Заговорници права на приватност мрште се и на помен имена сенатора који увек правда све што раде обавештајне службе, а који ће вероватно доћи на чело Обавештајног комитета Сената.

Републиканци су добили већину у Конгресу, али највећи добитници недавно одржаних избора у САД нису конзервативни политичари већ амерички шпијуни.

Ово је став америчких организација за заштиту приватности и либералних медија попут магазина „Њу рипаблик” који пише да је нови сазив на Капитол хилу сахранио сваку наду да ће законодавци надгледати рад тајних служби.

Страх да ће ЦИА и НСА, које су и досад изгледале као државе у држави, отргнуте од демократске контроле, са новом законодавном већином имати одрешене руке поникао је не само због општег републиканског става да је национална безбедност најважнија, већ и због конкретног појединца – Ричарда Бера.

Овај сенатор би у новом сазиву у јануару требало да се нађе на челу Обавештајног одбора, задуженог за контролу шпијунских агенција. Представник из Северне Каролине је, како подсећа магазин „Форин полиси”, увек безрезервно подржавао шта год да су радиле ЦИА и НСА.

Он би зато могао да измени дневни ред поменутог комитета тако да се ово тело мане извештавања јавности о томе како је ЦИА мучила притворенике током владавине председника Џорџа Буша.

Бер јавно брани „побољшане технике испитивања”, еуфемистички назив за тортуру осумњичених за тероризам. Обавештајни комитет Сената је после више година истраживања написао извештај о злостављању заточеника, али тај рапорт још није објављен јер га Бела кућа и ЦИА детаљно чешљају и потамњују делове које не желе да изађу у јавност.

Досадашња председница комитета Дајен Фајнстајн тврди да ће њен рад и рад њених колега сигурно угледати светлост дана, али треба подсетити да је Бер изразито критичан према поменутом извештају.

Фајнстајнова не спада у најлибералније демократе јер подржава већину метода рада НСА, али се у марту ипак замерила обавештајцима када је открила да је ЦИА упала у рачунаре њених сарадника који су претраживали документацију о „испитивачким техникама” у Гвантанаму.

Сенаторка је тада направила велики скандал подсећајући шпијуне да Конгрес треба да надзире њихов рад, а не обратно. Са друге стране, Бер верује да тортура осумњичених штити безбедност Американаца, због чега је изјавио да сазнања Обавештајног одбора о тој теми никада не смеју да напусте зграду Сената.

Како је открио „Форин полиси”, комитет под вођством Бера неће нимало личити на комитет под вођством Фајнстајнове. Један републиканац је за овај часопис изјавио да је Бер „особа која ће радити иза кулиса уместо што ће изаћи у јавност као што је то она радила”.

Иако се доказало да ЦИА заиста јесте упала у рачунаре да би видела шта су законодавци ишчепркали о њеним агентима, одмах је уследио противударац. Агенција је оптужила сенаторе да су из њених просторија неовлашћено износили поверљиву документацију. Сада не даје „зелено светло” за објављивање извештаја написаног на 6.300 страна, односно његовог сажетка за јавност (око 600 страна).

Стивен Афтергуд, директор организације која пропагира транспарентност у раду владе, каже да ће превага републиканског таса у Сенату сигурно донети промене.

„Суочавање са тортуром неће долазити у обзир и тешко да ће пракса прикупљања података бити ограничена”, каже Афтергуд.

То значи да ће свемоћни велики брат оличен у НСА наставити да масовно надзире Американце и странце уз изговор борбе против тероризма, што би требало да алармира и јавност у другим земљама – њихове би владе могле бити веома охрабрене америчким примером.

Заговорнике права на приватност јако брине што Сенат напуштају неки од њихових најистакнутијих истомишљеника попут демократског сенатора Марка Јудала. Он је изгубио изборе и више неће представљати Колорадо на Капитол хилу, где је заговарао обелодањивање документације о третману затвореника и моментални престанак шпијунирања грађана.

Његово име су запамтили широм Америке када је недавно открио да је ЦИА написала сопствени извештај о томе колико су биле успешне њене „технике испитивања”. Јудал је истакао да се закључак обавештајаца подудара са закључком чланова Обавештајног одбора: мучења нису учинила ништа да САД постану безбедније место, нису довела ни до једне вредне информације па ни до оне где се крио вођа Ал Каиде Осама бин Ладен.

Они који пропагирају промене у раду служби веома су разочарани чињеницом да ће на вашингтонској сцени једну од главних улога играти сенатор Бер који је након открића о другом извештају казао за Јудала да је својим обелодањивањем „можда довео до тога да Американци губе животе”.

(Политика)

Ознаке: SAD, грађанске слободе, конгрес, обавештајне службе, сенат