Циљеви војног присуства САД-а у Африци су јасни: против кинески утицај и контрола стратешких локација и природних резерви, укључујући нафтне резерве. Ово је пре 8 година потврдио Стејт департмент Сједињених америких држава.

Саветник Стејт департмента Др Питер Фам рекао је 2007. године да је стратешки циља АФРИЦОМ-а (команда САД-а у Африци) да “сачува прилазе угљоводоницима и другим ресурсима које Африка има у изобиљу, што је задатак који мора да осигура национална богатства и спречи могући монопол од стране Кине, Индије, Јапана или Русије.”

Почетком фебруара главни генерал Африкома, Дејвид Родригез позвао је на кампању великих размера САД-а против група у западној Африци. Слично је изјавио и генерал потпуковник САД-ове команде за специјалне операције Џозеф Вотел, који је напоменуо да тимови САД-а морају бити спремни на нова распоређивања против Боко Харама и Исламске државе (ИД).

Аналитичар Марк Фланчер је нагласио лицемерје и “империјалистичку ароганцију” западних држава које не само да се не слажу са општом осудом колонијализма већ су вољне да јавно објаве (без извињења) своје планове да прошире и координишу своје војно присуство у Африци.

Сада је више трупа из Бенина, Камеруна, Нигера, Нигерије и Чада послато да се боре против Боко Харама.

Овај нови рат против нејасне терористичке заједнице у Африци је димна завеса за избегавање истине о стварним жртвама рата против тероризма, стварног узрока тероризма и истовремено оправдање за нову војну инвазију. Тачно је да Боко Харам убија, али циљ интервенције Запада у Африци није да спаси Африканце од претње Боко Харама.

Најсмртоноснији конфликт на свету од Другог светског рата који и даље траје је Конго, а елита Запада и њихови медији не обраћају пажњу на то. Само то показује да намера војне интервенције није да спаси животе.

Како бисмо разумели зашто се медији фокусирају на Боко Харам, морамо знати шта је то и ко је иза њих. Односно, чијим интересима служе.

Да ли је Боко Харам још једна тајна операција САД-а?

Боко Харам је стациониран на североистоку Нигерије, најбројније државе са највећом економијом у Африци. Нигерија је највећи произвођач нафте у Африци, са 3.4% светске резерве сирове нафте.

У мају 2014. Афричке ренесансне новости објавиле су опширан извештај о Боко Хараму, питајући се да ли би то могла бити још једна скривена операција ЦИА-е како би преузели контролу над Нигеријом.

Највећа похвала за Африком стићи ће када буде успео у стратешки најважнијој земљи Африке – Нигерији. Управо тамо је настао проблем Боко Харама, а са њим и предвиђања Савета за безбедност САД-а о могућој подели Нигерије. Нигерија је 70-их и 80-их помогла неколико афричких земаља “у јасном супротстављању интересима САД-а и њихових западних савезника што је резултовало у уназађивању западњачких инцијатива у Африци.

Нигерија је вршила свој утицај у региону преко вођства Економске заједнице група за посматрање западноафричких држава (ЕCOMOG), као и преко војске која се састоји од војника из различитих делова Африке, која је интервенисала у либеријском грађанском рату 90-их.

Либерија је основана 1821. од стране САД-а, а Американци и Либеријци управљају њоме преко једног века.

Западне силе, пре свега САД, очигледно нису вољне да допусте Африканцима да имају мултинационалну војску, у којој они немају водећу улогу. АCRI, који је касније постао Африком, основан је 2000. како би контролисао утицај Нигерије и Екомога, а и спречио стварање афричке војне снаге коју контролишу Африканци.

Према извештајима Викиликса амбасада САД-а у Нигерији служи као “оперативна база за широка и далекосежна подривања Нигерије, што укључује прислушкивање комуникација нигеријске владе, финансијску шпијунажу водећих Нигеријаца, подршку и снабдевање субверзивних група и побуњеника, спозорисање пропаганде о подели Нигерије и коришћење визе за уцењивање високо рангираних Нигеријаца како би се понашали у складу са интересима САД-а.”

Мавенгира, Нигеријац који је волонтер посматрач и део Зеленобеле коалиције, пише да је циља америчке тајне операције у његовој земљи да елиминише Нигерију као потенцијалног стратешког ривала САД-а на афричком континенту.

Истраживања о Боко Хараму од стране Зеленобеле коалиције откриле су да је кампања о Боко Хараму тајна операција коју је организовала америчка ЦИА ,а којом координише америчка амбасада у Нигерији. САД је од раније користио своје амбасаде за сличне операције. Она амбасада у Бенгазију, Либији, је доказано била база за тајне оружане операције којим су се снабдевали плаћеници који су се борили против Башара ел Асада у Сирији.

Амбасаду у Украјини разоткрио је један украјински посланик као централну тачку још једне тајне операције која је за циљ имала подстицање грађанских немира и збацивање демократски изабране владе.

Зеленобела коалиција извештава да је Боко Харам открио три фазе плана Националног обавештајног савета САД-а којим би се Нигерија “пакистанизовала”, криза постала међународна а затим поделила земља под будним оком УН-а и окупирајућих снага. Овај план планира дезинтеграцију Нигерије 2015. године.

Прва фаза: Пакистанизовање Нигерије

Како је пошаст Боко Харама сурова реалност, наредних месеце ће вероватно ескалирати бомбашки напади на јавне установе. Циљ је да се повећа тензија и неповерење између присталица две религије у Нигерији што би одвело у секташко насеље.

Друга фаза: Криза постаје међународна

Биће позива од стране САД-а, Европске уније и Уједињених нација да се заустави насиље. Зарад ефекта, међународни медији ће покрити нигеријску кризу позивајући такозване експерте на дискусије. Све расправе имаће за циљ да створе утисак да једино међународна интервенција може решити кризу.

Трећа фаза: Велика подела под окриљем УН-а

Прво ће бити предлога да међународне мировне снаге интервенишу и одвоје зараћене стране, те ће различити делови Нигерије доћи под власт окупирајућих снага. Наравно, иза сцене, САД и њени савезници би тајно одлучили које делове Нигерије ће окупирати, водећи се чисто економским интересима.

Аналитичар Нил Боуви написао је 2012. године да је Боко Харам финансиран од стране различитих група из Саудијске Арабије и Британије, посебно из фонда Ал Мунтада, чији је центар у исламској светској заједници у Британији и Саудијској Арабији. Током интервјуа који је спровела Ал Џазира лидер Ал Каиде Абу Мосаб Абдел Вадуд рекао је да организације у Алжиру снабдевају Боко Харам оружјем како би одбранили Муслимане у Нигерији и спречили напредак мањине освајача.

Документовано је да су чланови Ал Каиде и Либијске исламистичке борбене групе (ЛИФГ) који су се борили у редовима побуњеника, директно добијали оружје и логистичку подршку од земаља НАТО блока током либијског конфликта 2011.

Тајна подршка терористичким организацијама како би остварили спољнополитичке циљеце главна је одлика Обамине администрације. Боко Харам постоји као одвојена рука дестабилишућег апарата САД-а, који за циљ има разбијање најмногољудније афричке државе и највећег потенцијалног тржишта.

Извештаји такође упућују на то да су неки нигеријски команданти умешани у подстицање побуне. Према извештајима, нигеријски војник у Борну потврдио је да је Боко Харам напао Гамбору Нгала у њиховом присуству али да је командант затражио да не узвраћају напад.

Војник је за BBC рекао да су хеликоптери прекривали небо док су трајали напади. Тада је убијено 300 људи, куће и продавнице су спаљене док су војници гледали и подрвгли се наређењу да не помогну нападнутом становништву.

Војник је изјавио да ће побуна Боко Харама престати када виши официри армије престану да је подржавају.

Поводом отмице девојчица, један војник је у интервјуу за Сахара Репортерс изјавио следеће: “…ми смо имали наређење да зауставимо возила у којима су биле девојчице, али чим смо почели са тим, стигло је следеће наређење да се повучемо. Уверавам вас да нам нико није дао упутства да било кога потражимо.” Неки војници сумњају да њихови команданти откривају војне операције Боко Хараму. Да ли је могуће да су ти команданти били присиљени на то од стране елемената у амбасади САД-а?

Боко Харам: Наредно поглавље у скупом, деструктивном и преварантском рату против тероризма

Јасно је да је рат против тероризма само повећао тероризам. Десет година након што је Вашингтон почео да од пореза одваја за борбу против тероризма и напоре за стабилност Африке и након што су њене снаге почеле прве операције из Кампа Лемоние у Џибутију, континент је доживео велике промене, али не онакве какве је САД желео.

Постреволуционарна Либија, колапс Малија, појава Боко Харама у Нигерији, куп у Централноафричкој републици и насиље у региону афричких Великих језера је доказ пораста нестабилности и променљивости. Континент је сада нестабилнији него што је био почетком 2000-их, када је САД почео са директним интервенцијама.

Шта тачно САД тражи у Африци?

Када дође до прекоморских интервенција, деценије историје су показале да јавне намере САД-а нису и њене стварне намере. Стварна намера није никада била да се сачувају људи, већ осигурање профита и моћи. НАТО-ове и САД-ове интервенције не чувају. Оне убијају.

Од почетка овог века интервенције које су водиле САД су убиле стотине хиљада ако не и преко милион невиних људи. Тешко је рећи јер НАТО не жели да зна колико цивила убија. Каш што је Гардијан забележио у августу 2011., осим током једног кратког периода, није било међународног пројекта који би забележио број погинулих у либијском конфликту.

У фебруару 2014. најмање 21000 цивила је погинула у Авганистану, а у Ираку је најмање 1 33.000 цивила убијено у риректним нападима од почетка инвазије.

Као и у случају Либије, велики медији су прво лагали да је Гадафи почео са насиљем нападајући мирне демонстранте, лажна прича која је намеравала да демонизује Гадафија и скрене мишљење јавности у корист војне интервенције. Белфер центар за науку и међународне послове пренео је да су “са насиљем почели демонстранти. Влада је одговорила побуњеницима, али никада није намерно напала цивиле нити применила неселективну сили, како су медији Запада тврдили.”

Највећа заблуда о НАТО-овој интервенцији је та да су спасили животе и допринели бољитку Либије и њених комшија. У стварности, када је НАТО интервенисао средином марта 2011. Гадафи је већ имао контролу над већим делом Либије, док су се побуњеници брзо повлачили ка Египту. Конфликт је могао да се заврши шест недеља након што је почео, са 1000 мртвих, укључујући војнике, побуњенике и цивиле који су страдали у размени ватре. Интервенцијом је НАТО помогао побуњеницима да поново нападну, што је продужило рат на 7 месеци проузроковало још 7000 жртава. (Алан Куперман је аутор претходног чланка. Број жртава у Либији се броји стотинама хиљада, а никако хиљадама.)

Упркос овим чињеницама, медији још једном покушавају да нас убеде да свет мора у овом тренутку да се отараси Боко Харама, за шта је једино решење војна интервенција, иако је такозвани рат против тероризма само повећао тероризам на глобалном нивоу.

Гардијан је у новембру 2014. пренео извештаје Глобалног индекса тероризма да је прошле године 18.000 људи погинуло због терориста, што је скок од 60% у односу на претходну годину. Четири групе су најодговорније за жртве: Исламска држава у Ираку и Сирији (ИДИС), Боко Харам у Нигерији, Талибани у Авганистану и Ал Каида у различитим деловима света. Оно што је Гардијан пропустио да каже јесте да су све ове групе на овај или онај начин наоружане, обучене и финансиране од стране САД-НАТО-ове алијансе и њихових савезника на Блиском истоку.

Захваљујући подршци западних земаља и профиту трговаца оружјем и банкара од убијања и деструкције, рат против тероризма се наставља. Запад позива на бескрајне војне интервенције, игноришући стварне узроке тероризма и разлоге зашто се он шири. Крије се њихова улога у томе и тако се јасно види права намера: подгревање тероризма како би се дестабилизовале и уништиле нације, чиме се оправдава војна инвазија и освајање најбогатијих територија афричког континента под изговором да се свет спасава од тероризма.

(Global research превод Маја Орлић)

Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.

Ознаке: SRBIN info, Африка вести, Боко Харам, Нигерија, свет вести, србин инфо, ЦИА.