Pročitaj mi članak

CRNI SCENARIO do kraja 2022: Bankrot 15 država, gašenje semafora i slom tržišta!

0

Kakav razvoj događaja u globalnoj ekonomiji možemo očekivati do kraja 2022. godine? Tri su stvari koje bi mogle dominirati vestima u mesecima koji dolaze: energetska kriza u Evropi, urušavanje vrednosti različitih vrsta imovine i niz bankrota država u razvoju kao i dalje urušavanje deoničkih tržišta. Inflacija će ostati važna tema, ali je u ovom trenutku vrlo teško predvideti smer i snagu trenda.

Чланице ЕУ које су познате по квалитетнијем планирању и бољој припреми већ су освестиле енергетску кризу као тренутни национални проблем бр. 1. Након што је Русија прошли месец драстично смањила испоруке енергената, у Немачкој је настала ситуација слична ономе када су шок изазвале цене нафте 1973. године, али је сада проблематика комплекснија.

Немци рационализирају топлу воду, штеде на грејању отворених базена, смањују број упаљених јавних расветних тела, министри препоручују краће туширање… У граду у близини чешке границе, грађани се могу користити топлу воду за туширање између 4-8 ујутро те 11-1 увече. Vonovia – највећи изнајмљивач станова и кућа у Немачкој – најављује да ће од јесени грејање ноћу потпуно да обуставе или ограниче до 17 степени Целзијуса у најхладнијим данима.

Председник Немачког удружења градова позива градске управе на гашење јавне расвете ноћу, као и гашење семафора, на заустављање топле воде у јавним зградама, музејима и спортским центрима, престанак осветљивања историјских зграда и туристичких атракција, повећање температуре на клима уређајима итд, преноси Јутарњи лист.

У дистрикту Лан-Дил већ нема топле воде у школама и 60 теретана и спортских објеката. Дизелдорф је комплетно затворио комплекс базена Мунстер-Терме. Боља ситуација је у Берлину где су ‘само‘ искључили термостате на базенима. Грађани масовно купују пећи на дрва или обнављају старе. Експлодирала је продаја огревног дрва, пелета и угљена. Велика је потражња за канистерима за гориво.

У Немачкој се процењује како су трошкови енергије за домаћинства са 4 члана порасла до 200 одсто и то на 3800 евра годишње. Но, најдраматичнији трошак донеће рационализација потрошња индустрије те последично смањивање индустријског оутпута. Немачка је добро сређена држава са високим енергетским потребама која је најбољи пример где може водити енергетски дефицит чак и за чланице ЕУ са огромним финансијским резервама.

С обзиром да се највећи пословни медији највише фокусирају на економске и финансијске проблем западних демократија, испод радара пролази драма која се развија на тзв. тржиштима у развоју. Либан и Шри Ланка већ су престали исплаћивати обавезе власницима националних обвезница. Недавно је са плаћањем престала и Русија. Питање је колико дуго финансирање рата може издржати Украјина, чак и уз помоћ Запада.

Процењује се како је око четвртине хиљада милијарди дугова држава у развоју високоризично па је врло изгледно како ће низ земаља банкротирати због раста цене рефинанцирања дугова. Према Блумберг Економиксу високе су шансе за престанак плаћања обавеза у Египту, Тунису, Пакистану, Гани, Салвадору…

Укупно је 19 нација у којима живи више од 900 милиона људи у неком стању финансијског стреса који ће резултирати банкротом односно престанком плаћања обавеза међународним инвеститорима, па ће већи део њих сигурно изгубити способност плаћања дугова.

Укупно је угрожена петина (око 17 одсто) укупних дугова тржишта у настајању тешких 1,4 хиљада милијарди долара. Финансијска криза тржишта у развоју повратно ће утицати на финансијске перформансе западних земаља.

Престанак плаћања обавеза у низу земаља у развоју продубиће тешку економску-социјалну ситуацију њихових домаћинстава и бизниса. Око четвртине обвезница земаља у развоју, које у правилу носе приносе више од 10 одсто, сада је пред ситуацијом да престану са плаћањем обавеза. Укупна вредност „Bloomberg USD Aggregate Soverign“ индекса потонула је од почетка године 20 одсто, што је више него целокупни губитак у кризној 2008. години.

Логично је очекивати наставак урушавање вредности на западним деоничким тржиштима, иако се ту процене разликују. Док Вол Стрит оптимистично и даље колективно очекује 10-постони раст зарада у S&P, Белкин репорт, на пример, предвиђа урушавање од -48 одсто, као 2009. године.

Зараде деоница ће падати због: трошкова деглобализације, процеса декарбонизације, завршетка 40-годишњег тржишта подстицаног ниским каматама, продужења рата у Украјини, рецесије на западним тржиштима, потеза централних банака циљаних заустављању инфлације, процеса синдикализације, успоравања потрошње, пуцања мехура у другим врстама имовине… Један од важних негативних фактора је и очекивани одлазак 22 милиона америчких бејби бумера у пензију.

Кључни проблем је у томе што је путања раста личног богатства тајкуна у Сједињеним државама изнад путање раста америчког БДП-а неодржива. Док су питање раста богатства и раста БДП-а поклапале од 50-их до 90-их година, у деведесетима су Федералне резерве почеле користити монетарну политику како би се осигурале брже богаћање од раста економије те је богатство почело расти пуно брже од БДП-а, а илузорно је очекивати да је тако нешто одрживо. Дуго је и потрајало.