Прочитај ми чланак

CNN: Путинов шахмат, како је руски лидер сатерао Европу у ћошак

0

Како се 2022. година ближи, Запад покушава да предвиди следећи потез руског председника Владимира Путина на све сложенијој геополитичкој шаховској табли - и припрема "агресивни пакет" санкција уколико Русија одлучи да отме територију Украјини, преноси ЦНН.

Тензије су сада највеће од 2014. године, када је РУсија нелегално анектирала Крим и послала „мале зелене људе“ у украјински регион Донбаса. Свеобухватна копнена инвазија на Украјину сада је реална могућност.

Путина баш и не брину претње Запада, јер је он завидној позицији и може да изведе ударце.

Европа је захваћена енергетском кризом са ниским резервама енергената. А с обзиром да Русија испоручује око 40 одсто увоза гаса у Европску унију, Кремљ је већ показао своју способност да матира најоштрије санкције Запада, ограничавањем производње и петенцијалним покретањем нестанка струје широм континента. Путинов крај игре је стварање новог Совјетског Савеза, који долази скоро 30 година након распада СССР.

Његови следећи потези долазе у деликатном геополитичком тренутку са страхом Запада од инвазије на Украјину, колонизација Белорусије, енергетске кризе широм Европе, бивше немачке канцеларке Ангела Меркел која се повукла са места главног преговарача ЕУ и забринутости због поремећене спољашне политике америчког председника Џоа Бајдена.

Ако сумњате у Путинове планове да врати сат уназад, само прочитајте његов есеј од 5000 и више речи о томе зашто су Русија, Белорусија и Украјина осуђене на пропаст без ближе интеграције. Или његови дрски захтеви за вето на то ко се придружује НАТО савезу и ограничења у стационирању трупа и наоружавања у било којој земљи која се придружила алијанси после 1997. године.

Без испаљеног метка, Путин је успео да пошаље Запад у колективну панику – или барем у позицију у којој они осећају потребу да умире остарелог аутократу.

Током протекла четири месеца, а посебно између 7. септембра и 5. децембра, према западним обавештајним изворима које цитира ЦНН, Путин је скупљо десетине војника и тешког наоружања у близини украјинске границе.

Извештаји америчких обавештајних служби указују да је скупио око 175.000 војника, довољно да изврши брз и тренутни упад. Још једно отимање земље додало би додатну територију на ону заплењену 2014. годину – када је Русија анексирала Крим и послала борце које подржава Русија у источни део Украјине Донбас.

Са толико мишића, Путин би могао да се бори за копнени мост између саме Русије и Крима – потез који би могао да буде осмишљен делом да ослободи ресурсе воде које је Украјина блокирала у Севернокримском каналу који је некада задовољавао 85 одсто потреба за водом на полуострву.

Акције Кремља нису ограничене само на Украјину. Русија је била ангажована у хибридном рату са Западом, укључујући сајбер хаковање једног од највећих америчких гасовода, шириње дезинформација о вакцинама против коронавируса, мешање у америчке изборе и неутралисање противника на страном тлу, преноси ЦНН.

Недавно је Путин отворио још један фронт са Западом успостављањем војног савеза са човеком који се често назива „последњи диктатор у Европи“, белоруским председником Александром Лукашенком. Охрабрен подршком Кремља, Лукашенко је спроводио акције некажњено затварајући противнике, „отимајући“ авион Рајанера како би ухапсио политичког противника у њему и шаљући мигранте ка граници са суседима ЕУ.

Ипак, тек у четвртак, европски лидери су одговарали на Путинову тактику малтретирања и застрашивања покушавајући да га доведу до стола за преговарање. Ово би могао да буде знак да се блок плаши да би Путин могао да одговори заустављењм производње гаса, чак и иако потпишу даље оштре санкције Русији уколико дође до инвазије.

Андреј Солдатов, руски истраживачки новинар и стручњак за безбедносне службе, рекао је да је земља под великим санкцијама и да су циљане руске компаније ефективно подстакнуте уносним уговорима одбрамбених снага и обавештајних органа. Русија је вероватно видела утицај оштрих западних санкција из 2018. година на Иран и израчунала је да може да издржи казнене мере чак и ако то значи суспензију из међународног СВИФТ програма плаћања.

Мада не случајно, Русија и Кина су се ове недеље обавезале да ће заједнички радити на затвореној трговачкој мрежи која би смањила зависност од међународног финансијског система и ограничила трансакције у амерчкој валути.

Код куће, Путин шири своју моћ кроз страх и кохезију – углавном забраном група цивилног друштва, затварањем истакнутих противника и претњама руским држављанима који раде за стране амбасаде.

Који су то алати остали у дипломатској кутији Запада? Мало их је. Али неке опције остају: забрана путовања Русија, блокирање тих вишемилионских уговора о имовини који су Лондон и Мајами претворили у игралиште за богате Русе – чак и наређивање тренутног протеривања руских држављана из западних земаља. Другим речима, шта год да је потребно, осим директног војног сукоба.

Јасно је да видео разговори са Бајденом и претње европских лидера „озбиљним последицама“ неће одвратити Путина. С озбиром да је инвазија на Украјину неизбежна, Запад треба да разјасни шта то чека Путина ко пожели да учити тај драматични наредни корак.

Појава недостатка одлучности, било у дипломатији, на бољном пољу или на шаховској табли, никада није добитна стратегија, преноси ЦНН.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!