Pročitaj mi članakAdvokat Kristofer Blek iz Toronta kaže da su Britanija i NATO defakto u ratu sa Rusijom, i da bi to bilo zakonito ako bi Rusi uzvratili udarac.
Фајненшел тајмс је 19. маја цитирао британског министра одбране Бена Воласа који је изјавио да би Запад могао да се суочи са претњом рата пуног размера са Русијом и Кином до краја деценије и прогласио припрему одбране као најважнији задатак за западне земље.
Човек мора да се запита у каквом универзуму живе господин Волас и његов шеф Риши Сунак пошто је Британија тренутно у рату са Русијом, сваким кораком, сваком непријатељском акцијом, припремала се за рат пуног размера, катастрофа великих размера, коју не могу да спрече. Зашто би Британија ушла у рат са Кином као и са Русијом када Кина није претила и удаљена је преко океана, нико не може да објасни рационално. Ипак, ово је британска реторика, фетишистичко понављање речи њиховог господара, САД, пише Хал Тарнер.
Отворите Телеграм да без цензуре примате избор наших најбољих вести
Многи тврде да су изјаве, да се рат не дешава, да је то нешто што се налази само у будућности, очајнички покушаји да се превари британски народ, да га лаже о намерама њихове владе и ономе што долази. Други тврде да су то знаци да британска влада нема осећај за реалност. Али, на крају се мора закључити да су обоје у исто време у праву.
Што је још горе, ове изјаве говоре о влади која изгледа сматра да је недодирљива, да ће рат са Русијом у географском простору бити ограничен на Украјину, да учешће Британије у рату против Русије неће имати директне последице по Британију и њен народ, да се Русија неће усудити да следи војну и политичку логику и да изврши војне ударе против Британије. Ништа не може бити даље од истине, али британски естаблишмент, који сања о својој прошлости, није у стању да прихвати стварност, води британски народ ка катастрофи, док се ратна олуја све више приближава њиховим обалама.
Заблудено размишљање у Британији је продужетак исте психозе која захвата све дворане моћи у западном свету, психозе која има своје корене у дубоко проблематичним друштвима која су се развила на западу и чији ће узроци бити предмет проучавања будућих друштвених научника и историчара ако их има. У ствари, ове владе показују уочљиве и класичне симптоме параноје и заблудних поремећаја, што доводи до потпуног раскида са реалношћу која представља психозу. Ово је веома опасно стање ствари јер ће неко ко је у заблуди, ко нема контролу над реалношћу, ко не може да прави разлику између стварности и маште или прижељкивања, доносити одлуке и предузимати радње које су опасне за све око себе, у овом случају, Русију, и шире, цео свет.
Непосредно након што је Русија започела своју специјалну војну операцију, Британија је изјавила да подржава Украјину заједно са остатком НАТО-а и најавила да ће је снабдевати оружјем и муницијом за борбу против Русије. Марија Захарова, портпаролка руског министарства спољних послова, је у одговору изјавила да би државе НАТО-а које пружају оружје Украјини могле бити погођене ударима Русије.
Госпођа Захарова је рекла:
„Да ли добро разумете да Русија зарад нарушавања логистике војног снабдевања може да гађа војне циљеве на територији оних земаља НАТО-а које испоручују оружје кијевском режиму?
„На крају крајева, то директно доводи до смрти и крвопролића на територији Украјине. Колико ја разумем, Британија је једна од тих земаља.
Руско министарство одбране, након неколико напада унутар Русије уз подршку НАТО-а, више пута је рекло:
„Желели бисмо да истакнемо да ће директно провоцирање кијевског режима од стране Лондона на такве активности које нападају руску територију, уколико дође до покушаја да се оне реализују, одмах довести до нашег пропорционалног одговора.
У априлу, када је Велика Британија објавила да шаље гранате танкова са осиромашеним уранијумом у Украјину, Русија је рекла да ће одговорити и то је учинила, уништавајући ту муницију у Украјини одмах након што је стигла, а сада радиоактивни облак плови на запад према Европи и Великој Британији. Руска упозорења о опасности од тога су игнорисана.
Бен Волас је 11. маја најавио нови чин агресије на Русију одлуком да у Украјину пошаље крстареће ракете Сторм Схадоw, које су од тада коришћене за напад на цивилне центре у Русији. Опет, Русија је јасно изјавила да ће на ову акцију бити војног одговора.
Дана 23. маја, током посете Лаосу, заменик шефа руског Савета безбедности Дмитриј Медведев издао је још једно упозорење, на дан када су руске безбедносне снаге уништиле украјинске снаге које су напале цивиле у Белгородској области, што је била отворена терористичка акција коју подржава Велика Британија и остале државе НАТО-а:
„Северноатлантски савез не схвата довољно озбиљно претњу нуклеарним ратом, чинећи тако велику грешку. НАТО није озбиљан по питању овог сценарија. Иначе, НАТО не би снабдевао украјински режим тако опасним оружјем. Очигледно, они мисле да нуклеарни сукоб, или нуклеарна апокалипса, никада није могућа. НАТО греши и у једном тренутку догађаји могу добити потпуно непредвидив заокрет. Одговорност ће бити директно на Северноатлантској алијанси.
Медведев је истакао да нико не зна да ли је тачка без повратка пређена,
„Ово нико не зна. Ово је главна опасност. Јер чим нешто обезбеде, кажу: хајде да набавимо и ово. Ракете или авиони дугог домета. Све ће бити у реду. Али ништа неће бити у реду. Умећемо да се носимо са тим. Али користиће се само све озбиљније врсте оружја. То је оно што је тренутни тренд.”
Али Русија може да удари и користећи своје конвенционално оружје, од којег Велика Британија нема никакву одбрану.
Ипак, британски став према овим упозорењима је да се позивају на магију „законитости“ као да могу да исткају заштитни огртач око острва. Па ипак, сви знају да формула која се користи мора имати моћ или силу, да би се користила загонетка за одбијање опасности; иначе речи немају ефекта.
2022. године, на пример, тадашњи заменик премијера Доминик Раб узвратио је ударац, након што је Русија наговестила да би могла да гађа британска војна постројења због подршке Украјини, тако што је тврдњу Кремља означио као „незаконито“. Волас, Сунак и други су поновили ову тврдњу више пута.
Раб и остали могу бити у праву само да је Британија задржала своју неутралност у рату између Украјине и Русије. Али, као што знамо, ово је заиста рат САД, Британије и њихове НАТО организације против Русије и траје све време. Украјина је садашње бојно поље. Дакле, да Британија тврди да је задржала неутралност је апсурд.
Неутрална држава крши неутралност кршећи своју обавезу да остане непристрасна, да не учествује у сукобу. Она крши неутралност снабдевањем ратних бродова, авиона, оружја, муниције, војних намирница или другог ратног материјала, било директно или индиректно, зараћеној страни, ангажовањем сопствених војних снага, или снабдевањем војних саветника страни у оружаном сукобу, тако што дозвољавање ратоборне употребе неутралне територије као војне базе, или за складиштење ратног материјала или пролаз зараћених трупа или муниције на неутралну територију, давањем трупа зараћеној страни, или обезбеђивањем или преношењем војних обавештајних података у име зараћене стране су такође примери кршења неутралности.
Неутралност државе престаје када држава постане страна у оружаном сукобу, или, другим речима, зараћена страна. Држава постаје зараћена страна према закону неутралности било којом објавом рата; или учествује у непријатељствима у значајној мери, или се упушта у систематска или суштинска кршења својих обавеза непристрасности и неучешћа.
Британија испуњава све услове суборбене стране, односно стране у рату са Русијом; не само да испоручује муницију и системе наоружања Украјини са циљем да нападне Русију и руске снаге у Украјини, већ има директну улогу у усмеравању рата против Русије, укључујући слање војних официра и војника да саветују и делују са украјинским снагама, спречавањем било каквих мировних преговора – сећамо се акције Бориса Џонсона баш у тренутку када су Украјина и Русија спремале да склопе мировно решење – обуком украјинских војника у Британији и транспортом на фронт, снабдевањем украјинских снага извиђачким и обавештајним подацима, активно слање авиона у близину ратне зоне у ту сврху, обезбеђивањем комуникационих система, пружајући финансијску помоћ Украјини у исто време наметањем мера економског ратовања Русији, еуфемистички названих „санкцијама. Ови услови се, наравно, односе на све НАТО савезнике, али улога Британије је посебно еклатантна.
У ствари, британска агресија против Русије почела је много раније од 2022. Британија, као део НАТО-а, подржавала је побуну у региону Кавказа средином 1990-их. Британија је учествовала у агресији на Југославију 1999. године, део стратегије за напад на Русију, елиминисање потенцијалног руског савезника, баш као што је то урадио Хитлер 1941. Грузијски напад на руске снаге 2008. такође је подржао НАТО.
Током овог периода, влада и медији Велике Британије су спроводили константан ток пропаганде против Русије, што је кулминирало дивљим тврдњама Британаца да је Русија покушала да употреби нервни отров новичок да убије двојицу руских држављана, Скрипаља, у Великој Британији. Тај инцидент је имао један циљ, да припреми умове Британаца за рат са Русијом. Да Скрипале нико није видео ни чуо већ неколико година, да Британија одбија право Русије да се састане са њима да види да ли су добро, на Западу се никада не помиње. Нестали су, њихова судбина непозната, две потрошне фигуре на шаховској табли рата.
Најзад, Русија тврди, уз неке доказе који поткрепљују њихове тврдње, да је Велика Британија била умешана, са САД и другим земљама НАТО-а, у напад на гасовод Северни ток, чин рата и против Русије и Немачке, иако су Немци, још увек окупирани од стране америчких снага, од њих се тражи да прихвате ово понижење и ћуте.
Тако да су британске тврдње да Русија нема законско право да јој узврати апсурдне. Британија, као и све земље НАТО-а, не може да тврди да има неутралан статус у рату. Она је постала законски и фактички страна у рату.
Из тога следи да ће свака акција коју Русија предузме против Уједињеног Краљевства да примора УК да прекине своју помоћ Украјини и оконча своје учешће у рату против Русије биће легитимна према међународном праву и оправдана према древној војној доктрини да нација не може да трпи напад другог без освете да заустави напад и обезбеђујући да нови напад неће уследити.
Тврдња НАТО да делује у „колективној самоодбрани“, фраза коју Бен Волас често користи, како би могли да тврде да одржавају неутралан статус, није валидна или логична и не важи. Јасно је да САД и НАТО већ дуже време планирају напад на Русију, а рат у Украјини је део тог напада. Завера за вршење агресије развијана је деценијама. Део припрема за рат било је и рушење изабране владе Украјине и постављање на њено место марионетске владе која је тада коришћена за напад на Донбас и саму Русију. Они сада отворено признају да су споразуми из Минска били лукавство за одуговлачење Русије док су припремали украјинске снаге за рат против Русије.
Даље, не могу се ослонити на члан 5. Уговора о НАТО-у, јер се на ту клаузулу може позвати само ако дође до ничим изазваног руског напада на земљу НАТО-а. Али када држава НАТО-а нападне Русију, а овде се сви они придружују нападу, она је агресор и стога не може да тврди да делује у самоодбрани. Такође је важно имати на уму члан И Уговора о НАТО-у, јер он захтева од НАТО-а да делује у складу са Повељом УН.
Наводи „Члан 1
Стране се обавезују, како је наведено у Повељи Уједињених нација, да решавају сваки међународни спор у који би могле бити укључене мирним средствима на такав начин да не буду угрожени међународни мир, безбедност и правда, и да ће се суздржати од својих међународних односа од претње или употребе силе на било који начин који није у складу са циљевима Уједињених нација.”
Али НАТО нације су урадиле управо супротно. Они су блокирали мир на сваком кораку и гурају Украјину да настави рат. Њихове снаге су директно укључене. Чак су покушали да прошире свој војни блок позивајући Финску и Шведску да се придруже ратном савезу, како би повећали снаге које су им на располагању, са једним циљем, да воде рат против Русије. Они сада отворено кажу да је њихов циљ уништење Русије. Дакле, нације НАТО-а нису само активни суборци у рату, они су, у ствари, главни протагонисти непријатељског табора са којим се Русија суочава. Они су, дакле, све легитимне мете.
Али да ли је напад вероватан, каква ће бити његова природа и какве ће бити последице? То су питања која само руски генералштаб може да зна и да предвиди. Можемо само да нагађамо. Али спекулације могу бити корисне, посебно да Британци схвате у какву опасност их доводи њихова влада.
Медведев поново упозорава на опасности нуклеарног рата, али Русија нема потребе да прибегава томе да би узвратила Британији. Конвенционално оружје ће бити ефикасније, а шта Велика Британија може да уради ако дође до напада на војне аеродроме, на лучке објекте, како би се зауставила испорука оружја, на војне базе у којима се обучавају украјински војници, на складишта за складиштење муниције и оружје означено за отпрему у Украјину, или елиминисање нуклеарних подморничких снага Уједињеног Краљевства Тридент у Шкотској, или било који број других циљева које би могли да изаберу? Не могу ништа.
Група за истраживање националних и одбрамбених стратегија са седиштем у Великој Британији навела је у извештају о британској противваздушној одбрани 2016.
„Од повлачења из употребе ракетног система Блоодхоунд 1980-их, став Британије против ваздушне одбране се смањио на углавном бенигну полицију ваздушног простора у домовини и положај одбране распоређених снага. УК више нема свеобухватну, интегрисану или робусно слојевиту способност противваздушне одбране кратког до дугог домета, нити кредибилне или трајне оперативне капацитете.
Ништа се од тада није променило, осим што се погоршало. Другим речима, Велика Британија је беспомоћна против модерног руског наоружања.
Сећам се, као дечака, моја мајка ме је неколико пута водила аутобусом кроз Лондон. Мора да је било 1955. или тако нешто и могу да се сетим миљу и миљу изгорелих поцрнелих зграда, колико је око сезало, посебно у источном Лондону где су читаве области биле сравњене са немачким бомбама. Земља, упркос својим херојским борбеним пилотима РАФ-а, није могла да заустави бомбардовање, а затим и ракетне нападе који су трајали пет година.
Британска влада је уверавала народ пре тог рата, да ће све бити добро, да ће имати мир у своје време. Али они су тада лагали народ, као што га лажу и сада. Британија више никада није била иста после тог рата. Никад се није опоравила од тога.
Поново британска влада, увек салутирајући господарима у Вашингтону, уводи британски народ у опасан рат, за који га никада нису питали и који не желе. Лаже их о узроцима, лаже их о борби, лаже их о опасностима са којима се суочавају, стављајући их у далеку будућност, и скрива од њих последице својих поступака. Британци морају бити упозорени. Британија је у рату и никаква количина блефа и лажи их не може заштитити од последица које њихова влада изазива.
Аутор: Адвокат Кристофер Блек из Торонта за Хал Тарнер блог
Кристофер Блек је међународни адвокат за кривична дела са седиштем у Торонту. Познат је по великом броју случајева ратних злочина високог профила, а недавно је објавио и свој роман Испод облака.
Пише есеје о међународном праву, политици и светским догађајима, посебно за онлајн часопис „New Eastern Outlook“ .
Шеф руског ФСБ: Украјина је само почетак …https://t.co/LhgR6vlVri
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 3, 2023
