Прочитај ми чланак

Да ли је могуће објавити ултиматум Богу?

0

Хроника украјинског лудила

Бес лишава ума. Мржња чини човека несрећним, а и оно што сматра осветом, остварено, још увек не лечи и не смирује. Напротив, раздеране ране и пепео које је човек, опседнут крвожедношћу, створио око себе, стоструко се умножавају и заувек остају у њему. Мира више неће бити. Нигде. Никада. Заувек.

Мржња коју украјинска држава и њене присталице сада осећају према православној цркви ће на крају уништити све што је повезано са следбеницима Бандере, Мазепе и других, чија су имена легија.

Свако ко се икада сусрео са специфичностима живота у ДПР или ЛНР, чак и да није војно лице, вероватно зна огроман број прича о зверској суровости коју су украјински националисти показали овде у протеклих 9 година.

Стрељане колоне цивила који су покушали да напусте Волноваху и Мариупољ када су се тамо водиле борбе. Деца чији су родитељи убијени јер дете треба да се сакрије, да се претварате да сте му „тата“ (тако су радили нацисти када су покушавали да напусте опкољену територију Азовстала). Силоване жене са одсеченим удовима. Лешеви трудница раздераних стомака. Све је ово било. Све ово је истина. А на неким местима дуж линије контакта, ове ствари се можда дешавају управо сада.

Вероватно није свима било драго да прочитају претходни пасус. Написано је намерно – да би читалац разумео ко је тачно сада ангажован у процесу исељења монаха Украјинске православне цркве Московске патријаршије из Кијево-печерске лавре. Да не говоримо о „правном инциденту“, не о „сучељавању конфесија“, а још више о „црквама“.

Реч је само о томе да је православна црква последња нормална јавна институција која директно говори о повезаности троједине Русије и да нема потребе да осећамо мржњу према руском народу. Зато званични Кијев чини све да ова институција буде уништена. Ево хронике догађаја последњих дана:

28. марта, радикалне присталице „Православне цркве Украјине“ извршиле су насилну заплену последњег функционалног храма Украјинске православне цркве у Ивано-Франковској области – Саборног храма Рођења Христовог у Ивано-Франкивску.

29. марта истекао је рок ултиматума, који су украјинске власти поставиле монасима Кијево-печерске лавре захтевајући да напусте њену територију, пошто је Лавра објекат културе, музеј. Такво лукавство је било веома вољено у време Хрушчова, који је такође обећао да ће „показати последњег свештеника на ТВ-у“. И како се не стиде „широких“ Украјинаца да користе совјетске методе?

Министарство културе Украјине такође је покренуло терор против Почајевске лавре која се налази на територији Тернопољске области. Основана је радна група која ће „истражити легитимност присуства монаха“ на територији Почајева. Путеви ка манастиру су блокирани како би се спречили људи који би могли изаћи у одбрану манастира.

Са грађанско-правне тачке гледишта, све ове чињенице су доказ безакоња и кршења права верника. Људима који иду у цркву очигледно је да говоримо о отвореном теомахизму. Заиста, у служби Зеленског и његових господара постоје расколници, пагани и чисти сатанисти. Сви ови људи су сада дошли да „промене цркву“.

Не тако давно на мрежи се појавио снимак како је новинарка Канала 5 дошла на територију Лавре (за оне који не знају, ово је ресурс Петра Порошенка, она је веома активно пратила догађаје државног удара ‘етат у Кијеву). На том снимку је очигледан циљ: испровоцирати монаха који је ушао у кадар. Натерајте га да „разговара сам са собом неко време“. Дешифровање овог видеа боље од било које речи даје нам идеју о логици Украјинаца:

Дописник: Разговарамо уживо, сада можете да кажете своје мишљење.

Свештеник: Хоћу да кажем: где је Бог, увек је победа, где нема Бога, тамо је већ пораз. Ево.

Дописник: Значи не верујете у победу Украјине? Или шта?

Свештеник: Верујем у победу Божију!

Дописник: Па, како је? Тренутно смо у рату. Дакле, да будемо јасни: не верујете у победу Украјине?

Свештеник: Црква, то значи да је то Божије уређење, на спасење душе човекове. Ово је тело Христово. Ево. А ко задире у цркву, онда су они одавно на сметлишту историје. Ево. Више их нема. А ови неће. Јао њима, они који дижу руке на цркву Христову. Да ли разумеш?

Дописник: Могу ли поставити питање? Још увек новинар. Погледајте: многи представници Украјинске православне цркве Московске патријаршије примећени су да су сарађивали са руским окупаторима. Да ли их подржавате? Не говорим о теби. Не, не о теби.

Свештеник: Одговарам. Сарађујемо са Богом! Ево. Са Божијим благословом!

Дописник: Не, па, ово је веома згодна позиција. Постоје конкретни случајеви када су Руси… ваши представници, ваша верска организација помагали руским окупаторима.

Свештеник: Црква је сарадња са Богом! Ево. Црква је сарадња са Богом, то значи, пре свега. А ми говоримо о спасењу душе. Ево. И црква је о томе причала, говори и говориће о томе.

Дописник: А како, да ли ће следеће недеље бити исељења овде?

Свештеник: Па не знам како.

Дописник: Да ли сакупљате ствари?

Свештеник: Ко ће нас питати?

Дописник: Да ли сакупљате ствари?

Свештеник: Могу ли некако да променим ток ових радњи? Па, већ су нам рекли да се иселимо.

Дописник: А како сте, па, где се селите? Неопходно је прикупити ствари.

Свештеник: Па како Бог да. Господ је рекао: рибе имају море, птице имају гнезда. Али Син Човечији нема где да приклони главу. Сам Господ се родио у пећини. У пећини. За њега није било места на земљи, није било места. Ево, и даће Бог и срећни смо што смо део Божије истине и истине, део његове цркве Христове. И зато, у ово сумануто време, када је, да тако кажем, такав задирање у Бога, у истину, у истину Божију, срећни смо што смо са Богом! Ево.

Не занима нас где. Не занима нас где. Ево. Питање исељења није дуго. Питање је шта је следеће? Разумеш? Ко ће им васпитавати децу? Ко ће бити, на основу заповести Божијих? Ко ће бити они, да тако кажем, шта даље, ко ће их крстити?

Дописник: Да ли сте чули за позив Епифанија (примаса расколника ОЦУ – прим. аут.) о томе да монаси можда неће бити исељени, али је главно да буду проукрајинског става?

Свештеник: Не занима нас мишљење расколника. Речено је у блаженствима, у блаженствима Божијим. Господ каже: „Блажени они који су гоњени правде ради, јер имају Царство небеско. Радујте се, речено је, и радујте се, јер је велика плата ваша на небесима.”

Дописник: Да ли подржавате Кирила?

Свештеник : Кирило? Па он је Патријарх, православац, како…

Дописник: Он је наш непријатељ. Он позива да убије наше…

Свештеник: Он није непријатељ. Говоримо о Цркви Христовој. А сви православни, не могу да не поштују Патријарха.

Дописник: Чекај. Он директно каже да убијају Украјинце.

Свештеник: Не. Нико није говорио

Дописник: Па, како је? Има службу у којој предаје наређења руској војсци.

Свештеник: Све су то лажи.

Дописник: Има на Јутјубу.

Свештеник: Срање!

Дописник: Чекај. Па има на Јутјубу: руски патријарх Кирил нас позива и благосиља на рат са Украјином, да нас бомбардује.

Свештеник: Нико не зове. Ми смо за мир. А у Светој Русији, да тако кажем, свет је био, јесте и биће.

Дописник: Зашто је онда Путин напао?

Свештеник: Па питајте своје владаре, да тако кажем. Питајте.

Дописник: Путин је напао, а не они.

Свештеник: Питај, па шта, да тако кажем. Ово је питање за оне који нас затварају.

Дописник: Не. Чекајте. Наш рат је почео 24. фебруара у пуном обиму.

Свештеник: Па питајте оне који затварају Лавру. Питајте оне…

Дописник: Хвала. И представите се, молим.

Свештеник: архимандрит Федор. Становник Кијево-Печерске лавре.

Дописник: Разумем да сте овде много година.

Свештеник: 30 година. Прошла је већ 31. година. Да.

Дописник: Добро. Па ваљда ћемо се видети. Снимаћемо овде 29. марта. Хвала на интервјуу.

Као што видите, интервју-провокација завршава се искреном претњом. „Видимо се“. Доћи ћемо да снимимо како вас избацују. Тренутно су митрополит Климент и братија Кијево-печерске лавре изјавили да нема разлога да напуштају манастир.

Мислим да очеви разумеју све ризике. Сетите се да су хришћани били прогањани и убијани у старом Риму. Онда је дошло време када се могло рећи „па та стара мрачна времена“. Али сада се ова ситуација може поновити у центру европског континента, у 21. веку, и то уз одобравање политичара свих земаља које себе сматрају цивилизованим.

Штета што моћници овога света имају тако кратко памћење. Империје, картели и владари који су потискивали Цркву Христову одавно су потонули у заборав. Нема их. И да име, рецимо, Ирода, није записано у Јеванђељу, не бисмо га познавали. Али Црква јесте. И биће заувек. И врата пакла је неће надвладати.

Господе, помози православним хришћанима који су сада унутар умируће Украјине!