Прочитај ми чланакМесецима је руски председник Владимир Путин посматрао и чекао, надајући се слому консензуса који је у Вашингтону изградио амерички Џо Бајден ради одбране демократије у Украјини. Сада су се, коначно, можда појавиле прве пукотине, пише у анализи за CNN Стивен Колинсон.
Док нема назнака да је америчка војна помоћ Украјини вредна 18 милијарди долара “непосредно у опасности”, узбурканост политичке опозиције према бескрајној улози САД у рату расте и међу демократама и међу републиканцима две недеље уочи новембарских средњемандатних избора. Чак и најмањи наговештај ублажавања америчке решености могао би да утеши Путина док се он припрема да украјинским цивилима и Европљанима којима је потребан руски гас донесе “болну зиму”, истиче Колинсон.
Кијев не може да очекује бланко чек
У ономе што је описао као “политички дебакл”, демократе су у уторак објавиле – и потом повукле – писмо потписано у јуну у којем се од Беле куће тражило да се напори на наоружању Украјине ускладе са дипломатскима и сукоб у Украјини реши преговорима.
До овог је дошло неколико дана након што је лидер мањине Представничког дома Кевин Мекарти – потенцијално следећи председник и наследник Ненси Пелоси – упозорио да Кијев не може да очекује “бланко чек” ако се републиканци нађу на челу следеће године.
У међувремену се бивши председник САД Доналд Трамп – могуће и будући републикански кандидат на изборима 2024. – пожалио на трошкове подржавања владе заробљене у рату са “његовим херојем” Путином, указује Колинсон, додајући да ће он имати огроман утицај на било коју будућу већину републиканаца у Представничком дому након средњемандатних избора.
Иако је јасно да у Вашингтону и даље постоји двостраначки консензус за помоћ Кијеву, гласине да Бајденова тврда линија према Русији можда неће увек уживати јаку подршку дошле су у посебно осетљиво време док Запад покушава да дискредитује последњу рунду руске нуклеарне реторике – упозорења да би Кијев могао да употреби “прљаве бомбе”. Ти наводи су довели до разговора на високом нивоу између америчких и руских званичника а тумаче се као тактика застрашивања или чак покушај Москве да створи изговор за сопствену употребу оружја за масовно уништење.
Како би истакао посвећеност Украјини усред “политичког торокања”, Бајден је у уторак изнео ново упозорење против употребе тактичког нуклеарног оружја на фронту.
– Не гарантујем још да је то операција под лажном заставом, то не знам, али то би била озбиљна, озбиљна грешка – рекао је он на питање новинара да ли се Москва припрема да употреби прљаву бомбу.
Бајденови коментари подсетник су да се маневрисање у Вашингтону око помоћи Украјини одиграва у критичном контексту, уз и даље акутну забринутост због могуће ескалације рата који би могао да се прелије на директна америчко-руска непријатељств, а свет стави на пут катастрофе и нуклеарне ескалације.
Због тога су знаци слабљења политичке решености САД и неких савезника веома значајни, указује Колинсон, додајући да би они могли да убеде Путина да би његов рат током зиме могао да пре или касније доведе до замора на Западу и тиме ослаби способност Украјине да се брани.
Криза и инфлација
Замору би могле да допринесу и енергетска криза и инфлација. “Њујорк тајмс” је почетком октобра пренео да је индекс потрошачких цена порастао за 8,2 одсто у години до септембра, вођен скупљом храном и осталим артиклима. Инфлација остаје немилосрдна, истакао је лист.
Економик тајмс” је у четвртак пренео да је америчка залиха дизела најнижа од 2008. и да га имају за још свега 25 дана. Зима се приближава, а несташица ће готово сигурно имати за последицу веће трошкове горива за грејање и транспорт, што ће додатно пасти на терет домаћинствима. У међувремену, западни званичници финализирају планове за контролу цена руске нафте, упркос упозорењу Светске банке да ће сваки план захтевати активно учешће тржишних економија у успону да би био успешан.
Бајден је у среду рекао да власти “чине прогрес на смањењу трошкова за породице” и да цена бензина наставља да пада трећу недељу заредом за 1,25 долара по галону од почетка лета, наводи се на сајту Беле куће.
– Уобичајена цена сада у Америци је 3,39 долара по галону, а падаће још више – рекао је он, додајући да “разуме фрустрацију америчког народа”.
Колинсон указује да ће се политичка надметања у Вашингтону око тога колико би дуго САД требале да остану укључене у наоружавање Украјине – и колико би то коштало – пре или касније спотакнути о кључна питања која би могла да одлуче о рату и постану мотивација за Путинове честе ескалације нуклеарне реторике.
– Да ли је Запад посвећен да превлада у Украјини као Путин, чији политички опстанак можда зависи од победе или барем од пораза? Да ли је заиста вољан да уђе у опасан циклус ескалације која би могла да ризикује шири нуклеарни рат ако то уради? – упитао је Колинсон.
Постоји и ризик да би у овој фази дипломатија могла Путину да понуди награду за покољ који је починио у Украјини, истиче Колинсон. Демократски сенатор Крис Марфи навео је на “Твитеру” у уторак да “постоји морална и стратешка опасност у прераном седању (за преговарачки сто) са Путином”.
“Ризикује се да се легитимишу његови злочини и да се делови Украјине предају Русији у споразуму који Путин неће ни поштовати”, написао је он, додајући да се “понекад насилнику морају показати границе његове моћи пре него што дипломатија може да функционише”.
Шта републикански дом значи за Кијев?
Једна ствар коју је драма око демократског писма о Украјини постигла јесте да покаже да, иако је подршка Украјини двостраначка, такође је и забринутост због рата. Колинсон је указао да ће изгледи за републикански Представнички дом забринути администрацију.
Ипак, како наводи Колинсон, то не значи нужно да је Мекарти одлучан да ускрати помоћ Украјини, већ да можда просто ствара себи нешто политичког простора у вези осетљивости овог питања у Републиканској партији. Теоретски, он би могао да усвоји закон о финансирању Украјине користећи гласове и републиканаца и демократа, али да ли ће му то омогућити сопствени положај у Конгресу је друга ствар.
Конфликт у Украјини је важан јер представља више од територијалног сукоба на далеким рубовима Европе. То је борба за саму демократију. Ако Украјина падне, Русија ће успоставити принцип да велика ауторитарна нација може просто да збрише мањег суседа са мапе.
То би имало и озбиљне последице у другим сукобима – на пример у случају Тајвана и Кине. Руска победа у Украјини могла би директно да угрози савезнике у НАТО и приближи САД директном сукобу са Русијом, закључио је Колинсон.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 28, 2022
