Čak i ako uspemo da izbegnemo samouništenje kao rezultat još jednog svetskog rata ili, recimo, klimatskih promena, još uvek postoje mnoge egzistencijalne pretnje za koje bi bilo dobro da se pripremimo.
Најчешће се може чути шта ће нам стићи из свемира, па је човечанство почело да се припрема за овај догађај развијајући системе за праћење, јер не желимо да завршимо као диносауруси.
Али у недавној студији објављеној у часопису Натуре, стручњаци кажу да је опасност од астероида засенила ону чија је вероватноћа много већа:
„Током следећег века, вероватноћа вулканских ерупција великих размера је стотинама пута већа од удара астероида и комета заједно.
Владе и свемирске корпорације троше стотине милиона долара годишње на планетарну одбрану.
На пример, НАСА-ина ДАРТ мисија, усмерена на тестирање технологије за промену орбите астероида, која ће се десити у октобру, коштала је око 330 милиона долара.
Ово је мала цена с обзиром да би нас ова технологија у будућности могла спасити од уништења услед удара астероида, али научници сматрају да не само да нема упоредивих инвестиција за припрему супер-ерупција, већ их практично нема уопште.
Вулкани, за разлику од астероида, већ су овде на Земљи. Они не само да су расути широм планете, већ су често окружени живописним пределима који крију њихов деструктивни потенцијал.
Према Геолошком институту САД-а, последња супер ерупција догодила се пре око 22.000 година, а њихова учесталост је у просеку сваких 15.000 година, што значи, у границама грешке, можда живимо у времену када би нова супер ерупција могла да се деси сваки дан.
Последња довољно јака ерупција, која није достигла префикс „супер“, са магнитудом од 7, догодила се 1815. године на планини Тамбора у Индонезији.
Око 100.000 људи је умрло, а пепео и прашина испуштени у атмосферу снизили су глобалну температуру у просеку за око 1 степен Целзијуса, због чега је наредна година постала позната као „Година без лета“, праћена пропадањем усева и, као последице, глад, избијања болести и насиља.
Да, праћење активности вулкана се од тада побољшало, као и наша способност да мобилишемо глобалну подршку за помоћ у катастрофама, али то може (највероватније ће) бити довољно да надокнади све ризике са којима се сада суочавамо.
Светска популација се осмоструко повећала од раних 1800-их, а неке велике урбане области су цветале у близини опасних вулкана.
Глобализација различитих процеса, укључујући трговину, довела је до укупног развоја, али може постати проблем, јер шокови у једном делу планете могу изазвати несташицу хране и друге кризе у другим.
Иначе, у студији из 2021. заснованој на подацима из древних ледених језгара, истраживачи су открили да су интервали између огромних ерупција стотинама или чак хиљадама година краћи него што се раније мислило.
Стручњаци сматрају да је потребно више оваквих истраживања, као и интердисциплинарни рад у циљу развоја средстава за праћење и предвиђање последица идентификовањем ризика за трговину, пољопривреду, енергетику и инфраструктуру, као и упозоравањем.
Генерално, научници верују да је човечанство данас потпуно неспремно за ову опасност.