Прочитај ми чланакИсторичар Кевин Филипс је доказао како је англосаксонска култура довела до три узастопна грађанска рата. Ово што гледамо у САД могао би бити почетак четвртог
Протести широм Запада против расизма у Сједињеним Државама прикривају еволуцију тамошњег сукоба. Он је еволуирао од преиспитивања наслеђа црначког ропства до сукоба који може да доведе у питање интегритет земље.
© AP Photo
Прошле недеље сам истакао да су Сједињене Државе требале да се расформирају након распада Совјетског Савеза за који су биле везане. Међутим, империјалистички пројекат (вођење „бескрајног рата“) који је предводио Џорџ В. Буш омогућио је оживљавање државе након напада 11. септембра 2001. Такође сам истакао да се последњих деценија становништво доста кретало како би се прегруписало према културним афинититетима. Међурасни бракови су поново постали ретки. Закључио сам да би интегритет земље био угрожен када би се нецрначке мањине укључиле у сукобе.
Управо је то оно чему сведочимо данас. Више се не ради о сукобу између црнаца и белаца, будући да су белци већина у неким антирасистичким демонстрацијама, да су се Хиспаноамериканци и азијски Американци придружили протестима, а сада се умешала и Демократска странка.
ЧЕТВРТИ ГРАЂАНСКИ РАТ?
Још од времена када је Бил Клинтон био на власти, Демократска странка се поистоветила са процесом финансијске глобализације, што је став који је Републиканска странка касно подржала, премда га никада у потпуности није усвојила. Доналд Трамп представља трећи пут: пут ка остварењу „америчког сна“, тј. пут предузетништва, а не финансија. Изабран је захваљујући томе што је објавио да му је Америка на првом месту, што се не односи, како се тврдило, на пронацистички изолационистички покрет из 1930-их, већ – ипоставиће се – на пресељење радних места. Њега је сигурно подржала Републиканска странка, иако је остао „џексонијанац“, а никако не „конзервативац“.
Као што је историчар Кевин Филипс – изборни саветник Ричарда Никсона – показао, англосаксонска култура довела је до три узастопна грађанска рата:
– први енглески грађански рат, познат као „Велика побуна“ 1642-1651 (у којем се лорд Кромвел супротставио Чарлсу I);
– други енглески грађански рат или „Рат за независност од Сједињених Држава“ (1775-1783);
– и трећи англосаксонски грађански рат или само „Грађански рат у Сједињеним Државама” (1861-1865).
Оно чему данас сведочимо би нас могло довести до четвртог. Чини се да је то став бившег министра одбране генерала Џима Матиса, који је недавно за Атлантик изјавио да је забринут због тога што се председник Трамп одлучио за политику подела, а не за политику уједињења.
Вратимо се на историју Сједињених Држава да видимо које су супротстављене стране. Популистички председник Ендрју Џексон (1829-1837) уложио је вето на закон о обнови банке Федералних резерви (ФЕД), коју је основао Александар Хамилтон, један од очева устава, који се заложио за федерализам јер је био жестоки противник демократије. Баш као што се Џексонов ђак, Доналд Трамп, данас противи ФЕД-у.
Двадесет година након Џексона, почео је „грађански рат“ на који се данас позивају сви демонстранти. Према њиховим речима, он је робовласнички југ супротставио хуманистичком северу. Покрет који је започео расистичким вестима (линчовање црнца Џорџа Флојда од стране белог полицајца из Минеаполиса) данас се наставља уништавањем статуа јужњачких генерала, укључујући Роберта Лија. Акције ове врсте су се већ одиграле 2017. године, али овај пут добијају на значају јер у њима учествују и гувернери из Демократске странке.
Међутим, овај наратив уопште не одговара реалности: на почетку грађанског рата, обе стране биле су робовласничке, а на крају су обе стране биле антиробовласничке. Окончање ропства се није догодило због аболиционистичког покрета, већ због потребе двеју страна да регрутују нове војнике.
Грађански рат је супротставио богати, католички и пољопривредни југ индустријском северу који је тежио ка стицању богатства. Рат се искристалисао око питања царина за које је југ веровао да треба да буду постављене од стране федералних држава, а север намеравао да укине јер је сматрао да царине треба да одреди федерална влада.
ТРАМП У СИТУАЦИЈИ ГОРБАЧОВА
Стога, уништавањем јужњачких симбола, актуелни демонстранти не нападају остатке ропства, већ осуђују јужњачку визију Уније. Нарочито је неправедно скрнавити споменика генерала Лија, који је окончао грађански рат одбијајући да га настави герилским ратовањем са планина и опредељујући се за национално јединство. У сваком случају, ове деградације ефикасно поплочавају пут ка четвртом англосаксонском грађанском рату.
Данас појмови југа и севера не одговарају више географским реалностима: пре ће бити да је Далас супротстављен Њујорку и Лос Анђелесу. Није могуће издвојити аспекте историје једне земље које неко сматра позитивним и уништити све оне које неко сматра негативним а да се у том процесу не доведе у питање све што је на основу те историје изграђено.
Позивајући се на изборни слоган Ричарда Никсона из 1968. године „Закон и ред“, председник Доналд Трамп не покушава да проповеда расну мржњу, као што многи тврде, већ се враћа размишљању аутора тог слогана Кевина Филипса (цитираног изнад). Његов план је да учини да мисао Ендрјуа Џексона тријумфује над финансијском кликом ослањајући се на јужњачку културу, а не да изазове дезинтеграцију његове земље.
Председник Доналд Трамп нашао се у ситуацији коју је Михаил Горбачов доживео крајем 1980-их: економија – не финансије – његове земље била је у оштром деценијском паду, али његови суграђани су одбијали да уваже последице. Сједињене Државе могу преживети само постављањем нових циљева. Таква промена је посебно тешка у доба рецесије.
Парадоксално је то што се Доналд Трамп држи „америчког сна” (тј. могућности стварања богатства) у условима кад је америчко друштво у сукобу, када средња класа нестаје и када нови имигранти више нису Европљани. У исто време, само његови противници (ФЕД, Волстрит и Силиконска долина) предлажу нови модел, али на штету маса.
Проблем СССР-а био је другачији, али је ситуација била иста. Горбачов није успео и Совјетски Савез се распао. Било би изненађујуће ако би наредни амерички председник, ма ко он био, имао успеха.
Превео Радомир Јовановић
