Прочитај ми чланак

Да ли је рат у Украјини почетак Трећег светског рата?

0

Нажалост наше генерације су сведоци, по свему судећи, Трећег светског рата. Пошто је НАТО тренутно војно немоћан у Украјини сву своју снагу је сконцетрисао на медијско-информациони рат, пропраћен инквизиторским затирањем свега руског у Европи. Зато не би било згорег да свако од нас, на Солжењицинов начин, шири истину како би смо се одупирали тој мрежи лажи.

Русија је ушла у рат  јер дотерана до зида, па нема назад. Она је имала само две опције: да клекне на колена пред НАТО или да крене у контранапад. Заправо Америка је усвојила као своју доктрину мрежне ратове или ратове меком моћи. То значи да новцем и медијима подиже револуције изнутра у сувереним државама и доводи своје марионете на власт. Она је уложила више од 50 милијарди долара у Украјину што је резултирало крвавом револуцијом на Мајдану, када је смењен легитимни председник Виктор Јанукович који је имао већину. Од тада креће насиље над руским становништвом. Уз то је отпочело величање Степана Бандера украјинског нацисте, како би се прекинула заједничка победничка совјетска прошлост из Другог светског рата са Русијом. Од тада се забрањује све руско у Украјини, па и руски језик.

Све то би се толерисало да Украјина неће да уђе у НАТО. Осам година Русија покушава дипломатски да измоли неонацисте на власти у Украјини да то не чине, али узалуд. Већ је било направљено неколико НАТО база у Украјини (које су спржене за пола дана). Када би НАТО инсталирао ту ракете са бојевим главама то би значило да би оне могле стићи за 4 минута до Москве. То би значило да би руски системи одбране немоћни. Када су Совјети 1962. године покушали да инсталирају нуклеарне ракете на Куби, као одговор на то што су Американци исте поставили у Турској умало није дошло до Трећег светског рата. САД је одлучно хтео да нападне Кубу и био је спреман да употреби атомско наоружање. Тако да је више него јасно да Русија нема излаз.

Као одговор на руску одбрамбену инвазију запад је почео да уводи санкције Русији. За кратко време у Русији су све цене скочиле за 30 посто, технологија је драстично скочила, затворени су рачуни за Русе ван Русије, укинути су летови, дисфалификују руске репрезентације, протерују руски студенти, избацују руски класици из позоришта итд. Западна Европа по ко зна који пут улази у инквизиторску хистерију, па русофобија доживљава врхунац у Европи. Руси ће вероватно поскупети гас западу, можда затворе путеве кинеске робе преко своје територије и северно морским токовима.. Запад ће покушати да увуче Турке да затворе Босфор и Дарданеле најважнији пут за руске бродове, ако то ураде то би неминовно довело до рата са Турском (уколико Турска подлегне притисцима). Углавном економска и енергетска криза ће веома брзо доћи у наш крај. Тј. веома брзо ће се прелити.

Наша позиција је као и увек једна од најтежих на свету. Идентична је ситуација 1941. године. Када је читава Европа понизно клечала пред Хитлером који је спремао Барбаросу (напад на СССР), „луди“ Срби су једини имали петљу да му се супроставе. Тако се и ових дана Србија показала као једина суверена земља у Европи пред Хитлером 21. века. Можда по први пут морам да похвалим Вучића. Учинио је храбар потез који неће остати без крупних последица. Уколико остане при овом ставу, као при ставу не увођења додатних корона мера и не спровођењу додатне издаје на Космету мислим да ће бити мање зло од НАТО генерала Поноша, који се баш у овако одлучујућем моменту повампирио. Тако да у том случају не треба да наседамо на нови 5. октобар или српски Мајдан. Потребно је наставити са политиком неутралности и не мешати се у ратове великих, колико је то могуће.

Треба да чекамо расплет ситуације. Као што је у давна античка времена Пелопонески савез морао да уђе у рат са бахатим и моћнијим Атинским поморским савезом и победио га јер није могао више назад, тако верујем да ће бити у рату Русије против НАТО-а. Као што су у 19. веку поразили најмоћнијег Наполеона и у 20. веку најмоћнију нацистичку Немачку, тако ће и данас уз страшне обостране жртве победити неонацистички НАТО, јер и данас као и претходним ратовима Руси нису могли назад.

На слици је Спомен алеја анђела из 2015. године деца која су страдала од украјинских неонациста током гранатирања Донбаса.  Наравно жао ми је сваког човека који страда независно од нације. Подједнако ми је жао обичних Украјинаца који данас страдају, које је њихов председник Зеленски повео у страдање.  Али жалосно је видети да је тако велики број ментално дресираних људи који ревносно жале „невине“ Украјинце, а за ове анђеле ни не знају. А што се тиче жалости према свом народу на Космету, то је за њихове плитке мозгове тек превише сложено. Али нема сумње да би их са истом ревношћу жалили на један миг америчке медијске машинерије.