Прочитај ми чланакДесетине миграната на броду италијанске обалске страже.Аутор фотографије,Реутерс
Потпис испод фотографије,Италија је покушала да отвори два центра у Албанији у којима би били смештени људи који преко Медитерана покушавају да дођу до италијанске обале.
Поједини мигранти који не добију азил у земљама Западне Европе могли би да заврше на Балкану.
Велика Британија разматра предлог, о формирању „центара за повратак“ у државама попут Албаније, Србије и Босне и Херцеговине за људе којима су одбијени захтеви за азил и који више немају могућност жалбе, пише BBC њуз.
Истовремено, Европска комисија предложила је успостављање Заједничког европског система за повратке (Цоммон Еуропеан Сyстем фор Ретурнс), уз могућност да људи који илегално бораве у ЕУ буду послати у треће земље ван ЕУ блока.
Амнести интернешнал (АИ) оштро је критиковао овакве предлоге, које је Ева Геди, директорка њихове Канцеларије за европске институције, назвала „новим дном за Европу“.
Европски званичници наглашавају, међутим, да мали проценат људи којима је наложено да напусте ЕУ земље, то заиста и учини.
„У потпуности поштујемо основна права и међународне законе, али они који немају право на боравак морају бити брзо склоњени“, рекла је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије.
Предлог, о коме тек треба да се изјасне Европски парламент и Европски савет, помиње „хабове за повратак“ (ретурнс хубс) у земљама ван Европске уније, али не прецизира у којим државама би такви центри били отворени.
Договор би морао да се склопи само са трећом земљом у којој се поштују људска прав и принципи међународног права, међу којима је забрана протеривања, пише у предлогу.
„Још увек није јасно дефинисано о којим државама се ради, али између осталих спомињу и земље Западног Балкана, пре свега Србија и Босна и Херцеговина“, каже Милица Швабић, из Кликактива, организације која пружа помоћ мигрантима.
„Овим предлогом крше се међународне конвенције, пре свега право на азил“, додаје за ББЦ на српском.
Комесаријат за избеглице у Србији није одговорио на питања ББЦ на српском о могућем отварању центара за слање миграната из Западне Европе.
Шта подразумева предлог Европске комисије?
Предлог, објављен у марту ове године, отвара правну могућност да се људи који су добили коначну одлуку да морају да напусте ЕУ територију пошаљу у треће земље на основу билатералних договора или договора на нивоу ЕУ.
Период боравка у трећим земљама може бити „краћи или дужи“, пише у предлогу.
Малолетници без старатеља и породице са малолетницима неће бити слати у треће земље, додаје се.
Овај документ предвиђа и друге алате како би враћања била „ефикаснија уз пуно поштовање основних права“.
„Само 20 одсто оних који су добили одлуку да морају да се врате напусти Европу.
„Тај број је сувише мали. Зато смо поставили заједничка правила која се односе на одлуке о повратку“, рекла је Урсула фон дер Лајен.
Милица Швабић овакав предлог види као намеру да се „миграције држе на ободу Европске уније“.
„Терет се пребацује на такозване треће земље, али није јасно шта се од њих очекује пошто прихвате људе назад на сопствену територију. Да ли то значи да они морају да остану у Србији, и овде траже азил, или се очекује од Србије да их депортује и враћа у претходне земље или у земље порекла?“, каже.
Италија је прошле године отворила два центра у Албанији, где је требало да буду смештени мигранти који су покушали да стигну до италијанских обала преко Медитерана.
Намера је била да у Албанији сачекају процедуру за азил коју би спроводиле италијанске власти.
Они који добију азил би могли потом да легално пређу у Италију, а одбијени би били враћени у земље порекла, објашњава Милица Швабић.
Центри су, међутим, остали празни пошто је италијански суд пресудио да мигранти не могу бити послати у Албанију док Европски суд правде не одлучи да ли су земље из којих су дошли безбедне за њихов повратак.
‘Превелики залогај’
Отварање центара би био „у овом моменту превелики залогај за Србију“, каже Милица Швабић.
„Немамо довољни ни људи, ни новца да се тиме бавимо, а мислим да нема ни политичке воље да се створе услови да се људи приме на неки адекватан начин“, додаје.
Њу посебно забрињава што би у Србију могли бити депортовани људи који никада раније нису били на овом простору, већ су у Европску унију покушали да стигну другим рутама.
Западнобалканска рута, која пролази кроз Србију, углавном је пут којим се избеглице и мигранти са Блиског Истока, Азије и Африке крећу да би стигли до земаља Европске уније.
Током 2024. године за 38 одсто смањен је број покушаја нелегалног преласка ЕУ границе, наводи Фронтекс, ЕУ агенција за контролу граница.
Број људи који су са Западнобалканске руте покушавали да уђу у ЕУ смањен је за 78 одсто, додаје се.
Укупан број оних који пролазе Западним Балканом јесте смањен, али не у толикој мери, каже Швабић.
Због веће репресије полиције и учесталијих пушбекова (враћања са граница), више се окрећу кријумчарима, тврди.
Прошле године у званичним камповима боравила су 19.603 мигранта у Србији, међу којима је полиција регистровала њих 805 као тражиоце азила, док је 219 заправо и поднело захтев, каже Швабић.
Да би се званично поднео захтев за азил, потребно је да канцеларија МУП-а оде у камп и организује подношење захтева, објашњава.
Пошто то ретко чини, постоји разлика у броју оних којих који су изразили намеру да затраже азил и оних који су то и учинили, каже.
Током прошле године азил је добило седморо људи у Србији.
Предлог из Велике Британије ‘у раној фази’
Предлог, који је „у веома раној фази“, према извору из владе, подразумева плаћање надокнаде земљама домац́инима за сваку особу коју приме.
У овим центрима могли би да бораве људи који су дошли из земаља које се сматрају небезбедним да би у њих били враћени, попут Ирана и Сомалије.
Државе Западног Балкана, Албанија, Србија и Босна и Херцеговина, поменуте су као места где би могли бити отворени „центри за повратак“.
Премијер Кир Стамер раније је обец́ао да ц́е се позабавити илегалним доласцима у Британију.
Лабуристи верују да би успостављање „центара за повратак“ убрзало процес исељавања и да би већи број људи на овај начин могао бити враћен из Уједињеног краљевства.
На основу нашег искуства „знамо да подршка људима да се врате у земље из којих су дошли далеко успешнији начин него да их шаљемо негде попут Албаније где ц́е бити затворени у условима који ц́е неизбежно бити слични затвору“, рекао је Енвер Соломон из Савета за избеглице.
