Прочитај ми чланак
Жестоки сукоби избили су ових дана на простору већински курдског града Рас ал-Аин у близини сиријско-турске границе. Информације с терена говоре како су побуњеници из правца Турске кренули на град те наишли на жесток отпор.
Сукоби се догађају око 6 месеци након што су владине трупе напустиле овај простор у склопу, засад још увек не јавног, договора између власти у Дамаску и курдске мањине на северу Сирије.
Према мишљењу аналитичара Радван ризк, напади на Курде од стране милитаната уједно су и освета за „неутралан“ став Курда у Сирији и њихово одбијање да се приклоне побуњеницима.
У разговору за Пресс ТВ Ризк је истакао: „Оно што се сада догађа Курдима у Сирији није ништа друго него кажњавање курдског народа зато што нису подржали“ револуцију „или Слободну Сиријску Војску. Сада када је на терену главне војне операције је преузела ал-Нусра фронт.
Иста ствар се догађа и Алеппо, град плаћа цену и кажњен је зато што се није укључио у побуну.
У Алепо је живот био нормалан и живело се мирно док у њега нису упале банде које предводе Турска, Катар и Саудијска Арабија.
Сада ће та иста судбина задесити Курде, јер милитанти су рачунали на њих, да им се придруже против Башара ал-Асада. Но оно што се заправо догодило је да су Курди били скроз лојални, преузели су контролу над појединим деловима земље и нису допустили да тамо крену проблеми.
Град Рас ал-Аин се налази под опсадом већ скоро 3 месеца и најжешћи напади се догађају управо сада. Подсјетимо како је Басхар ал-Ассад у својем последњем говору поздравио управо Рас ал-Аин и истакао га као пример оданости народа који одбија поклекнути пред исламистичким фундаменталистима који убијају цивиле и уништавају Сирију. „
За град Рас ал-Аин, у близини границе с Турском, многи кажу да је „стар као и сама историја“. Град је познат још из древних времена. Поједини кипови и налазишта датирају још из 11-ог века пре наше ере. Град је био део Визанстског царства све до 640 када га заузимају Арапи. Касније ће у жестоким борбама још два пута доћи под Византију, 942. и 1129.
Град је познат по томе што се у њему налази преко 100 природних извора који су изузетно богати минералима. Град данас има око 60,000 становника, већина су Курди, Арапи и Јермени.
Позиција града Рас ал-Аин на мапи, налази се намој турско-сиријској граници:
Курди и милитанти
Ове суботе коалиција курдских политичких странака у Сирији позвала је милитанте да прекину с опсадом и гранатирањем града Рас ал-Аин. Истичу како је ово напад на ненаоружане цивиле те како је град жестоко гранатиран.
У исто време, на простору турско-сиријске границе, избили су жестоки сукоби између побуњеника и сиријских Курда. Информације говоре како су побуњеници стигли из Турске у 3 тенка с циљем заузимања града.
Већ готово 6 месеци, од када се војска повукла, побуњеници настоје заузети овај стратешки изузетно важан град. До сада је знатан број цивила у овом већински курдском граду побјегао. Ових дана покренут је до сада највећи напад на град, воде га радикалне групе Ал-Нусра Фронт и Гхураба ал-Шам.
Један од становника, који се представио само као Мухамед, рекао је овог четвртка у разговору за АФП: „Борбе су постајале интензивније у вечерњим сатима након што су курдски борци добили информацију како се спрема највећи побуњенички удар на град до сада.“ Други саговорник, по имену Хавидар, тврди како су курдски борци успјели заробити један тенк.
Турској наравно одговара слабљење Курда на просторима уз своју границу и идеалан исход за власт у Анкари би био када би наоружани џихадисти преузели Рас ал-Аин и протјерали Курде. Штавише, знајући како Анкара на разне начине учествује у подупирању побуњеника у Сирији, ово је сигурно питање о којем се води рачуна. Задњу ствар коју Турска жели је нека врста курдске аутономије на северу Сирије, а управо то би се могло догодити уколико наоружани побуњеници изгубе сукоб.
Многи ових дана проговарају у име Курда у Сирији. Тако на пример ЛА Тајмс пише како Курди подржавају пад Асада, али – ето – случајно их терористи из Ал-Нусра Фронта желе због неког разлога истребити. Наравно, про-побуњенички извори настојати ће свим снагама приказати као да су сви унутар Сирије против власти у Дамаску, но баш у случају Курда то вероватно није тако.
Између Курда и сиријских власти никада није било превише симпатија, то је чињеница. Курди су највећа мањина у Сирији, има их 1.700.000. Простор северне Сирије често се назива и Западни Курдистан.
Стајалиште Курда према актуелном конфликту
У мирнија времена, тешко се може рећи како су Курди били задовољни животом у Сирији, многи истичу дискриминацију, стога ни не чуди како постоји велика жеља за отцјепљењем или барем проглашењем аутономије. Ова актуелна криза могла би упрово бити први корак према готово хиљадугодишњем сну о стварању уједињене државе Курдистан.
Но, пошто је познато како Курди стреме ка аутономији, зар не би онда из стратешких разлога требали бити усредсређени на тектонске промене у земљи и прижељкивати пад Ассада?
Некима је то очито сасвим логичан став па зато и читамо толике информације о томе како Курди желе пад власти у Дамаску. Но то ипак није тако и то баш ради стратегије. Чињеница да се већ данима воде жестоке борбе између курдских бораца и припадника најекстремнијих побуњеничких група у Сирији, свакако је податак који иде тој теорији у прилог. Првој сасвим недостаје контекст и произлази из пропагандног става како су „сви против Асада“, изузев сићушне алавитске елите.
Прва ствар коју треба уочити јесте да су Курди секуларан народ, можда и најсекуларнија група на целом Блиском истоку. Као такви никако се не уклапају у планове побуњеника. Када већ говоримо о пропаганди без контекста, онда се мора нешто споменути и када је реч о религиозности и секташтву у Сирији.
Већ дуго времена понавља се како постоје „секуларни“ дио опозиције те се међу њих сврстава ФСА и „религиознији“ део, у који спада Ал-Нусра Фронт и слични. Но то и није заправо баш тако – ФСА је итекако религијски оријентисана и њене редове чине бројни милитанти „џихадисти“ из страних држава.
Да се заиста ради о секуларној побуни, велика је вероватноћа да би се придружили и Курди, штавише, придружили би се и Хришћани. Но стварност на терену у Сирији сасвим је другачија. Права је истина та да су и Хришћани и сви други, укључујући и Курде, прогоњени од стране милитаната који су често заправо верски фанатици.
Да ли то значи да у Сирији не постоји секуларна опозиција?
Постоји, али она се не налази у редовима наоружаних милитаната, њој нико оружје не би дао чак и да га тражи. Истина је та да интерна опозиција никада ни није планирала оружани устанак, оружани устанак у Сирији се десио зато што га је неко покренуо споља, а данас више није тајна које су то тачно снаге инсистирале на оружаном сукобу – исте оне које су то организовале иу Либији .
У случају да је сиријска ситуација остављена само Сирији, ствари би данас изгледале засигурно сасвим другачије. Јер сви велики пропагатори „Арапског пролећа“ не усуде се поставити кључно питање – зашто мирни протести у Египту, Тунису, Јемену, Ираку, Бахреину, а баш не у Либији и Сирији?
Очито је како оружани устанак избија тамо где критична маса недостаје. Мирни протести у Сирији почетком 2011-е никада нису били толико велики као у Египту и Тунису. Да је власт настојала силом угушити протесте, јесте, али настојали су иу Тунису и Египту, но због масовности тамошњих протеста то нису могли дуго проводити.
Данашњи наоружани побуњеници имају „секуларни карактер“ само у западној штампи, јер то одговара публици у западним земљама. Због тога нема никакве шансе да би Курди с овом групом могли ићи заједно против власти у Дамаску.
Занимљиво је истаћи како војни заповедник курдског ПКК-а (Курдистанска Радничка Партија), Мурат Караиилан, у разговору за ББЦ истиче како ПКК не добија никакву подршку у оружју од Сирије. Ипак, очигледно је да су напади ПКК-а на турску војску последњих месеци снажнији него већ дужи низ година. То никако није случајност.
Надаље, верује се како су одређене курдске групе у Сирији уско повезане са ПКК-ом што значи да вероватно имају и адекватно оружје, али и обуку, а то ће им бити неопходно пошто против себе сада имају Ал-Нусра Фронт која је далеко боље опремљена и тренирана организација у поређењу с „обичним“ побуњеницима из редова ФСА који увелико служе као топовско месо за сиријску војску. Чињеница је да су све веће успешне операције против сиријске војске извели управо припадници Ал-Нусрете, стога ће актуелна битка за град Рас ал-Аин бити од изузетне важности.
Очито постојећи, али тајни, споразум између сиријске власти и Курда на северу земље, подразумева да су Курди препуштени сами себи и да ће своју новостечену аутономију морати крваво бранити што већ и чине. За сиријску војску ово је тек једна у низу битака и без обзира на исход, њихов рат одлучивати ће се на улицама Алеппо, но када је реч о Курдима, њиховом историјском опстанку на северу Сирије – тј западном Курдистану – за њих ова битка значи све .
Готово сви се слажу да Сирија након овог сукоба, који једном ипак мора завршити, више никада неће бити иста. То је истина, но можда те конотације могу имати и потенцијално позитивна значења. Уколико Курди успеју одбранити север земље, власти у Дамаску биле би изузетно лицемјерне када би им покушали оспорити ту аутономију, јер за њу се управо крваво боре. Ако Курди у томе успеју, то је ће за њих бити велика победа, у исто време и ноћна мора за турске власти.
(Адванце)
