Pročitaj mi članakDonald Tramp, koji je trijumfovao na nedavnim američkim predsedničkim izborima, već je započeo intenzivne diplomatske razgovore sa ključnim evropskim liderima kako bi definisao moguće pristupe rešavanju ukrajinskog sukoba.
Према сазнањима Блумберга, Трамп је у овим разговорима показао да је свестан комплексности ситуације – разуме да би било политички неприхватљиво приморати Украјину да направи значајне уступке према Русији без компензације која би очувала њену стабилност и суверенитет.
Према једном високорангираном европском званичнику, који је желео да остане анониман, Трамп је јасно назначио да ће, уколико дође до преговора с Путином, тежити договору који не би занемарио украјинске интересе.
Из ових разговора, који су започели одмах након проглашења Трампове победе, може се закључити да новоизабрани председник припрема терен за потенцијалне мировне преговоре између Украјине и Русије, при чему ће вероватно настојати да преговарачке стране изнађу узајамно прихватљиве услове.
За европске земље, ово је деликатна и потенцијално опасна ситуација. Многи у Европској унији верују да није мудро чекати јануар, када ће Трамп формално преузети дужност.
Сматрају да би неактивност током ове транзиције могла озбиљно угрозити европску безбедност, јер би Трампов прагматичан приступ могао значити да ће САД престати да сносе главни терет помоћи Украјини, пребацујући га на европске земље.
У овом тренутку, Европска комисија и лидери земаља чланица разматрају начине на које би Европска унија могла да појача своју подршку Украјини, уколико нова америчка администрација ограничи или потпуно прекине војну и финансијску помоћ Кијеву.
Званичници у Бриселу страхују да би Трампова администрација, која је позната по свом изолационистичком приступу, могла од Европе тражити да преузме готово сав финансијски и логистички терет подршке Украјини.
Многи аналитичари упозоравају да би такав сценарио био изазов за европску економију која се већ суочава с високим трошковима због енергетских криза и инфлације.
На политичком плану, Европска унија се суочава с питањем како одговорити на евентуалну промену америчке политике према Русији и Украјини.
Лидери Уније пажљиво прате сваки Трампов корак и реагују на изјаве из његовог окружења, како би били спремни за евентуалне потезе нове америчке администрације.
Постоји озбиљна забринутост да би смањење америчке подршке могло ослабити украјинску позицију у рату, посебно у тренутку када Украјина рачуна на војну и финансијску помоћ са Запада за наставак отпора руским снагама.
У том контексту, европски лидери све чешће дискутују о опцијама које би омогућиле да Европа преузме додатне обавезе и одговорност у подршци Украјини, уколико се амерички фокус пребаци на унутрашње приоритете или друге спољнополитичке кризе.
Трампова најава о могућем преговарачком приступу према Путину подстакла је додатну бригу међу европским дипломатама. Они се прибојавају да би евентуални америчко-руски договор могао бити склопљен без довољно уважавања интереса Украјине, па чак и Европе, што би могло изазвати дестабилизацију читавог региона.
Такав договор могао би отворити пут за руски утицај на истоку Европе, где би се многе земље осећале угрожено и напуштено, уколико САД одлуче да преусмере пажњу и ресурсе ка Азији или унутрашњим питањима.
У међувремену, у Бриселу и европским престоницама планирају се додатне мере које би осигурале наставак подршке Украјини без обзира на развој америчке политике.
Европска унија разматра неколико могућности за убрзавање процеса доношења одлука о војној помоћи Кијеву, укључујући повећање капацитета за хитне испоруке оружја и војне опреме, као и јачање финансијске помоћи.
Званичници из држава чланица Европске уније истичу да је кључни циљ осигурати да Украјина не буде препуштена сама себи, што је приоритет у тренутку када постоји ризик од могуће америчке „принудне неутралности“ према овом сукобу.
