Pročitaj mi članakNovo odbrambeno partnerstvo između Britanije i Nemačke izazvalo je veliki interes u medijima, posebno u Velikoj Britaniji, gde je ovaj sporazum opisan kao „istorijski“.
С друге стране, немачки званичници и медији били су опрезнији у изношењу коментара, иако је чињеница да овакав споразум у војној области између ове две земље до сада није постојао. Ово указује на стратешке циљеве и користи које обе земље очекују да добију кроз овај споразум.
Један од кључних циљева споразума је јачање заједничке одбране на источном крилу НАТО-а, што укључује пре свега Балтичке земље. Значајно је што ће немачки противподморнички авиони убудуће патролирати око шкотских обала, док ће британска противваздушна одбрана бити интегрисана у шири европски систем противракетне одбране, који се тренутно формира.
Ова координација снага између Немачке и Британије може се посматрати као одговор на оно што они називају „руском претњом“, а као разлог се наводи и потреба за наставком подршке Украјини.
Ипак, иако је војна помоћ Кијеву споменута у споразуму, она је стављена у други план, у корист економских и војних интереса самих земаља потписница.
За немачког министра одбране Бориса Писторијуса, посебно је важно попунити недостатке у војном потенцијалу Немачке, укључујући развој крстареће ракете великог домета.
С друге стране, британски министар одбране Џон Хили фокусира се на продубљивање сарадње са немачком војном индустријом, истичући како ће споразум ојачати „одбрамбену индустријску базу“ обе земље.
Тако ће, на пример, немачка компанија Рхеинметалл отворити у Британији погоне за производњу артиљеријских цеви користећи британски челик, док ће британске фабрике те компаније наставити да производе оклопна возила Боxер за европско тржиште.
Овај споразум има и значајне економске импликације, јер омогућава Британији да се повеже с немачким, а самим тим и с европским одбрамбеним пројектима, што је посебно важно с обзиром на велике планове ЕУ за модернизацију војски чланица.
Британија, која је изашла из ЕУ, тражи начине да задржи своју позицију у европском војно-индустријском комплексу, а овај споразум с Немачком је корак ка том циљу.
Очекује се да ће овај споразум донети британској војној индустрији значајне економске користи, укључујући раст инвестиција и нових радних места.
Важно је напоменути да Британија не планира да се заустави само на споразуму с Немачком, већ има у плану да потпише сличне споразуме са самим Европским унијом, што би додатно ојачало њену војну и економску везу с континентом.
Берлин, с друге стране, подржава ову врсту реинтеграције Британије са ЕУ, јер немачке компаније желе да очувају постојеће ланце снабдевања са британским војним индустријама, како би осигурале континуитет у својим пројектима.
Пример тога је британска војска, која је 2019. наручила више од 500 БТР возила Боxер, а прошле године је додала још 100 јединица, што показује значај ових веза.
Овај нови савез долази у тренутку када се у Сједињеним Америчким Државама назире политичка нестабилност, што додатно подстиче Европу да развија сопствене одбрамбене способности и повећа међусобну сарадњу.
Европска унија разматра и могућност формирања сопствене обавештајне службе, која би била независна од националних служби држава чланица.
Према информацијама агенције Блоомберг, ЕУ намерава да унапреди своје капацитете за прикупљање обавештајних података, што би смањило ослањање на националне службе и омогућило Бриселу већу аутономију у доношењу стратешких одлука.
Очекује се да ће нова шпијунска структура унутар ЕУ посебно бити фокусирана на Русију, Кину, Блиски исток, као и на превенцију хибридних напада на европски блок.
Обавештајна агенција ЕУ такође би се бавила контраприслушкивањем, посебно у контексту заштите од шпијунаже на територији земаља чланица.
Планира се увођење законодавних мера које би ускладиле законе чланица у борби против страних шпијуна, као и увођење ограничења кретања за дипломате из трећих земаља, уколико представљају претњу европској безбедности.
Укратко, овај споразум не само да јача војну сарадњу између Британије и Немачке, већ има и значајан економски потенцијал, док у исто време указује на шири стратешки оквир у којем Европа, с једне стране, јача своје одбрамбене капацитете, а с друге стране, покушава да осигура већу политичку и обавештајну независност од Сједињених Америчких Држава.
