Блумберг: Хаос неће бити ограничен на банкарски сектор, криза ће се проширити

13:35 28.03.2023.

Одлив депозита после колапса банака доводи до смањења кредитне активности, а она до рецесије

Банкарски хаос у Сједињеним Државама неће бити ограничен само на овај сектор, већ ће се прелити и на кредитну активност која је битан покретач привредног раста и која одређује како и колико брзо ће се највећа светска економија опоравити, упозорава председавајући Квинс колеџа у Кембриџу и главни саветник „Алајанс“ групе Мухамед Ел-Еријан у ауторском тексту за „Блумберг“

Банкарство је у основи засновано на поверењу. Свака ерозија поверења може да доведе до исхода који је само неколико дана раније био незамислив, као што је био случај са изненадним колапсом „Силикон вели банке“, или насилним преузимањем „Креди Свиса“ или неизвесном судбином „Прве републичке банке“.

Реагујући на лоше вести, амерички депоненти су прерасподелили део својих средстава из мањих банака у највеће банке за које се сматра да су превелике да би пропале, разне фондове, па чак и у крипто средства као што је биткоин.

Величина ових токова депозита је далеко од безначајне. До сада, бројеви Федералних резерви показују да су мале банке изгубиле 120 милијарди долара својих депозита у седмици која је завршила 15. марта. Насупрот томе, депозити у великим банкама порасли су за 67 милијарди долара.
Губитак депозита одражава истовремено удруживање фактора: дуготрајне структурне слабости у најкрхкијим банкама; надзорне пропусте Феда; циклус повећања каматних стопа који је почео касно и био је превише спор, што је довело до једног од најконцентрисанијих низова повећања каматних стопа у историји; и једноставна калкулација која, у контексту пољуљаног поверења, фаворизује трансфере депозита чак и када се ризик објективно сматра малим, наводи Ел-Еријан.

Иако неки не виде проблем у томе, будући да је велики део депозита остао у банкарском систему, банке које примају депозите ће вероватно имати различите критеријуме за давање кредита, што ће утицати на обим и дистрибуцију укупног кредитирања.

То би, упозорава Ел-Еријан, могло да постане велики проблем за локалне заједнице, регионе и секторе који страхују да ће им приступ кредитима бити ограничен јер ће њихови традиционални банкарски партнери морати да смање своје билансе након губитка депозита.

Иако финансијске институције могу да покушају да смире страхове рефинансирањем и гарантовањем свих депозита, мало је вероватно да ће то одмах и у потпуности преокренути ток депозита који беже из мањих банака, чиме се повећава ризик од кредитне контракције која би могла да подрије укупну економску активност.

Другим речима, одлив депозита после колапса банака доводи до смањења кредитне активности, а она до рецесије.

Ел-Еријан наводи да не постоје лаке ни брзе мере које би могле да неутралишу ову претњу економији која је ионако већ суочена са инфлацијом, погрешним циклусом повећања каматних стопа, падом личне штедње, финансијском нестабилношћу и успоравањем глобалне економије.

То такође компликује дугорочна прилагођавања потребна за транзицију на зелену енергију, поновно повезивање ланаца снабдевања, променљиву глобализацију и управљање дуговима.

Оно што се сада дешава је подсетник финансијским компанијама, регулаторима и супервизорима да је мало вероватно да ће последице банкарских несрећа бити обуздане у банкарском сектору. То је такође подсетник тржиштима да не дозволе да разумљиви фокус на финансијску заразу суперсоничне брзине скрене сву пажњу са спорије економске заразе, поручује економиста.