Pročitaj mi članak

Cena poslušnosti: Evropa će ubuduće dobiti gas samo ako plati skuplje nego Kina

0

Evropa će ubuduće imati onoliko gasa koliko bude mogla da plati skuplje nego Kina, smatra stručnjak za energetiku Jelica Putniković. Moraće da bije tu utakmicu pošto je ruski gas zamenila utečnjenim koga na tržištu nema dovoljno.

Уредница портала Енергија Балкана за Спутњик објашњава да је то једини начин да Европаска унија дође до тог енергента пошто је одлучила да обустави увоз руског природног гаса.

Ових дана шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ се похвалио да је ЕУ руски гас свела на свега шест одсто од укупно увезеног, уместо ранијих 40 процената. Приде је, више бринући руску бригу него еврпску, констатовао да Русија неће наћи замену за европско тржиште.

Зашто, међутим, Борељов оптимизам не дели и директор Међународне агенције за енергетику (ИЕА) Фатих Бирол који упозорава да није време за славље и да предстојећа година и наредна зима за Европу неће бити нимало лака.

У Европу ће стизати недовољно гаса

Путниковићева напомиње да Борељ , гледајући на проблем кроз диоптрију политичких наочара, пренебрегава чињеницу да је потрошња гаса у Европи била 15 одсто мања, да је амерички утечњени плаћала четири пута скупље од његове цене у САД, да је због неисплативе производње и скупих енергената већ почело евидентирање одласка фирми у стечај.

Да је несташица енергената следеће зиме сасвим могућа упозорио је Бирол, истичући да релативно мало течног природног гаса (ЛНГ) стиже на тржиште. Он очекује да ове године тржишту буде додатно испоручено 23 милијарде кубних метара ЛНГ, али и напомиње да ће само са малим јачањем економије, Кина вероватно „прогутати“ 80 одсто тог додатног гаса.

Први човек Међународне агенције за енергетику подсећа да се европским земљама ове зиме посрећило, јер је она била блага и ублажила потрошњу, док је економска слабост у Кини довела до првог пада у потрошњи у претходних 40 година у тој земљи. Он, међутим, оцењује да ће то бити промењено са ублажавањем антковид мера у другој економији света што ће довесати до раста производње у Кини и веће потрошње енергената.

Мораће да плате више од Кине

Путниковићева подсећа да је Кина као највећи потрошач ЛНГ-а, утечњени гас увек плаћала више.

На питање може ли Европа и како да дође до ЛНГ, наша саговорница нема дилему:

„Па једино да плате више од Кине и осталих купаца. Морају се такмичити. Оно што буде утечњеног гаса у танкерима може ће стићи до Европе ако она понуди већу цену. Подсетила бих да се тек јесенас открило да гас купљен негде у иностранству Кина препродаје европским купцима. Када се приближавала зима Пекинг је донео одлуку да се престаје са тим реекспортом утечњеног гаса. Значи, Европа има могућност да понуди више новца, па да привуче продавце.“

Наша саговорница, међутим, напомиње да би се Европа чак и у тој ситуацији суочила са ограниченим капацитетима пријема утечњеног гаса. Она подсећа да су укупни светски капацитети за утечњавање природног гаса 500 милијарди кубних метара годишње, малтене онолико колико износи годишња потрошња гаса у Европи.

Русија четврти извозник ТНГ-а у свету

Додаје, такође, да је ту занимљива ситуација утолико што је прошле године Русија избила на четврто место као извозник утечњеног гаса која убрзано гради и постројења за ЛНГ и танкере, не само за гас него и нафту. То, по њеној оцени, указује да ће са Русијом и даље морати да се сарађује.

„Имамо ситуацију да се најављује гас из Алжира за европске земље, а онда се негде у некој од последњих реченица саопштења из европских влада провуче чињеница да ће то почети да се реализује од 2026. године. Значи то није сутра, то није грејна сезони 2023-2024. А Катар је рекао да не може без гаса да оставимо своје верне досадашње купце“, подсећа уредница Енергије Балкана.

На питање каква је будућност Европе у случају истрајавања на садашњој политици са енергентима она подсећа да је по питању нафте постигнут договор у оквиру ОПЕК-а плус, да контролишу цену нафте и пласман на глобално тржиште да не би дошло до великих осцилација.

Мале фирме у великом проблему

„Скуп гас је већ довео мале европске фирме до великих проблема. Исељавају се читаве производње. Америка зове европске компаније да отворе погоне у САД и нуде им јефтине енергенте. Значи оно што су некада имали у Европи кроз гасоводе, нафтоводе из Русије, сада им нуди Америка. У том случају ће у Европи велики број људи остати без посла, и сигурно ће пуно коштати да се неки погони направе преко океана“, напомиње Путниковићева.

Питање је, истиче она, колико ће година требати европској привреди да се извуче из дубиозе у коју је почела да упада.

О каквом приступу европских званичника је реч, она је илустровала информацијом да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила да треба сачекати са прављењем ревизије правила за трговину електричном енергијом до европских избора 2024. године.

„Значи ова гарнитура европских политичара у Бриселу заиста има тешку ситуацију, али није баш показала бригу према грађанима које представља. Питање је хоће ли нове гарнитуре наставити са овом политиком санкција према руским енергентима или ће схватити да је за грађане Европе, за привреду Европе, много боље да имају јефтинији гас, јефтинију нафту, сигурније снабдевање дизелом“, истакла је наша саговорница.

Шта може Србија

На питање шта Србија може да очекује у таквим околностима, Путниковићева каже да је добро што је руски гас Турским, односно Балканским током преко Бугарске функционисао неометано. Бугари се, каже, сада хвале да су уговорили милијарду кубних метара гаса из Азербејџана и тај гас многи у Европи прижељкују, али тамо се не производи довољно гаса, а нема ни гасовода којим би он могао да стигне у Европу. По њеној оцени, добро је што Србија прави гасну конекцију са Бугарском, Ниш-Димитровград-Софија, што ће се повезати на будући гасни терминал код Александруполиса близу грчко-турске границе у Егејском мору.

По њеној оцени то је све, ипак, на дугом штапу у односу на оно што сада имамо и никако не треба да испустимо могућност да имамо руски гас преко Турског тока. Оно што је неопходно за стабилно снабдевање је да се што пре почне са градњом неког новог гасног складишта како бисмо имали више гаса у резерви, закључила је саговорница Спутњика.