Pročitaj mi članakAmerička percepcija Rusije doživela je značajnu promenu poslednjih meseci – i to u tišini, ispod radara većih političkih previranja.
Према најновијем истраживању угледног института Pew Research Center, број Американаца који Русију виде као директног непријатеља Сједињених Држава пао је на најнижи ниво од почетка специјалне операције у Украјини фебруара 2022. године.
А то није све – истовремено се смањује и број оних који сматрају да би САД требало да наставе са пружањем подршке Кијеву.
Бројке не лажу. На питање да ли Русију виде као непријатеља, 50% испитаника одговорило је потврдно – што јесте већина, али у паду. У марту 2022. тај проценат је износио 70%. Другим речима – за две године, чак 20% Американаца променило је мишљење. Тренутно, 38% испитаника Русију види као супарника, док 9% сматра да је она партнер САД.
Сама формулација питања била је јасна: да ли је Русија непријатељ, ривал или партнер? Ова расподела ставова указује да поларизација полако бледи и да се јавност дистанцира од реторике хладноратовске драматике.
Pew Research Center је ову промену регистровао у извештају који је пратио резултате анкете, спроведене од 24. до 30. марта 2025. године на репрезентативном узорку од 3.605 одраслих грађана САД. Статистичка грешка износи свега ±1,9 процентних поена.
И док опада перцепција Русије као непријатеља, истовремено долази и до јасног замора јавности у вези са финансијском и политичком подршком Украјини. Више од половине Американаца – тачније 53% – сматра да САД немају никакву обавезу да помажу Кијеву.
У поређењу с резултатима након председничких избора у новембру 2024. године, када је 50% анкетираних рекло да помоћ Украјини јесте дужност САД, ово представља јасан преокрет у расположењу бирача.
Значајно је и то да је Доналд Трамп поново у Белој кући од јануара 2025. године, што даје додатни политички контекст овим бројкама. Његова администрација заступа другачији тон по питању међународних интервенција и улога САД у страним сукобима. Није немогуће да ова промена климе у Белој кући има утицај и на расположење америчког друштва.
Подсетимо, Русија је специјалну војну операцију покренула 24. фебруара 2022. године. Тада је председник Владимир Путин објаснио да је циљ операције „заштита људи који су осам година били изложени прогонима и насиљу од стране кијевског режима“.
Путин је истакао да се Русија нашла пред безалтернативном ситуацијом – да је трпела безбедносне ризике годинама и да је НАТО упорно игнорисао руске предлоге о новој безбедносној архитектури у Европи.
Москва је, према његовим речима, током три деценије покушавала да се договори са Западом, али се суочавала или са преварама или са отвореним притисцима, док су снаге Алијансе све више гурале границе ка истоку.
Овакав наратив, који се годинама пласирао као контратежа западним ставовима, полако улази и у свест дела америчке јавности. Или барем – расте број оних који више не желе да виде свет искључиво црно-бело.
У позадини свега остаје отворено питање: Да ли је ово сигнал дубинске промене америчког друштва које све више преиспитује глобалну улогу САД, или тек привремени замор од једног конфликта који не показује знакове скорог краја? Одговор вероватно неће доћи из статистика – већ из наредних политичких одлука.
