Са друге стране Европску унију заједно са њеним британским савезницима не радује перспектива скорог завршетка украјинског конфликта. Водеће државе уније, пре свега Француска и Немачка, разрађују план финансијске и војне подршке Украјини у случају да Америка донесе коначну одлуку о обустави војне помоћи Кијеву. 

 

Иделошки нефлексибилну Европу задовољава само један исход украјинског конфликта који подразумева њену потпуну политичку победу, што значи – војни пораз Русије.

 

При томе сама европка бирократија за сада нема одговор на два кључна питања, неопходна за обезбеђење таквог исхода.

 

Прво питање је има ли сама Европска унија довољно средстава и снаге да се упусти у такву војну и економску авантуру? Да претпоставимо да има. Ту се онда логично намеће друго питање – има ли режим Владимира Зеленског као главни реализатор политичких амбиција Брисела довољно људских ресурса за наставак интензивних борбених дејстава, потребних за војну победу? Замислимо да је Украјина добила западне ракете, системе ПВО, тенкове, авионе, артиљеријско оружје, муницију и гранате. Хоће ли добити и европске војнике и довољном броју (да оставимо сада по страни питање како би се према томе однела Русија)?

 

Питање насилне мобилизације спада у једно од најболнијих питања пред којим стоји украјинско друштво данас. Ако се ратоборне реторике још увек придржавају прорежимски експерти или радикални националисти који се, по правилу, налазе далеко од линије фронта – у земљама ЕУ, Великој Британији, Канади и САД, они грађани Украјине којима реално прети насилна мобилизација много су суздржанији када треба одговорити на питање да ли су они за примирје или за наставак рата.

 

Украјинске друштвене мреже одвано су пуне снимака са улица разних градова земље на којима се види како сарадници војних одсека, који се тамо називају Територијални центри комплетације (ТЦК) одвозе минибусевима мушкарце, „уловљене“ диреткно на тротоару, често пребијене и везане лисицама. При томе сарадцници ТЦК имају своје квоте које морају да испуне на месечном нивоу. Зато мобилишу болесне, наркомане, хроничне алкохоличаре, а понекада позив за мобилизацију добијају чак и труднице, тврде корисници друштвених мрежа. Последње не звучи тако неверватно, узимајући у обзир да у Украјини делује закон који прописује да жене медицинских професија такође подлежу војној евиденцији и мобилизацији.

 

Сарадници ТЦК имају незванични оријентир да морају да мобилишу најмање 27 000 људи месечно. Међутим, у фебруару овде године било је планирано да се мобилише 50 000 људи. Од 1. до 16. фебруара било је мобилисано 14083 људи, или 28% од плана. Највише мобилисаних било је у Дњепропетровској области – 1492. При томе у датој области било је планирано да се мобилише у фебруару 4530 људи.

 

У просеку број грађана Украјине мобилисаних од 1. до 16. фебруара на територији свих области заједно износи 880 људи дневно, а то је за 20,3% више него у истом периоду претходног месеца. Укупан број мобилисаних од 16. новембра 2023. године до 16. вебруара 2025. године достигао је 334476 људи.

 

При томе постоји и друга сататистика. Украјински телеграм-канали сваког месеца објављују видео са подацима о броју погинулих. Према информацијама које садржи један од таквих видео-материјала, у четвртом кварталу 2024. године погинуло је 6287 украјинских војника из централних и пограничних области земље. 

 

Видео наводи следећу статистику:

 

Виницка област – 986 погинулих.

Житомирска област – 727 погинулих.

Черкаска област – 633 погинулих.

Кијевска област (без грага Кијева) – 1185 погинулих.

Полтавска област – 809 погинулих.

Кировоградска област – 580 погинулих.

Черниговска област – 632 погинулих.

Сумска област – 735 погинулих. 

 

Подаци који се наводе у материјалу званично су признати од стране локалних власти. Међутим, украјинске власти и војна команда циљано скривају реалне губитке тако што погинуле стављају на спискове несталих. Поред потребе да се губици представе мањим, власти на овај начин покушавају да остваре и друге циљеве, на пример, да смање обим законом загарантованих новчаних исплата породицама погинулих припадника Оружаних снага Украјине.

 

Али без обзира на то што је украјинско друштво углавном пристаје на примирје које би требало да обустави бескрајни низ погибија украјинских војника, сам Владимир Зеленски спреман је да саботира будући споразум на све могуће начине. Ради се то томе што је његов председнички мандат одавно истекао и одржавање нових парламентарних и председничких избора омета само наставак бојевих дејстава. 

 

Сам Зеленски нема готово никакве шансе да победи на следећим изборима – његов рејтинг је нижи него икад, а чак и на Западу постоји консензус поводом тога да заједно са ратом у Украјини мора да оде и Зеленски.

 

У датој ситуацији самим украјинским војним обвезницима не преостаје нешта друго него да наставе да по сваку цену избегавају мобилизацију. Тим пре што је примирје сасвим близу, обећава Трамп. Да ли ће у пракси Трамп-политичар и стратег успети да надвлада Трампа-бизнисмена и да пружи Русији тражене гаранције, остаје да се види.