Све већа отпорност бактерија на антибиотике представља “темпирану бомбу” која би на списку опасности требало да буде рангирана исто као тероризам, поручују стручњаци.
Професор Џереми Фарар, нови шеф “Велкам траста”, највеће добротворне организације за медицинска истраживања, изјавио је да је резистенција на антибиотике глобално питање. У емисији Радија 4 Би-Би-Сија, он је нагласио да ће се златна ера антибиотика завршити уколико се нешто не предузме.
Слично мишљење изнела је дама Сали Дејвис, главни медицински саветник британске владе. Она је још прошле године рекла да је повећана отпорност на антибиотике “права темпирана бомба” која може да се упореди са тероризму на скали највећих опасности за нацију.
Чак су и министри науке Г-8 на самиту у Лондону у јуну 2013. расправљали о томе колико су опасне бактеријске инфекције.
Међутим, сва ова упозорења су се могла чуди одавно.
У извештају Дома лордова 1998. изнета је оцена да “отпорност на антибиотике прети да донесе човечанству повратак у еру пре постојања антибиотика”. Пеницилин је почео масовно да се користи тек педесетих година прошлог века, иако га је сер Александар Флеминг открио 1928.
Иако су антибиотици у употреби мање од једног века, патогени организми који изазивају разне инфекције старији су од човечанства и стално еволуирају. То најбоље илустују две бактеријске инфекције: мултирезистентна туберкулоза (МДР) и инфекције изазване ентеробактеријама, патогеним бактеријама које се налазе у храни.
Лекари у здравственим установама у Лондону кажу да бележе нагли раст случајева туберкулозе МДР и да им често треба по две године за излечење оболелих. Сличан је случај са инфекцијама ентеробактеријама, које живе у људским цревима, као рецимо ешерихија коли. Оне су сада најчешћи разлог за хоспитализацију пацијената и све чешће су отпорне на карбапенеме, антибиотике широког спектра.
Стручњаци бележе и алармантан пораст полно преносивих болести гонореје, која се све теже лечи.
(Блиц)