Pročitaj mi članak

Bivša nemačka poslanica: Priznanje „Kosova“ i NATO bombardovanje mogli da se izbegnu

0

Trebalo je da se uzdržimo od prebrzog popuštanja pred nacionalnim pritiscima Slovenaca i Hrvata i negovanja neprijateljske slike o ‘agresivnim Srbima’, piše u političkom testamentu bivše potpredsednice Bundestaga Antje Folmer

Не слажем се са уобичајеном тезом да је 1989. године успостављен мировни поредак у Европи, који је корак по корак једнострано уништен од стране Русије „под диктатом агента КГБ Путина“, наводи се у политичком тестаменту недавно преминуле посланице и бивше потпредседнице Бундестага Антје Фолмер.

Twitter

Фолмер, која је била један од оснивача немачке странке Зелени, пише да је 1989. разбијен један поредак који није уступио место новом мировном поретку, што је „морало да буде нови циљ“.

„Међутим, визионари европске и западне фантазије нису имали на уму да осмисле одрживи мировни поредак у Европи, који би свим земљама бившег СССР понудио место поуздане безбедности и наде за будућност“, наводи се у политичком тестаменту који је објавио „Берлинер цајтунг“, преносе „Вечерње новости“.

Она оцењује да се свет поново нашао између два блока моћи, у конфронтацији са могућим апокалиптичним епилогом.

„Нашли смо се дакле поново у Хладном рату и у спирали узајамне претње по егзистенцију – без излаза, без перспективе“, навела је Фолмер.

Бомбародвање 1999. је могло да се избегне

Говорећи о Украјини, она примећује да се та земља представља као „отелотворење идеала и узора једне западне демократије у којој се слободно живи и која се јуначки држи“, па тако испада да се не бори само за своју сопствену нацију, већ и за историјску мисију целокупног Запада.

„Ко себе посматра кроз призму политике моћи, ко своју егзистенцију брани оружјем и крвавим жртвама, служи као бедем за европске идеале слободе, па нека кошта колико треба да кошта. Међутим, ко тражи пут консензуса, сарадње, разумевања и помирења, важи за слабића, некога ко је ирелевантан, и бива презрен. Стога су Зеленски и Горбачов два антипода у питању шта данас значи бити Европљанин и шта значи отелотворити европске врлине“, закључује.

Она сматра да је Југославији требало понудити у целини отварање ка Европској унији 1989. године

„Једино што је требало учинити било је да се уздржимо од пребрзог попуштања пред националним притисцима Словенаца и Хрвата и неговања непријатељске слике о ‘агресивним Србима’“, оцењује.
Она додаје да је таква мудрост у потпуности изостала у надметању за признавање нових националних држава на Балкану.

„Грађански рат у Босни, Сребреница, уништење Сарајева, стотине хиљада мртвих и трауматизованих људи, напад НАТО-а на Београд супротан међународном праву, признавање ‘Косова’ као независне државе противно међународном праву, и вишеструко избијање нових националних шовинизама, све се то могло избећи“, тврди Фолмер.

Немачка плаћа високу цену због Украјине

Путин је око 2008. престао да верује у статус кво и да своју сферу моћи усклађује са Западом, наводи Фолмер у својим записима.

Истиче да је Немачка почела да се дефинише као вођа европског одреда у новом концепту НАТО.

„Као део реакција на рат у Украјини, она је коначно склизнула у центар антируских контрастратегија. Оклевање канцелара Олафа Шолца, које је било добродошло, али медијски критиковано, није било довољно подржано одрживом политичком алтернативом и тако је почело да допушта“, објашњава.

Плаћамо високу цену за то, како економски, тако и политички, оцењује Фолмер.

„Немачки министар привреде покушава да замени старе зависности од Русије и Кине новим зависностима од држава које никако не могу да прођу као узорне демократије. Министарка спољних послова је најгласнија труба нове антагонистичке стратегије НАТО. Њихова оправдања задивљују једноставношћу аргументације“, каже и додаје да трошкови наоружања и утицај компанија које производе наоружање и електричну енергију немерљиво расту.

Кина је у успону, међутим, у пропаганди је идентификована као нови геополитички противник и стално се провоцира тајванским питањем.

Остатак света не дели нашу слику Запада

Сматра да ће Европа ускоро ући у фазу великог разочарања које ће дубоко пољуљати њену слику о себи, што је, како каже, разлог за наду.

„Запад, тако самоуверен, једноставно мора да научи да остатак света не дели нашу слику о себи и да неће стајати уз нас. Чини се да журно послати емисари новог антикинеског савеза у предстојећем крсташком рату против Средњег краљевства нису нарочито успешни“, наводи Фолмер.

Нада се да ће из свега произаћи нови покрет несврстаних који ће, након периода многих кршења међународног права, поново радити на искључивом праву УН да служи миру и опстанку целе планете.

Фолмер закључује да је њена странка Зелених некада држала све кључеве за истински нови поредак у праведнијем свету, јер није била укључена у блоковску логику Хладног рата.

„Шта је завело данашње Зелене да се свега одрекну због пуког циља да учествују у великом геополитичком покеру сила, и да притом омаловаже своје најдрагоценије корене као најгласнији антипацифисти?“, пита се Фолмер у свом политичком тестаменту.