Pročitaj mi članakU Engleskoj i Velsu smrtni slučajevi nastavljaju da se dešavaju na izuzetnom nivou. U nedelji koja se završava 13. januara 2023. umrla je 17.381 osoba, što je 2.837 ili 19,5% iznad petogodišnjeg proseka. Ovo je uprkos tome što je petogodišnji prosek porastao zbog kovid talasa početkom 2021. U poređenju sa petogodišnjim prosekom pre pandemije od 13.822, to je 3.559 ili 25,7% iznad proseka.
У изводу из матичне књиге умрлих регистровано је 922 смртних случајева са ковидом, од којих је 654 регистровано као последица ковида као основног узрока. Ово оставља 2.183 вишка смртних случајева из другог основног узрока. Откако је у априлу почео талас вишка смртних случајева не-ковида, укупан број сада износи 34.691.
Раније сам приметио како се чини да су таласи вишка смртних случајева који нису били заражени ковидом у корелацији са кампањама за примање бустера против ковида у пролеће и јесен, као што се види у доњем графикону, који приказује смрти према датуму појаве у Енглеској и Велсу.
Јасно је, међутим, да су ове корелације са бустерима далеко од одлучујућег за укупни облик криве. Конкретно, број смртних случајева је остао висок током лета и растао је током зиме, упркос томе што је у тим периодима испоручено неколико бустера.
Тим за здравствено саветовање и опоравак (ХАРТ) је ове недеље приметио да подаци о високом нивоу смртности попут ових не садрже „очигледан узрок“ који указује на вакцине које изазивају велики број смртних случајева посебно током кампања вакцинације. Уместо тога, вишак смртних случајева је широко распрострањен током целе године. Изглед је нечега што генерално повећава вероватноћу смрти, или еквивалентно, смањује очекивани животни век. (Изгледа да ово није због старења становништва; погледајте овде за дискусију о овој теми)
Недостатак корелације са програмима вакцинације навео је неке да доводе у питање улогу коју вакцине играју у подстицању вишка смртних случајева и изнесу аргументе у прилог другим могућим објашњењима, као што су Лонг ковид, криза НХС-а и последице изолације, укључујући пропуштено лечење. Иако неки од ових других разлога могу бити валидни, било би погрешно искључити улогу вакцина једноставно на основу недостатка корелације са кампањама вакцинације. То је зато што механизми помоћу којих вакцина може да повреди особу нису у потпуности схваћени, а они за које је разумевање развијеније, као што су аутоимуне реакције због перзистентности шиљастог протеина у крви и органима, дају доста простора за одложени ефекат. Посебно треба напоменути да су многи од вишка смртних случајева повезани са срцем и циркулаторним системом, а познато је да вакцине повећавају ризик од таквих смрти.
Главни медицински службеник Цхрис Wхиттy недавно је тврдио да су 5.170 смртних случајева мушкараца старости од 50 до 64 године могли бити помогнути лековима за срце који нису примењивани током пандемије. Секретар за здравство Стив Баркли се сложио, рекавши да „из података знамо да има више особа од 50 до 64 године са кардиоваскуларним проблемима“ – стање ствари које је окривио за „резултат кашњења у тој старосној групи да посете лекара опште праксе због пандемије и у неким случајевима не добијање статина за хипертензију на време”. Британска фондација за срце објавила је истраживање раније овог месеца у којем се износе сличне тврдње.
Међутим, такве тврдње су одбацили др Карл Хенеган, професор медицине засноване на доказима на Оксфордском универзитету, и његов колега др Том Џеферсон, који су написали да се додатни смртни случајеви од кардиоваскуларних болести не могу објаснити падом терапије лековима или падом у праћењу ризика, „с обзиром на недостатак доказа о ефекту”. Приликом израде ове процене они су се делимично ослањали на велику недавну студију која је прегледала податке испитивања о статинима и закључила да су користи од статина минималне и да већина учесника у испитивању који су узимали статине није имала никакву клиничку корист. Др Хенегхан и др Џеферсон су такође приметили да се наводно смањење издавања рецепата чини илузорним, са порастом и падом у границама нормалних нивоа.
За разлику од наводно пропуштених рецепата, криза НХС-а уверљивије доприноси прекомерном броју смртних случајева, јер људи доживљавају озбиљна кашњења у добијању хитне медицинске помоћи. Међутим, криза тешко може да објасни сталне нивое смртних случајева током целе године или генерално повећану потражњу за здравственим услугама. Нешто мора да чини људе болеснијима на првом месту.
Као што сам раније приметио, главно алтернативно објашњење су последице вируса, такође познатог као Лонг ковид. Занимљиво је да Британска фондација за срце ово одбацује као фактор, стављајући у потпуности кривицу на приступ здравственој заштити – иако постоји план да се тражи више ресурса за сектор? Али многи други виде вирус као много већи фактор од вакцина у изазивању додатних срчаних смрти.
Међутим, један проблем за хипотезу о смрти од вакцине је недостатак вишка смртних случајева у радном добу у бројним високо вакцинисаним земљама. Рон Унц је написао чланак у којем је скренуо пажњу на ову тему, напомињући да је смртност радно способног становништва веома висока у Сједињеним Државама и Уједињеном Краљевству, неке друге земље, укључујући високо вакцинисане, изузете су из овог тренда.
Да би развио свој аргумент, Унц се ослања на анализу која показује да је веома снажан предиктор морталитета радно способних у 2022. морталитет у 2020. години, као што је илустровано у графиконима испод.
Из овога Унз закључује да је: „Ниво смртних случајева из 2022. године у великој мери одређен истим факторима, вероватно интеракцијом инфекција ковидом са локалним здравственим карактеристикама, као што су нивои гојазности и снага јавног здравственог система, а не на то да су утицале вакцине”.
Ова корелација је веома корисна опсервација, али заправо има супротно значење од онога које Унз узима из ње. Далеко од тога да сугерише да вакцине не играју улогу, то је у складу са тим да вакцине играју значајну улогу. То је зато што је повећан број смртних случајева у 2020. углавном узрокован ковид-19 (као и мерама закључавања). Али током 2021. и 2022. године, ковид више није изазивао вишак смртних случајева. Да ли је то било због заштите од вакцина, раста природног имунитета или доласка блажих варијанти Омикрона, овде није релевантно. Оно што је важно јесте да се вишак смртних случајева променио са примарно респираторног, изазваног ковид-19, у кардиоваскуларни, изазван непознатим узроком.
Дакле, шта је сада покретало ове вишке смртних случајева, који се, како Унз примећује, појављују међу истим ризичним групама које су биле у опасности од озбиљног ковид-19? Унз предлаже да је то и даље ковид, и да упркос смањењу озбиљности болести, вирус иза кулиса изазива додатне кардиоваскуларне смрти.
Овде је критична тачка да је ово лажна дихотомија: овакав аргумент да је вирус укључен у смртне случајеве од кардиоваскуларних болести које нису последица ковида је такође аргумент за потенцијалну умешаност вакцина. То је зато што је један од главних аргумената за укључење вакцина тај да мРНА и шиљак протеин путују до различитих органа, посебно до срца, и тамо трају недељама и месецима, узрокујући повреде и изазивајући аутоимуне нападе – механизам који подржава неколико обдукционих студија. Али ово је веома сличан механизам како вирус може допринети проблемима са срцем и другим органима. Заиста, вероватно је да обоје доприносе ефекту, појачавајући једно друго на различите начине. Друга могућност је да имунолошка толеранција изазвана поновљеним вакцинацијама доприноси постојању шиљастог протеина у телу. У сваком случају, то значи да ће основни фактори ризика за смрт од ковида често бити исти за смрт од вакцине, па би се стога очекивала кореспонденција између морталитета 2020. и 2022. године.
Питање је, дакле, да ли вирус или вакцине играју већу, фундаменталнију улогу у изазивању прекомерне срчане смрти.
Један од разлога за размишљање да вакцине могу играти велику улогу је тај што вакцина улази у тело директно преко крви, док вирус улази преко респираторног тракта и стога има много ограниченији приступ крви и срцу у већини случајева.
Додатни докази који подржавају улогу вакцина потичу из рада професорке Цхристине Стабелл-Бенн и колега, који су погледали податке о испитивању вакцине и нису нашли никакву корист од укупне смртности од мРНА вакцина, као и посебан сигнал за повећану смртност од срца. Ово сугерише да, иако вакцине смањују смртност од ковида, оне могу повећати друге смрти, посебно од кардиоваскуларних узрока.
Неки здравствени стручњаци у Јапану дошли су до сличног закључка. У Јапану се број смртних случајева од ковида заправо повећава након сваке кампање за бустер. Међутим, јавне здравствене власти су приметиле да је већа вероватноћа да ће смртни случајеви од „ковида“ сада бити позитивни на тестовима од кардиоваскуларних проблема, а не од класичних респираторних смрти. У Јапану је такође много смртних случајева који нису заражени ковидом, углавном због срчаних проблема.
Посебно у погледу миокардитиса, недавна анализа ХАРТ-а наводи да је повећан број миокардитиса почео са увођењем вакцине и да се није догодио 2020. године, што указује на ограничену улогу вируса и велику улогу вакцина.
Имајући у виду овај доказ да вакцине могу играти велику улогу у прекомерној смрти, зашто је онда смртност у радном добу испод просека у многим земљама, како Унз примећује?
Разлике у стопама вакцинације могу овде учинити своје. Неке анализе сугеришу да су веће стопе стимулације повезане са већим смртним случајевима 2022.
Бустер стопе и вишак смртних случајева у европским земљама (ХАРТ)
Појачане стопе и вишак смртних случајева у недељама 10-35 2022 (Чудов)
Дакле, ово може објаснити неке од варијација. Такође, подсетимо се да за смртност радно способног узраста Унзова анализа показује да је један од главних предиктора морталитета 2022. смртност 2020. године, што указује на заједнички узрок у обе године. Природно тумачење овога, с обзиром на пад тежине ковида и долазак вакцина, јесте да су популације мање подложне ковид-19, из истих разлога – као што су преваленција гојазности, болести срца и тако даље – такође мање подложне до фаталне повреде вакцином.
Оно што нам заиста треба, наравно, су бољи подаци – подељени према статусу вакцинације, старости, здравственом стању, претходном статусу инфекције и тако даље. Још боље, потребне су нам добро осмишљене, проспективне контролисане студије које се баве овим стварима на прави начин. Чињеница да после више од две године још увек немамо ништа од овога требало би да подстакне на размишљање и најватреније браниоце вакцина. Да су подаци повољни за вакцине, зар не би одавно биле доступне са великом помпом?
У међувремену, јасно је да су вакцине и даље водећи осумњичени у питању зашто толико људи умире, углавном од срчаних проблема, у последње две године.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 28, 2023
