жртвовање и убијање животиња.
Неудате младе жене би сакупљале оно мало снега који би преостао да би се с њим умиле, јер се веровало да је то „вилин снег“ и да он има магична својства и да скида евентуалне зле чини.
Користио би се у тетманима за улепшавање да би девојке биле лепе као виле.
Због сујеверја, девојке би хрлиле у сусрет мушкарцима јер су веровале да ако на тај дан се не сусретну ни са једном особом мушког пола да ће бити несрећне и невољене читаве године. Неке су веровале да ако додирну мушкарца из другог села, да ће их срећа у љубави пратити током читаве године.
Такође, према традицији, мушкарци на овај дан треба да буду срдачни и љубазни према свим женама. На овај дан мушкарац не сме да билокако повреди или увреди жену да га не би теао малер током целе године.
Да би љубав трајала вечно, млади би морали одмах да се пољубе на Драгобете.
На жалост Европски суд за људска права притиска Румунију да укине овај празник јер се не слаже са концепцијом истополних веза и бракова и мултикултурализма, све у настојању да се убије румунски традиционализам код младих људи и да се на силу уведе Свети Валентин као званичан празник.
Радмила Столић
