Pročitaj mi članakCene gasa u Evropi ponovo rastu. Na aukciji 26. oktobra cena hiljadu kubnih metara porasla je za 5 odsto i približila se 1.100 dolara. Pre nekoliko dana, sličan obim je trgovan za sto i po dolara jeftinije. Prema mišljenju ruskih i zapadnih eksperata, tržište roba je na ivici novog trenda: posle oko mesec i po dana pada, cene gasa u Evropi su skočile. Štaviše, što se podzemna skladišta gasa Starog sveta prazne više zimi, cena „plavog goriva“ će rasti.
Посљедњих дана котације природног гаса на европском тржишту се мењају као на љуљашки. Прво је цена хиљаду кубних метара на лондонској берзи ИЦЕ пала испод 950 долара, што је била најнижа цена од почетка јуна, а потом скочила на скоро 1.100 долара, чиме се убрзао раст ка максимуму у Лондону.
Међутим, док цене „плавог горива” приметно заостају за рекордним вредностима које су забележене почетком септембра, када је Гаспром зауставио Северни ток 1 ради ремонта – тада је цена 1.000 кубних метара достигла скоро 3.000 долара. И иако гасовод није радио, цене гаса су ипак почеле да падају. Упркос минималној испоруци из Русије, Европљани су успели да направе значајне резерве енергената из алтернативних извора. До данас су земље Старог света успеле да попуне своја подземна складишта за 90%.
„Други фактори за пад цена били су ненормално топло време у Европи, што омогућава потрошачким компанијама да не почну да повлаче угљоводонике из складишта, као и нагло смањење потрошње гаса у земљама ЕУ последњих месеци, до чега је дошло због мера штедње које су најавиле власти ЕУ и због стагнације њихових привреда“, примећује Алексеј Федоров, аналитичар ТелеТрејда.
У међувремену, ситуација са испоруком гаса на континент остаје напета. Деликатна равнотежа се може нарушити за само неколико месеци. Чак ни висока попуњеност ПГС-а не гарантује стабилно савладавање хладних зимских месеци, јер залихе из складишта могу само за 25-30% да покрију количине потребне Европи током грејне сезоне. Раније су потребне количине сировина могле да се купе из Русије у било ком тренутку, али сада ће бити потребно тражити нове извозне канале. Истовремено, треба напоменути да само 18 од 27 држава ЕУ има своја подземна складишта.
Главне наде Европљана сада, хтели-не хтели, везују се за течни гас из Америке. Како преноси Блумберг, у октобру је у западном Тексасу цена „плавог горива” први пут после две године кренула на доле. Летос је америчка производња гаса достигла рекордан ниво, али амерички транспортни систем није био спреман за додатне количине, што је довело до превелике понуде сировина и сада произвођачи морају да плаћају да им се одузму додатни кубни метри. Теоретски, прекоморске компаније би могле да поделе вишак горива са земљама ЕУ. Истина, за ово ће Вашингтон морати да очисти своје највеће објекте за извоз ЛНГ: поморски терминал у Коуву је сада у редовном одржавању, а фабрика у Фрипорту и даље не ради после летње несреће.
Ограничену способност Европе да пронађе алтернативне добављаче гаса примећује и Међународни монетарни фонд, чији извештај наводи да чак и ако акумулиране резерве угљоводоника омогуће ЕУ да преживи следећу зиму, континент ће ипак морати да допуни резерве на пролеће.
„Са скромним или потпуно одсутним руским залихама, тржиште ће се 2023. поново вратити на рекордно високе цене гаса које су биле 2022. године“, предвиђају аналитичари Фонда.
„Европа је добила кратак предах“, каже Игор Јушков, експерт на Финансијском универзитету при Влади Руске Федерације.
– Лето је прошло, нема потребе за хлађењем просторија, али је још топло паљење грејача. Као резултат тога, масовна потражња за гасом опада. Ситуација ће се променити са почетком пуне грејне сезоне, а врхунац високих цена наступиће крајем зиме. Цена хиљаду кубних метара ризикује да порасте сукцесивно на 2.000, 3.000 и чак 4.000 долара. Дакле, сада европско тржиште гаса доживљава само неку врсту затишја пред жестоком олујом.
Са руског на српски превео СРБИН.инфо
