Прочитај ми чланакБундесбанка је саопштила у свом месечном извештају да немачка привреда ни и у трећем тромесечју ове године неће повратити виталност, па чак и да би могла “да настави благо да се смањује”.
То би било друго тромесечје заредом након пада од 0,1 одсто у периоду април-јун, у коме би се највећа европска привреда смањила и на тај начин ушла у техничку рецесију (два узастопна квартала са привредним падом).
2Индустрија као најзначајнији део немачке привреде у другом тромесечју пала је за 1,9 одсто. За Велику Британију, другу по величини економију у Европској унији друго тромесечје је такође било негативно и то се први пут десило од 2012. године. Трећа европска економија је Италијанска и у другом тромесечју је остала на нули у односу на исти период претходне године. Међутим, италијанска привреда је већ прошла кроз рецесију у другој половини прошле године.
Царински рат између САД и Кине, све извеснији Брегзит без договора В. Британије и ЕУ, све слабија тражња за аутомобилима, посебно у Кини, уз чињеницу да је ауто-индустрија мотор немачке индустрије, као и политичка неизвесност и огроман јавни дуг Италије, чине блиску будућност европске економије неизвесном.
Нико од званичника европских земаља се не усуђује да изговори реч криза, већ се говори о успоравању, али кризни планови се већ увелико праве. Министар финансија Немачке Олаф Шолц је изјавио недавно да је за кризу 2008. године држава потрошила 50 милијарди евра и да би требало и сада бар толико обезбедити као подршку привреди. Немачки министар рада је најавио припрему закона који би амортизовали евентуални талас отпуштања изазван кризом.
Успоравање еврозоне већ се одражава и на земље Централне и Источне Европе, па је прошли квартал први у последње три године у коме су успориле привреде свих шест земаља овог региона, са просечних 4,3 одсто раста у првом тромесечју на четири одсто у другом.
Србија се с друге стране бори са много нижим нивоом раста. У првом тромесечју остварено је 2,5 одсто, у другом 3,1 одсто. Експерти Народне банке Србије су у мају ове године своју пројекцију убрзања привредног раста у другој половини године између осталог засновали и на очекиваном опоравку у еврозони, па бисмо са стопама раста вишим од четири одсто успели да достигнемо пројектовани раст од 3,5 одсто за целу годину. У овом тренутку ситуација са европском економијом је доста неизвеснија, али су у НБС и пре недељу дана, ипак, остали при истој пројекцији.
Питер Табак, главни регионални економиста ЕБРД-а, каже у писаној изјави за Данас да је последња прогноза ЕБРД-а за БДП Србије у 2019. години из маја ове године износила 3,5 одсто, као и ММФ-ова.
“Ревизија се планира у новембру. Тренутно, већи су ризици да раст буде нижи с обзиром на слабији раст еврозоне, слабију пољопривредну сезону него прошле године и проблеме у индустрији, рударству и производњи електричне енергије у првој половини године. Међународни фактори у последње време не иду у корист привредног раста Србије. Раст еврозоне успорава од 2018. године. Немачка привреда се благо смањила у другом тромесечју, а италијанска стагнира. У јулу је ММФ ревидирао на доле своју процену раста немачке привреде за 0,1 одсто, на 0,7 одсто, док се очекује да Италија буде близу стагнације (0,1 одсто раста). С обзиром да су ове земље главни трговински партнери Србије, српски извоз могао би бити негативно погођен”, оцењује Табак.
Према подацима Завода за статистику у првих шест месеци ове године извоз робе је у односу на исти период прошле године порастао за 6,7 одсто, док је увоз растао знатно брже 11,1 одсто. С обзиром да је у 2018. години извоз у Немачку чинио 12 одсто, а извоз у Италију 12,2 одсто нашег укупног извоза, а слична је ситуација и са увозом, рецесија у ове две земље могла би нас добро потрести.
Ипак, Мате Јелић, макроекономски аналитичар Ерсте групе, сматра да у овом тренутку не би требало бринути да ће се успоравање раста Немачке снажно прелити путем трговинског канала на раст извоза српске економије, будући да је у првих шест месеци ове године забележен раст извоза роба и услуга од 11 одсто на годишњем нивоу према тој „локомотиви“ еврозоне, док посебно охрабрује укупан раст извоза услуга од 17 одсто у поменутом периоду.
„У таквом окружењу, Србија бележи стабилне стопе раста, при чему прогнозирамо убрзање истих у другој половини године, пре свега на крилима растуће домаће потражње и очекујемо да ће се стопе раста у другој половини 2019. године приближити четири одсто на годишњем нивоу, док прогнозу укупног раста ове године задржавамо на 3,3 одсто“, наводи аналитичар аустријске банкарске групације.
Он указује да је и успоравање привреде еврозоне очекивано, али да тржишта забрињава повишена доза неизвесности.
„Заоштравање трговинског рата између Кине и САД-а, могући излазак Велике Британије из ЕУ без икаквог договора, као и политичка криза у Италији, која се понавља, представљају кључне факторе који доприносе негативном сентименту. Но и тада, овогодишње двоцифрене стопе раста светских деоничких тржишта, рекордно ниске премије ризика већине земаља у окружењу, као и наставак тренда повољних услова задуживања на светским тржиштима сугеришу да је већина инвеститора и даље у основи оптимистична“, закључује он.
Ни Владимир Глигоров, сарадник Бечког института за међународне економске студије, не верује да би евентуална рецесија у Немачкој и вероватно у Италији требало да има значајније последице по српску привреду.
“Ово зато што ни улагања из ових земаља, а ни извоз на њихова тржишта не зависе претежно односно не зависе готово уопште од пословних циклуса у овим двема земљама које су, као страни партнери, од кључног значаја за српску привреду. Наравно, ако би дошло до кризе сличне оној из 2008-2009, то би већ било нешто друго. Али како сада стоје ствари, више је реч о успоравању раста у ЕУ због повећане неизвесности у свету, а и због потребе да се изврше одређене промене у фискалној политици, пре свега. Тако да доста зависи од мера које ће предузети сама немачка влада, од тога како ће изгледати италијанска влада и од тога шта ће предложити нова европска комисија”, објашњава он.
Он сматра да раст раст српске привреде од 3,5 одсто ове године није немогућ, али није вероватан.
“Како индустријска производња и посебно прерађивачка индустрија не показују позитивна кретања, док је мало вероватно да ће пољопривреда исказати раст, а на страни тражње расте спољнотрговински дефицит, значајно убрзање раста у другој половини године не би требало очекивати. Уз то, основа је виша јер је прошле године раст убрзан у другој половини године”, процењује Глигоров. На питање да ли би најављени инвестициони план од 12 милијарди евра у наредних пет година могао да амортизује негативне утицаје спољних фактора на привреду, он каже да ће то зависити од тога како ће се финансирати.
“Како се за сада о томе ништа не зна, тешко је рећи да ли је уопште реч о озбиљном плану. То би свакако повећало увоз, са неизвесним утицајима на производњу и извоз. Али, да поновим, све зависи од тога како ће се финансирати и изводити та улагања. Србији је наравно потребно све, јер је земља запуштена када није урушавана последњих најмање тридесетак година”, истиче он.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
