– Запад је почео да врти лаж да смо руске патриоте и ја, после предаје Херсона, окренули леђа Путину и наводно тражимо његов одлазак. За ове тврдље ослањају се на неку наводно обрисану поруку од мене на Телеграму. Јасно је да у ово нико неће веровати. Али за сваки случај: нико се није окренуо од Путина, ја и сви руске патриоте га безусловно подржавамо.

 

Бол због губитка Херсона је једна ствар. Однос према врховном команданту је друго. Ми смо лојални Путину и до краја се залажемо за Специјалну војну операцију и Русију.

 

Међутим, Запад, који врши превелики притисак на Русију, не разуме да Русија и Путин ни под којим условима неће капитулирати. Следећи корак може бити само употреба тактичког нуклеарног оружја. Председник је јасно ставио до знања: нећемо се предати. Стерати Русију у ћошак је самоубилачки потез за Запад и човечанство.

 

Сигуран сам да се тактичко нуклеарно оружје и даље стратешко нуклеарно оружје могу избећи ако се сада окренемо идеологији и употребимо руску идеју. Пошто смо духовно и идеолошки мобилисали друштво, снаћи ћемо се без нуклеарног оружја. 

 

Ако ми патриоте и имамо претензије да ударимо на некога, онда су то претензије према такозваној елити у Русији, која већ јури на све стране и издаје Свевишњег. Њему смо верни само ми, руске патриоте и руски народ.

После ударца који смо задобили код Херсона, потребно је сабрати мисли и снагу. А сам овај догађај захтева веома озбиљно промишљање и тумачење. Не можете то обрисати, не можете то прикрити, али потпуно је погрешно пасти у хистерију.

 

Председник је за победу. Уосталом, он је покренуо СВО. Дакле, он је кренуо путем Победе.

 

Народ је за победу. На крају крајева, подржао је и председника и СВО.

То су главни полови Русије – Председник и Народ. Између њих је оса Победе, соларна оса. Око ове осе треба градити идеологију, афирмисати руску идеју. На крају крајева, долази до сукоба цивилизација, а код наше цивилизације се мора тражити у дубини Народа, у његовом срцу. У нашој култури и историји.

 

Између председника и народа, ових стубови Победе је владајућа класа. Сада пролази кроз трансформацију. Има оних који су за Победу, а самим тим и за председника и за народ, за руску идеју. А има и оних који „нису баш“. Они који су „потпуно против победе“ беже и прелазе на страну непријатеља. Проблем је у оном делу елите који „није баш“. 

 

Она је препрека формирању идеологије, што значи да спречава нашу историју да открије последњи ресурс Победе – Руску идеју. 

 

Губитак Херсона је бол за народ и бол за председника. За онај део елите који се до краја не везује за Победу, ово је све, само не мука. Отуда и неадекватност реакције – хистерија, прећуткивање, покушај да се све поентира бајатом забавом. Како можете да организујете вулгарна поп такмичења када је непријатељ заузео руски град из којег смо били приморани да напустимо? Када у мирнодопско време неколико људи погине у катастрофи, ми проглашавамо жалост и отказујемо забаву. 

 

И овде је цео руски град заробљен од стране немилосрдног непријатеља, који је већ започео геноцид над становништвом које је тамо преостало. У таквој ситуацији прикладне су само песме ратних година. 

 

Свако ко има бол реагује на одговарајући начин. Само они који не осећају бол почињу да јуре и хистерично мењају једну ПР стратегију за другу. И ово тачно карактерише део наше елите. Онај који „није сасвим за победу“.

 

Мора се квалитативно променити и улога Цркве и општи вектор образовања и васпитања. И наравно, култура. И то одмах. Непријатељ добро користи фактор брзине. У неком тренутку смо почели да заостајемо, каснимо, губимо иницијативу. Сасвим је логично да разлог за то лежи у оном делу елите који није „у потпуности за победу”. Можда је она лично лојална председнику, али је отуђена од Народа. Она уопште не признаје његово постојање, сматра га „популацијом”, „потрошачима”, „микроекономским актерима”. 

 

Дакле, Победа се измиче овако моћној елити. Покушавајући да спасе само себе, ова елита одуговлачи са неизбежним и неопходним корацима да се друштво одмах реорганизује – закључује Александар Дугин.