Прочитај ми чланак

Четири велике кризе у ери Ангеле Меркел

0

После шеснаест година, канцеларка Меркел ускоро иде у политичку пензију. Њене мандате су обележиле кризе кроз које је морала да кормилари. Дојче веле је анализирао записнике свих седница Бундестага и утврдио које су кризе највеће.

Корона.

Та је реч у Бундестагу први пут је изговорена у поподневним сатима 12. фебруара прошле године.

„Драге колегинице и колеге! Вирус који се шири из Кине у међувремену има глобалне ефекте“, тако је говор у пленарној сали тада започео савезни министар здравства Јенс Шпан, пише DW.

Тада се радило о само неколико случајева који су се претворили у пандемију. Само у Немачкој је с вирусом или од вируса преминуло више од 90.000 људи. Посланици су се у Бундестагу свађали око заштитних маски и редоследа вакцинације, о локдауну и укидању мера.

На основу записника седница парламента, које је анализирао DW, коронавирус је са говорнице поменут до сада више од 10.000 пута, а најчешће у оквиру дебате одржане 14. маја прошле године. Тада је на дневном реду био Закон о заштити од заразних болести, као и пакет финансијске помоћи. Пандемија је постала доминантна политичка тема. И то је последња велика криза у ери Ангеле Меркел.

Протоколи Бундестага документују да су пре короне немачку политику и канцеларске мандате Ангеле Меркел од 2005. године обележиле пре свега три кризе – долазак више од милион избеглица, финансијска криза и климатска криза.

„Канцеларка се током каријере очито највише бавила кризом евра и финансијском кризом. Зато што је кључно питање било како одржати Европу на окупу? И какву улогу Немачка игра у тој Европи?”, каже Урсула Вајденфелд, новинарка и биографкиња Ангеле Меркел.

„Кишобрани“ за спас од банкрота

Меркел се у парламенту више трудила око подршке земљама попут Грчке, Португалије или Ирске, односно да се „кишобранима“ у виду милијардске помоћи те земље спасу од банкрота. Разни облици финансијске помоћи у Бундестагу су споменути више од 2.000 пута.

„Ако пропадне евро, онда ће пропасти и Европа”, рекла је Меркел у мају 2010. године.

Координација између парламента и савезне владе у тим је временима била врло добра, присећа се либерал Херман Ото Золмс, посланик са скоро четири деценије стажа.

„Захваљујући томе смо успели да релативно брзо финансијску кризу ставимо под контролу“, присећа се он.

Меркел је ипак често морала да притиска сопствени посланички клуб Демохришћана, како би пристали на помоћ земљама којима прети банкрот. Раздор унутар конзервативног табора је имао последице.

„Мора се подсетити на чињеницу да је Алтернатива за Немачку у ствари настала из отпора према политици Ангеле Меркел око спаса евра. Ради се о странци која се позиционирала десно од Демохришћана“, каже Урсула Вајденфелд.

Избеглице и мигранти

Алтернатива за Немачку се нешто касније, од 2015, фокусирала на питање миграција – број људи који су побегли из Сирије и других земаља и потражили уточиште у Немачкој јако је скочио те јесени. У оквиру само једне године, у Немачку је стигло скоро милион избеглица.

Сирија је један од појмова који се најчешће спомињао на дебатама у Бундестагу током ере Ангеле Меркел – на заседању у децембру 2015. чак више од 600 пута. Био је то дан када су посланици подржали ангажман Бундесвера у борби против Исламске државе.

У августу 2015. Меркел је изрекла своју чувену реченицу „Успећемо“ („Wир сцхаффен дас“).

„Ту се могао стећи утисак да су се први пут код Ангеле Меркел могла видети и њена лична уверења“.

Али већ и пре 2015. се у Бундестагу причало о овој теми. Интеграцију је канцеларка назвала „кључним задатком нашег доба“, о томе је причала и у првом канцеларском говору у Бундестагу 2005.

Тада није ни слутила колико велики ће тај задатак збиља постати. Појам „интеграција“ је на парламентарној дебати у фебруару 2016. споменут око 350 пута, док су „избеглице“ поменуте 380, а „азил“ 360 пута.

Да ли се током последњих деценија, осим тема о којима се прича, променио и тон дискусије? Да, каже нам Херман Ото Золмс.

„Уласком Алтернативе у парламент избор речи се заоштрио“, истакао је.

Он ипак додаје да је добро да се у Бундестагу воде жестоке дебате, јер како каже „бирачи морају уочити се тамо води битка око бољих решења“.

Климатска криза

Ово је тема која је годинама у фокусу Бундестага – у ствари ниједна друга тема није била тако дуго у првом плану као климатска криза. Појам „заштита климе“ споменут је на четири петине седница Бундестага откако је Меркел постала канцеларка, а он је документован на 768 од укупно 958 седница.

У првом говору крајем 2005. године, Меркел је заштиту климе представила као економску тему.

„Извоз технологија и заштита климе данас су тесно повезани. Мислим да на том пољу можемо демонстрирати нашу улогу као извозни светски прваци“, рекла је тада.

У наредне две године се Меркел представљала као „климатска канцеларка“, стајала је у црвеној јакни пред глечерима који се топе. Немачка је тада била пионир и лидер у обновљивим изворима енергије.

Али, након више од 12.000 пута колико је „заштита климе“ поменута у Бундестагу, биланс је осредњи. Бундестаг је додуше усвојио законе којима се подстичу коришћење обновљиве енергије и заштита климе – али то су били компромиси, а активисти кажу да су ти потези стигли прекасно или да не иду довољно далеко. Тек су прошле године посланици аминовали излазак Немачке из експлоатације угља до 2038. године.

У актуелној предизборној кампањи пред гласање 26. септембра, заштита климе је једна од најважнијих тема – поплаве у јулу су показале људима колико је претња реална. С обзиром на опасности од суша, врућина и поплава, „клима“ би и у следећем сазиву Бундестага могла бити једна од оних речи које ће бити најчешће спомињане.