Прочитај ми чланак

„Блумберг“: Антируске санкције убрзале процес дедоларизације

0

Не тако давно било је скоро незамисливо да поједине државе траже алтернативне механизме плаћања, али политика САД је довела до тога да мање државе почну са јачањем сопствених валута

Неке од највећих светских економија траже начина да заобиђу коришћење америчког долара, а исте намере имају и мање нације, укључујући десетак држава у Азији, које такође експериментишу са дедоларизацијом, пише „Блумберг“ и указује на то да компаније широм света невиђени део свог дуга продају у националним валутама због даљег раста долара.

Нико не каже да ће долар у скорије време бити скинут са трона, али не тако давно било је скоро незамисливо истраживање механизама плаћања којима се заобилази америчка валута или СВИФТ мрежа која је у основи глобалног финансијског система.

Међутим, снага долара, његова употреба под америчким председником Џозефом Бајденом за спровођење антируских санкције и нове технолошке иновације, охрабрују државе да започну укидање хегемоније америчке валуте.

„Ово ће интензивирати напоре Русије и Кине да својим делом светске економије управљају без употребе долара“, рекао је за „Блумберг“ бивши заменик гувернера Банке Енглеске Пол Такер.

Сајт указује и на став инвестиционог стратега Џона Молдина који је написао да је Бајденова администрација направила грешку када је амерички долар и глобални систем плаћања употребила као оружје.

„То ће приморати неамеричке инвеститоре и друге државе да диверзификују своја улагања изван традиционално сигурног уточишта у САД“, истакао је Молдин.

На таквим плановима већ раде Русија и Кина које промовишу своје валуте за међународна плаћања, укључујући и коришћење блокчејн технологије, а Москва је већ почела тражи накнаде у рубљама за испоруке енергената.

Убрзо су Бангладеш, Казахстан и Лаос такође појачали преговоре са Кином како би повећали употребу јуана. Индија је почела све гласније да говори о интернационализацији рупија и овог месеца је почела да ради на билатералном механизму плаћања са Уједињеним Арапским Емиратима.

Главни покретач тих планова био је потез САД и Европе да одсеку Русију од глобалног међубанкарског платног система СВИФТ. Акција, коју су Французи описали као „финансијско нуклеарно оружје“, оставила је већину великих руских банака ван мреже која омогућава десетине милиона трансакција сваког дана, приморавајући их да се ослоне на сопствену верзију платног система.

„Америчке санкције Русији изазвале су забринутост да би долар на дуже стазе могао да постане отворено политичко оружје, а ту забринутост посебно изражавају и друге државе, поред Русије и Кине“, пише „Блумберг“ и наводи да је Индија већ почела да развија сопствени систем плаћања.

Друго, таква политика Вашингтона довела је до тога да азијске државе морају да избару стране, а без алтернативног система плаћања, ризиковале би да буду приморане да се придруже санкцијама са којима се не слажу да изгубе трговинску добит коју остварују са кључним партнерима.

Баш као што званичници широм Азије не желе да изаберу победника у америчко-кинеским сукобима и радије би да задрже односе са обе државе, америчке санкције Русији гурају владе да иду својим путем. „Понекад акција поприма политички или националистички тон, укључујући огорченост због притиска Запада да се уведу санкције Русији“, истиче сајт.

Из Индије су поручили да се долар користи за „застрашивање мањих нација“, а земљњ југоисточне Азије указале су да је управо то разлог да се више тргује у локалним валутама.

„Санкције отежавају земљама и компанијама да остану неутралне у геополитичким конфликтима“, рекао је Џонатан Вуд из „Контрол рискс“ и додао да ће земље наставити да вагају између економских и стратешких односа.

Ипак, не помажу само санкције да се убрза процес дедоларизације, на то је утицао и раст доларе због чега су азијски званичници постали агресивнији у својим покушајима диверзификације.

Долар је ове године ојачао за око седам одсто и на путу да оствари највећи годишњи раст од 2015. године, показују анализе „Блумберга“.

„Снага долара представља велику главобољу за азијске нације које су доживеле пораст цена куповине хране, већи проблем са отплатом дугова и продубљивање сиромаштва“, наводи амерички сајт.

Иако све ове мере могу да имају ограничен краткорочни утицај на тржиште, крајњи резултат може да буде слабљење тражње за доларом, а о томе говори и чињеница да канадски долар и кинески јуан бележе константан раст.
Истовремено, Малезија, Индонезија, Сингапур и Тајланд већ су успоставили системе за међусобне трансакције у својим локалним валутама.

„Краљ долар ће можда и даље владати деценијама које долазе, али развој трансакција у алтернативним валутама не показује знаке успоравања, посебно ако геополитичке прилике наставе да убеђују државе да крену својим путем“, наводи „Блумберг“ и закључује да би спремност америчке владе да користи своју валуту у геополитичким борбама могла да ослаби њену способност да у будућности такве методе користи ефикасно.