Прочитај ми чланак

ДА ЛИ СЕ ТО ПОНАВЉА ИСТОРИЈА: Америка пред револуцијом као Русија 1917.?

0

„Бајден је у последњих неколико месеци пустио 160.000 илегалних имиграната у САД” је назив колумне Роберта Бриџа, америчког писца, која је објављена на порталу rt..com, а у којој се објашњава демографска политика Демократске странке у САД. У споменутом есеју, анализирајући сличности између данашњих Сједињених Америчких Држава и Царске Русије из 1917. године, Бриџ између осталог пише:

„Да ли је то урађено, да у САД у пар месеци уђе 160 000 илегалних миграната,  да би се за демократе прикупило више гласова за изборе, као што многи мисле, или је посреди прави дебакл на отвореној граници, није можда толико битно колико је значајна чињеница да је Америка на ивици катаклизме слично оној која је задесила Русију 1917. године.

Откако су демократе преузеле контролу над Белом кућом, илегални мигранти сливају се у нашу земљу.

Шта је то мотивисало политичаре да спроведу такву самоубилачку политику која ће свима једнако да нашкоди?

Ове недеље, Фокс Њуз је направио узнемирујуће откриће које не слути на добро америчком народу. У пар месеци 160.000 илегалних миграната ушло је у САД,  да би потом били послати у разне заједнице широм земље, често без трунке надзора.

Процурели документи открили су да је само у једном дану 128 илегалних миграната пуштено у земљу без АТД-а (‘Алтернативе за притвор’), којом се захтева да мигранти носе уређај за праћење, попут монитора за зглоб, како би погранични агенти могли да прате нове доласке.

У доба трговине људима, трговине дрогом и тероризма, пуштање потпуних странаца да слободно лутају вашом кућом не делује као најбоља идеја. Заиста, такав трагично погрешан приступ пограничној безбедности – ни мање ни више усред пандемије – катастрофа је која само што се није десила.

Раније су многи људи објашњавали аверзију Демократске странке према јакој и одрживој граници као последицу њене стратегије да придобија већи број бирача међу новопридошлим мигрантима. Милиони нових долазака са југа границе покренули би демографски чиниоц у корист демократа још дуго у будућност, тврде заговорници ове стратегије. Иако би то врло лако могао да буде разлог за анархију на граници САД и Мексика, ја све више нисам сигуран да је само то посреди. Изгледа да је нешто много злокобније у игри.

Наиме, још током Трамповог председниковања, Демократска странка је постала радикализована од стране групе такозваних ‘напредњака’ у својим редовима. Чак се може рећи да је странка отета од групе шест левичарских чланова Конгреса на челу са Александром Очасио-Кортез, чланицом Демократских социјалиста Америке.

Баш када је ова левичарска група фанатика ушла у редове Демократске странке, почели смо да сведочимо догађајима који су заиста неуобичајени. Реагујући на убиство Џорџа Флојда од стране белог полицајца, на пример, „Black Lives Matter“ је подстакао талас уништења широм земље по слоганом ‘борбе против расизма’. „Black Lives Matter“ није просечан покрет, већ високо координисана кампања подпомогнута корпоративним спонзорима – у износу од милијарду долара. Мејнстрим медији су одиграли своју улогу, никада нису наговештавали друге могуће узроке полицијског злостављања, као што су можда претерана употребе силе од стране државних органа, већ су инасистирали да је искључиво посреди ‘расизам’.

Такође, за то време ниво нетолеранције почео да инфицира америчку политику до степена који се ретко виђао раније између републиканаца и демократа. Демократска представница Максин Вотерс је, на пример, једном приликом окупила гомилу људи, рекавши „ако видите некога из тог (Трамповог) кабинета у ресторану, у робној кући, на бензинској пумпи, изађете и протестујте у што већем броју.

„Кажи те им јасно да више нису добродошли, нигде!“, рекла је том приликом Вотерс.

Слична осећања се чују и са друге стране. Републиканска конгресменка Марџори Тејлор Грин недавно је на Телеграму изнела идеју о ‘националном разводу’ од демократа, јер „Американци не воле комунизам“, написала је она.

Нетолеранција се не преноси само на људе од крви и меса, већ и на њихове бронзане статуе. У чину који је био готово неугодан, као гледање како горе књиге, споменици разним Американцима срушени су на градским трговима широм земље. Истовремено, у државним школама, које више своје ученике не подучавају на принципима ‘класичног’ образовања, све је доминатнији мит који каже да су сви белци по природи расисти.

У светлу ових збуњујућих трендова, који се дешавају у Сједињеним Државама, можда неће изгледати толико чудно да Бајденова администрација позива цео свет да илегално уђе у земљу са мексичке стране. У сваком случају, уклапа се у образац опште лудости, који је евидентан у последње време.

Можда, не тако иронично, свет је и раније био сведок таквих тренутака лудила: почетком 1917. године док је Русија неумитно клизила ка револуцији и комунизму дешавали су се, наизглед, слични процеси. Да ли се тако нешто може десити и у Сједињеним Државама, капиталистичкој престоници света, где левичарски ‘напредњаци’ чине све што је у њиховој моћи да реорганизују земљу идејама које су потпуно неамеричке? 

Године 1917, после абдикације руског цара Николаја Другог, након Фебруарске револуције, Русија је била суочена са периодом огромних преокрета и неизвесности. Под такозваном руском привременом владом (РПГ), одјеци тумбања, који се данас дешавају у Сједињеним Државама, су уочљиви.

Само неколико месеци пре него што су бољшевици преузели власт у Октобарској револуцији, РПГ је покренуо кампању хаоса коју пре тога Русија раније није видела и доживела.

На пример, док су окорели криминалци били хапшени под владавином династије Романов, за време ове привремене владе су пуштани масовно из затвора, а полицајци из старог режима су убијани по улицама. Као Американцу било би ми тешко да разумем тај период руске историје да нисам доживео како демократе ‘убијају’ нашу полицију драматичним уништавањем њених снага, док истовремено амнестирају појединце, оптужене за насиље и уништавање имовине, током скорашњих нереда. Попустљивост либерала према криминалцима – као и илегалним мигрантима, од којих су неки, али не сви, свакако опасни – наставља се и данас, док ово пишем.

Још једна занимљива паралела вредна је разматрања: несташица руског хлеба из 1917. године (за коју неки историчари тврде да је ‘пројектована’ од стране снага који су стајали иза кулиса) наводи се као разлог побуне против цара Николаја Другог. Иако у Сједињеним Државама нема несташице хлеба, постоји нешто подједнако забрињавајуће – не тако ретки прекиди ланаца снабдевања, што се никада раније није дешавало у САД.

Захваљујући драконској реакцији на епидемију Ковид-19, у којој су демократе закључале мала предузећа (и људе) на дужи временски период, полице продавница су приметно недовољно снабдевене како се приближава садашња зима. У међувремену, милиони људи ће изгубити посао због Бајденовог невероватно агресивног закона везаним за вакцине, који приморава људе да направе избор између боцкања или губитка посла. На крају,, баш као што је ‘велики новац’ помогао да се финансира успон комуниста на власт у Русији, дубоки џепови финансирају левичарске организације у САД, као што су Black Lives Matter и Антифа.

Иако су то можда само случајности – као што је Марк Твен једном рекао, „историја се не понавља, али се често римује“ – са тим саветом на уму, можда смо спремнији да размотримо да ли су Сједињене Државе данас у ситуацији као Русија 1917. године. Да размотримо и да ли се можда данас у Америци, такође, намерно уздижу политичке снаге које покушају да у наше животе унесу у нешто радикално ново, а више у складу са размишљањем радикалне левице?

Иако би многи слегли раменима на такву могућност, све већа агресивност левице треба да нагна све Американце да преиспитају лекције из историје – да их не би понављали.