Pročitaj mi članak

Crni oblaci nad Crnim morem

0

NATO već neko vreme radi na novoj pomorskoj ruti u Crnom moru. Ovo je ozbiljan razvoj događaja. U pitanju je pokušaj da se, uz pomoć UN, uspostavi koridor između NATO zemalja i Ukrajine

НАТО самит у Вилњусу (11. и 12. јула) указао је да у догледној будућности не постоји могућност разговора о мировном разрешењу рата у Украјини. Рат ће се само интензивирати, како се САД и њихови савезници и даље надају да ће нанети војни пораз Русији иако је то очигледно изван домета њихових способности.

Генерал Марк Мајли, начелник штаба америчког генералштаба, рекао је 14. јула да је украјинска контраофанзива „далеко од промашаја” и да ће се борбе наставити, те бити „дуге” и „крваве”. Мајли има репутацију да говори оно што Бела кућа жели да чује, без обзира на његово лично расуђивање.

Ово значи да ће САД користити средства из своје Иницијативе за безбедносну помоћ Украјини (Ukraine Security Assistance Initiative) која омогућава администрацији да купује оружје од индустрије уместо да посеже за америчким залихама.

Заиста, 19. јула, Бајденова администрација објавила је нови пакет безбедносне помоћи Украјини вредан око 1,3 милијарде долара. Пентагон је у изјави истакао да ова помоћ „означава почетак процеса уговарања за обезбеђивање додатних приоритетних способности Украјини”.

Према наводима Пентагона, последњи пакет помоћи укључује напредни ракетни систем земља-ваздух (НАСАМС) и муницију; артиљеријску муницију калибра 152 милиметра; возила за уклањање мина и дронове.

Озбиљан развој догађаја

У међувремену, злокобни развој догађаја: чим је Русија допустила да истекне договор о житу постигнут посредовањем Уједињених нација 17. јула, украјински председник Владимир Зеленски објавио је да је послао званична писма генералном секретару УН-а Антонију Гутерешу и турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану у којима предлаже да се настави са спровођењем договора о житу без руског учешћа.

Већ наредног дана, уследио је кијевско званично писмо Међународној поморској организацији Уједињених нација у којем се назначује нови поморски коридор који пролази кроз румунске територијалне воде и ексклузивну економску зону у северозападном делу Црног мора.

Очигледно, Кијев делује у сагласју са Румунијом (чланицом НАТО пакта у којој је смештена америчка 101. Ваздушно-десантна дивизија). Претпостављам да су и САД и НАТО уплетени у ове договоре уз покровитељство УН. Излишно је рећи да НАТО већ неко време ради на новој поморској рути у Црном мору.

Ово је озбиљан развој догађаја, пошто делује да је у питању претеча укључења НАТО да на неки начин искуша руску доминацију у Црном мору. Уистину, коминике са самита у Вилњусу (од 11. јула) предвиђа да се алијанса припрема за знатно оснажено присуство у црноморском региону, који је историјски руски забран и где Русија има важне војне базе.

Релевантни параграф у коминикеу НАТО наводи: „Црно море је регион од стратешке важности за алијанску. Ово је додатно наглашено руским нападачким ратом против Украјине. Истичемо нашу сталну подршку савезничким регионалним настојањима усмереним према одржању безбедности, сигурности и стабилноти, као и слободе пловидбе у црноморском региону, укључујући, када је примерено, кроз Монтроову конвенцију из 1936. годеине. Ми ћемо даље посматрати и процењивати развој догађаја у региону и појачаћемо наше посматрање ситуација, са посебним усредсређењем на претње по нашу безбедност и потенцијане прилике за ближу сарадњу са нашим партнерима у региону, како је примерено”.

Важно је истаћи четири ствари:

1) Украјински сукоб је назначен као контекст; фокус је на Криму;

2) Конвенција из Монтреа упућује на улогу Турске, која је и НАТО чланица и држава која контролише мореузе Дарданеле и Босфор;

3) НАТО је истакао своју намеру да појача „ситуациону свест”, што је војни појам који подразумева четири ступња: посматрање, оријентисање, одлучивање и деловање. Свест о ситуацији има два главна елемента, наиме, знање неког од актера о ситуацији и, друго, знање о томе шта остали актери раде и шта би могли да ураде уколико се ситуација промени на известан начин. Простим речником, НАТО надгледање руских активности у Црном мору ће се појачати;

4) НАТО настоји да ближе сарађује са „нашим партнерима у региону” (читати: са Украјином).

Контрола над Одесом

Готово је извесно да ће нова поморска путања у северозападном и западном делу Црног мора дуж румунске, бугарске и турске обале (све ове земље су чланице НАТО) изоловати руски гарнизон у Придњестровљу (Молдавија) и појачати способност Кијева да делује против Крима. Умешаност НАТО ће отежати било какве будуће руске операције да се ослободи Одеса, која је историјски руски град.

Чак и да занемаримо културно и историјско наслеђе, Одеса је главна лука за руске и украјинске индустријске производе. Тољати-Одеса цевовод за амонијак (који су украјински саботери недавно разнели) један је од најбољих примера. Цевовод дуг 2.471 километар, најдужи цевовод за амонијак на свету, повезује највећег светског произвођача амонијака на свету, Тољати Азов у руском самарском региону са луком у Одеси.

У стратешком смислу, без контроле над Одесом, НАТО не може да пројектује силу у црноморском региону или да се нада да ће обновити Украјину као антируску испоставу. Нити без доминације над црноморским регионом може да продире према Транскавкаском и Каспијском подручју (које се граничи са Ираном) и ка Средњој Азији.

Из истих разлога, Русија не може да приушти да препусти црноморски регион НАТО пакту. Одеса је кључна веза у било каквом копненом мосту дуж црноморске обале који повезује руску унутрашњост са њеним гарнизоном у Придњестровљу, у Молдавији (коју САД сагледавају као потенцијалну НАТО чланицу). У ствари, безбедност Крима биће угрожена уколико непријатељске снаге учврсте своје позиције у Одеси. (Напад на Керчки мост у октобру 2022. године изведен је из Одесе).

Очигледно, целокупан амерички пројекат нове поморске руте има циљ да спречи Русију да оствари контролу над Одесом. Он узима у обзир високу могућност да ће, након што украјинска офанзива посустане, Русија предузети сопствену контраофанзиву у правцу Одесе.

Из руске перспективе, ово је постао егзистенцијално важан тренутак. НАТО је практично окружио руску морнарицу у Северном и у Балтичком мору (пријемом Шведске и Финске у своје чланство). Слобода пловидбе Балтичке флоте и доминација у Црном мору, стога, постале су много важнији Русији због слободног приступа светској трговини током целе године.

Москва је реаговала жестоко. Руско министарство одбране је 19. јула обавестило да „ће сва пловила која плове у водама Црног мора према украјинским лукама бити сматрана за потенцијалне преносиоце војног товара. Према томе, земље под чијим заставама плове та пловила биће сматране за страну укључену у украјински сукоб на страни кијевског режима”.

Наметање блокаде

Русија је даље навела да ће „северозападни и југоисточни део међународних вода Црног мора бити привремено означен као зона опасна за пловидбу”. Последњи извештаји сугеришу да су ратни бродови Црноморске флоте увежбавали процедуре укрцавања на стране бродове који плове у украјинским водама. У ствари, Русија је наметнула поморску блокаду Украјини”.

У интервјуу за Известију, руски војни стручњак Василиј Дендикин рекао је да очекује да Русија сада зауставља и прегледа све бродове који плове у украјинске луке. „Ова пракса је уобичајена. Ту постоји ратна зона и у претходна два дана она је била поприште ракетних напада. Видећемо како ће то функционисати у пракси и да ли ће ико бити вољан да пошаље пловила у ове воде, зато што су ствари веома озбиљне”.

Бела кућа оптужила је Русију да поставља мине које блокирају украјинске луке. Наравно, Вашингтон се нада да ће иступање НАТО пакта као гаранта житног договора, замењујући Русију, наићи на повољан одјек на Глобалном југу. Западна пропаганда карикатурално приказују Русију као некога ко изазива светску оскудицу хране. Заправо, чињенице указују да се Запад није држао свог дела погодбе, односно реципрочног омогућавања Русији да извози своје жито и ђубрива, што су признале УН и Турска.

Оно што остаје да се види јесте да ли ће се, изузев жестоког информационог рата, било која НАТО држава усудити да искуша руску поморску блокаду. Шансе су танке, без обзира на претеће распоређивање америчке 101. ваздушно-десантне дивизије у суседној Румунији.