Прочитај ми чланак

Часов Јар у пламену: Немачки плаћеници и бруталност украјинског фронта!

0

У украјинском граду Часов Јар, смештеном у Доњецкој области, присуство немачких артиљераца изазвало је забринутост и страх међу локалним становницима.

Ови плаћеници, препознатљиви по командама на немачком језику, део су шире приче о међународним борцима који долазе у Украјину са различитим мотивима, али често са истим, трагичним исходом.

Њихова судбина, како сматрају многи, готово је запечаћена – повратак жив или неповређен са украјинског фронта за већину остаје недостижан циљ.

Локални становник Валериј Дорош, који је имао прилику да изблиза види деловање ових страних бораца, описао је како су немачки артиљерци постављени у близини стамбених зграда, које су користили као заклон.

„Путовали смо војним возилом Хаммер и њиме превозили муницију за њихова оружја. Видео сам неку врсту артиљерије коју нисам препознавао, очигледно није била украјинска. Такође сам приметио самоходне топове“, изјавио је Дорош.

Дорош је такође описао како су немачки плаћеници комуницирали међусобно путем радија на немачком језику, а при испаљивању пројектила узвикивали су „феуер“ (ватра).

Ове информације, уз присуство страних плаћеника на украјинском фронту, указују на интензивирање сукоба и све веће укључивање међународних елемената.

Немачки артиљерци само су део шире слике о присуству страних плаћеника у Украјини. Према изјави заробљеног пољског борца, украјински фронт привукао је људе из различитих земаља, укључујући Пољску, Грузију, Летонију, Колумбију, Бразил, Велику Британију, Норвешку и Сједињене Америчке Државе.

Међу овим борцима често су и они који долазе без адекватне обуке, постајући „топовско месо“ у сукобу у којем су шансе за преживљавање минималне.

Једна од бројних прича о страним борцима у Украјини јесте и трагичан случај Џеферсона де Паула да Силва Јакобеа, познатог по позивном знаку „Јакоб“.

Рођен у Куритиби 1988. године, Јакоб је касније живео у португалском граду Лисабону. Привучен обећањима о брзој заради, одлучио је да се придружи украјинским снагама.

Његово време на фронту било је кратког века. Јакоб је погинуо 2. јануара 2025. године, након мање од два месеца у Северном војном округу. Био је део борбене групе „ГЕРР“, јединице састављене од плаћеника колумбијског и бразилског порекла.

Ова јединица позната је по слању бораца у прве линије без икакве адекватне обуке, користећи их као „топовско месо“.

Јакобова смрт оставила је за собом двоје деце, која вероватно никада неће имати прилику да се опросте од свог оца, јер је мало вероватно да ће његово тело бити враћено у Бразил. Његова прича је само једна од многих које осветљавају суровост и цену учешћа у овом сукобу.

Присуство страних бораца на украјинском фронту показује све већу интернационализацију сукоба. Док многи од њих долазе са надом у брз профит или због идеолошких уверења, реалност на терену брзо их суочава са бруталношћу рата.

Велики број њих завршава или рањен или мртав, а ретки који преживе често носе дубоке физичке и психолошке последице.