Прочитај ми чланак
Франкфурт, Хајделберг – Откад је прошле недеље избила афера „Нецполитик”, слобода штампе у Немачкој не престаје да буде непресушни извор спорења међу политичарима, правницима, па чак и међу самим новинарима. Копља се ломе око тога да ли су новинари портала „Нецполитик” заиста починили дело издаје државе или су заправо само радили у интересу немачке јавности када су у фебруару и априлу објавили поверљива документа немачке тајне службе, која доказују да је она планирала да појача шпијунирање корисника друштвених мрежа.
Сада већ смењени савезни јавни тужилац Харалд Ранге у интервјуу за дневни лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг” брани своју првобитну одлуку да против новинара покрене истрагу, а на захтев Савезне службе за одбрану устава која тврди да су објављена њена тајна документа.
„Нисам желео да се као претучени пас ишуњам са позиције (тужиоца), већ да уздигнуте главе изађем кроз врата и да избегнем да будем кривично одговоран (за нечињење)”, рекао је Ранге, који критикује одлуку министра правде Хајка Маса да прекине независну стручну анализу тога да ли су новинари објављивањем тајних докумената починили дело издаје, коју је Ранге наложио прошлог петка када је привремено зауставио истрагу под притиском јавности.
Ангажовани независни стручњак саопштио је да је дошао до закључка да су неки извештаји „Нецполитика” о Савезној служи за заштиту устава заиста били издаја државних тајни. Међутим, закључци независног стручњака су повучени са веб-сајта тужилаштва, а тужилац је смењен.
„Утицање на истрагу само зато што њени резултати нису политички угодни представља неподношљиво насртање на независност правосуђа”, каже Ранге и додаје да, без званичног покретања истраге, он није могао да затражи да независни стручњаци процене да ли су новинари издали државу.
Међутим, у свом јучерашњем обраћању на блогу, главни уредник „Нецполитика” Маркус Бекедал, који је један од двојице новинара против којих је покренута ова истрага, истиче да су му „стручњаци рекли да је тужилац могао да затражи експертску процену и без покретања истраге, јер у Закону о кривичном процесу нигде не пише да је за анализу неопходно званично покренути истрагу”.
Бекедал захтева да се истрага и званично заврши, будући да је она „на чекању” што је термин који не познају немачка кривичнопроцесна правила. Према његовим речима, власти могу тако да оставе њега и његовог колегу Андра Мајстера под константном претњом да ће против њих бити предузета правна средства. Он истиче своју забринутост да су због ове истраге он и његове колеге под присмотром и на послу и у приватним животима.
„У истрагама издаје власти имају комплетан арсенал мера за присмотру, који им је на располагању када су у питању терористи и најгори криминалци”, истиче Бекедал и додаје да те мере могу да буду и злоупотребљене. „Сада се суочавамо са чињеницом да смо постали жртве… што није леп осећај.”
И док Бекедал тражи да Немачка побољша свој закон о заштити узбуњивача, немачки политичари из власти и опозиције, због ове афере, жестоко критикују министра Маса, али и министра полиције Томаса де Мезијера, као и шефа Савезне службе за заштиту устава Хана Георга Масена.
Међутим, нису ни сви немачки медији јединствени у одбрани својих колега, нити имају исто поимање слободе штампе. Тако конзервативни дневни лист „Велт”, близак владајућим демохришћанима, сматра да је у потпуности оправдана истрага за издају државе, те да транспарентност коју пропагирају новинари-блогери „Нецполитика” није вредност сама за себе.
„Мали је корак од транспарентности до тоталитаризма. Потпуна транспарентност такође значи потпуни надзор. Државне институције и приватна лица имају легитиман интерес за поверљивошћу и тајновитошћу. Свако ко тражи транспарентност обавештајних служби може одмах и да их затвори, што би био потпуни немар”, пише коментатор „Велта” и додаје да и „свако ко позива на ’одговорност’ у процесуирању ’Нецполитика’ требало би прво да проведе неко време размишљајући о сврси и користима слободе штампе и последицама захтевања ’потпуне транспарентности’”.
Коментатор „Велта” очигледно сматра да, због тога што је тајна служба документ прогласила тајном, није било у интересу немачке јавности да сазна да је још 2013. Савезна служба за заштиту устава планирала да масовно прикупља податке са друштвених мрежа као што су „Фејсбук”, „Твитер” и „Јутјуб” и да за то тражи додатни буџет од 2,75 милина евра. Осим тога, према објављеним документима на „Нецполитику”, тајна служба је основала посебно одељење с циљем да прошири своје капацитете у надзору друштвених мрежа, запошљавајући 75 оперативаца са задатком да шпијунирају онлајн ћаскања на „Фејсбуку”.
У мору међусобних оптужби и расправа о слободи штампе и смени тужиоца, у немачкој јавности упадљиво недостаје одговор на питање да ли заиста немачка тајна служба шпијунира све кориснике друштвених мрежа. Штавише, мало ко то питање уопште и поставља.
(Политика)
