Прочитај ми чланакЗападни медији у повећаном обиму руско-кинеске сарадње виде „претњу од ширења нуклеарног наоружања“, што кинески званичници демантују
Русија и Кина настављају да продубљују сарадњу у области нуклеарне енергије, што поједини западни медији, али и Пентагон, виде као претњу.
Кинески реактор ЦФР-600 на острву Чангбијао, у провинцији Фуђен, једна је од најпажљивије посматраних нуклеарних локација на свету, а амерички обавештајци предвиђају да би он, када постане оперативан до краја ове године, могао да производи плутонијум који би се могао користити у производњи нуклеарног оружја.
„Потпуно је могуће да је реч о цивилном програму“, рекао је аналитичар Института Уједињених нација за нуклеарно разоружавање Павел Подвиг за „Блимберг“. „Оно што ме чини нервозним је чињеница да је Кина престала да пријављује своје цивилне залихе плутонијума. То, наравно, није дефинитивни доказ, али није ни добар знак.“
Званичници Пентагона објавили су крајем прошле године извештај у ком тврде да Кина планира драстично повећање броја нуклеарних бојевих глава, са око 400 са колико тренутно располаже на наводних 1.500 до 2035. године. Како наводи „Блумберг“, у америчком Министарству одбране верују да би реактор ЦФР-600 могао да игра кључну улогу у испуњавању тог циља.
Током разговора са својим кинеским колегом Си Ђинпингом крајем децембра, руски председник Владимир Путин је рекао да сарадња у области одбране и војне технологије заузима „посебно место“ у односима те две земље.
„Очигледно, Кина има користи од сарадње са Русијом“, рекла је за „Блумберг“ Хана Ноте, стручњак за контролу наоружања из Немачке. Тај амерички портал наводи и да Кина не располаже довољним капацитетима за обогаћење плутонијума који се користи у нуклеарном наоружању, пошто је деведесетих година затворила већину својих производних капацитета тог елемента.
Кинески званичници категорички су одбацили америчке наводе. У Министарству спољних послова Кине рекли су да Пекинг „стриктно поштује све обавезе о неширењу нуклеарног наоружања“, као и да је добровољно прилажу извештаје о „делу својих нуклеарних активности“ Међународној агенцији за нуклеарну енергију (ИАИЕ).
Портпарол кинеског Министарства одбране Тан Кефеи рекао је крајем фебруара да су САД више пута користиле постојање наводне „кинеске нуклеарне претње“ као изговор за ширење сопственог стратешког нуклеарног арсенала, док Кина, са друге стане, негује одбрамбену нуклеарну политику која забрањује употребу тог оружја у офанзивне сврхе.
Сарадња Русије и Кине у области нуклеарне енергије је, ипак, значајно повећана током прошле године. Кина је платила око 384 милиона долара за 25.000 килограма горива за реактор ЦФР-600, које је купљено од руске компаније „Росатом“, пренео је „Блумберг“.
Пројекат ће постати „прва нуклеарна електрана са брзим реактором високог капацитета изван Русије“, речено је након испоруке крајем децембра у компанији за производњу нуклеарног горива ТВЕЛ, која се налази у власништву „Росатома“.
Високо обогаћени уранијум, дефинисан као присуство изотопа уранијума-235 рафинисаних до чистоће веће од 20 одсто, је строго контролисан метал, а само неколико земаља поседује капацитете за његово обогаћивање.
Што је виши ниво обогаћивања, то је уранијум погоднији за војну употребу, а елиминисање међународне трговине високообогаћеним уранијумом је централни стуб политике неширења нуклеарног наоружања током деведесетих година прошлог века.
Реактор ЦФР-600 део је амбициозног кинеског плана да претекне САД и постане највећи произвођач нуклеарне енергије до средине следеће деценије. Кина такође ради на изградњи фабрике у пустињи у провинцији Гансу, која би, када изградња буде завршена за две године, наводно требало да извлачи плутонијум из искоришћеног нуклеарног горива, преноси „Блумберг“.
Тензије у односима између Кине и САД повећане су претходних недеља, након што је у америчком ваздушном простору почетком фебруара уочен кинески балон, због чега је отказана посета америчког државног секретара Ентонија Блинкена Пекингу. Американци су Пекинг оптужили за шпијунажу, док су Кинези тврдили да је реч о залуталом метеоролошком балону.
Америчке власти су балон обориле у суботу, 4. фебруара, а шеф канцеларије Комисије за спољне послове Централног комитета Комунистичке партије Кине Ванг Ји америчке реакције на читав инцидент назвао је „хистеричним“.
Сада постоји опасност да оптужбе између Пекинга и Вашингтона добију и нуклеарну димензију, што би могло да доведе до повећања броја нуклеарних бојевих глава, наводи „Блумберг“.
„Кина је себе раније ограничавала на оно што назива ‘минимални нуклеарни отклон’. Њихови нуклеарни капацитети су били далеко мањи од америчких“, рекао је руски стручњак за нуклеарно наоружање Алексеј Арбатов у коментару за Руски савет за међународне односе.
„Али Кинези су одлучили да сустигну САД када је реч о количини и квалитету нуклеарних снага“, рекао је он.
Русија тренутно располаже највећим нуклеарним арсеналом на свету са око шест хиљада бојевих глава, док се САД налазе на другом месту са око пет хиљада. Кина је се налази на далеком трећем месту, а тинк тенк „Федерација америчких научника“ процењује да она располаже са око 350 бојевих глава.
Као део петочланог клуба званичних нуклеарног сила, чије је право поседовања тог наоружања кодификовано Уговором о неширењу нуклеарног наоружања из 1970. године, Кина и Русија нису у обавези да подносе извештаје о детаљима који би могли да потврде да ли се ЦФР-600 користи за производњу материјала за нуклеарно наоружање.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 28, 2023
