Прочитај ми чланак

Блумберг: Популарност ЕУ на Западном Балкану опада, људи уморни од празних обећања

0

Европски лидери су забринути да би "државе које су деведесетих ратовале за своју независност" могле да скрену са пута евроинтеграција.

Државе на Западном Балкану постају све више скептиче по питању евроинтеграција, које после пуне две деценије и даље стоје у месту, што је њихове лидере подстакло да трагају за алтернативним партнерима, преноси „Блумберг“.

Foto: Youtube

Становници Србије, Црне Горе, Албаније, Северне Македоније и Босне и Херцеговине све су гласнији у својим критикама процеса прикључивања ЕУ, у тренутку када се Европа суочава са економским последицама услед санкција наметнуте Русији после започињања специјалне операције у Украјини.

„Истраживања у последњих 18 месеци показују да подршка ЕУ опада, како у нашој земљи тако и у региону“, рекао је председник Северне Македоније Стево Пендаровски. То је пре свега кривица Брисела, пошто „ми објективно не видимо да се процес евроинтеграција помера“, додао је он.

Европска унија ће покушати да одговори на ове критике на самиту ЕУ-Западни Балкан, који је заказан за 6. децембар у Тирани. Реч је о првом таквом самиту у овом региону, преноси амерички портал.

„По први пут у историји имамо избор“, рекао је премијер Албаније Еди Рама, „а за нас Европа је иста као што је била некада, место за бекство од рата, диктатуре, сукоба, место мира и безбедности“.

Критике на рачун спорости евроинтеграција не долазе само од лидера из региона. И Европски парламент је критиковао државе чланице ЕУ због тога што „нису испуниле дата обећања“.

„Недостатак ангажмана Европске уније и пад њеног кредибилитета направили су вакуум, и на тај начин отворили простор за државе попут Русије, Кине и других малигних сила“, рекли су у Европском парламенту, преноси „Блумберг“.

Северна Македонија можда је и најупечатљивији пример спорости европског процеса. Она је заједно са Албанијом у јулу отворила преговоре са ЕУ, пуних 17 година након што је добила статус кандидата.

Чак ни потписивање споразума са Грчком из 2018. године, којим је држава променила своје име, није био довољан, пошто је противљење Бугарске блокирало македонски пут ка ЕУ још пуне четири године.

„Многе државе у региону верују да би процес (евроинтеграција) требало да буде бржи“, рекао је специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар.

Како наводи „Блумберг“, државе Западног Балкана ће на самиту у Тирани нагласити значај санкција против Русије, које су увеле све државе у региону осим Србије, која покушава да „искористи европску несигурност како повећала свој утицај у региону“.

Србија је прва држава која је послала вакцине против корона вируса Северној Македонији почетком прошле године, а српска влада је недавно дозволила извоз гаса у ту државу, подсећа амерички портал.

Председник Србије Александар Вучић један је од твораца „Отвореног Балкана“, форума за економску сарадњу у региону Западног Балкана. Он тврди да, без јасног пута ка чланству у ЕУ, државе региона морају да ојачају међусобне економске везе.

Европска унија је критиковала иницијативу, а тај став деле и неки лидери на Западном Балкану. Они су забринути да би „државе које су деведесетих ратовале за своју независност“ могле да скрену са пута евроинтеграција, наводи „Блумберг“.

Ипак, Европска унија је та која сноси највише кривице за недостатак напретка у процесу придруживања, наводи македонски аналитичар Љупчо Поповски.

„У недостатку велике награде, људи траже конкретније користи, чак и ако су мање“, рекао је он за „Блумберг“.