Прочитај ми чланак

Битка за Арктик: Трампов план за Гренланд мења правила игре!

0

Сједињене Америчке Државе, предвођене новоизабраним председником Доналдом Трампом, у последње време све чешће изазивају глобалну пажњу својим интересом за Гренланд, највеће острво на свету под суверенитетом Данске.

„Политико“ је известио да би Данска, због своје скромне војне снаге и исцрпљености ресурса услед помоћи Украјини, била практично немоћна да се одупре евентуалној америчкој инвазији.

Америчка војна надмоћ је неоспорна, са буџетом од скоро 950 милијарди долара и преко милион активних војника, док је Данска с друге стране значајно слабија, са војним буџетом од 9,9 милијарди долара и свега 17 хиљада војника.

Ова диспропорција додатно се погоршала након што је Данска преусмерила знатан део своје тешке војне опреме, укључујући артиљерију и тенкове, у Украјину током сукоба са Русијом. Ово је Данску оставило рањивом и готово неспособном да се војно одбрани, што би евентуални сукоб учинило једним од најкраћих у историји.

Гренланд, познат по својим богатим налазиштима минерала и стратешкој важности за контролу Арктика, постао је кључни интерес за САД. Трамп је раније изразио жељу да острво постане део Сједињених Држава, тврдећи да би то служило заштити „слободног света“.

Међутим, дански суверенитет над острвом и међународни споразуми из прошлости, попут оног из 1951. године када су САД обећале заштиту Гренланда од напада, додатно компликују ситуацију. Парадоксално, сада потенцијална претња долази управо из Америке.

Аналитичари оцењују да иза Трамповог интереса за Гренланд леже економски и стратешки мотиви. Арктик, са својим огромним резервама природних ресурса, укључујући нафту, гас и ретке метале, представља кључну област за будуће глобалне енергетске токове.

Контрола над Гренландом би значајно проширила амерички утицај у овом делу света и осигурала стратешку предност у односу на друге силе, попут Русије и Кине, које такође полажу право на ресурсе у арктичком региону.

Поједини стручњаци упозоравају да би евентуална експлоатација ресурса на Арктику од стране САД, познатих по агресивним методама попут вађења нафте и гаса из шкриљаца, могла да изазове озбиљне еколошке последице са глобалним дометом. Ово би могло угрозити не само Арктик већ и ширу планетарну екологију.

Данска се, у међувремену, суочава с дилемом. Док неки саветују тражење правних решења у оквиру Европске уније, други сугеришу ублажавање реторике и преговоре са САД о потенцијалном заједничком коришћењу ресурса Гренланда. Овакви кораци могли би умањити тензије и пружити Данској одређени маневарски простор у очувању суверенитета над острвом.

Истовремено, Трампов интерес за Гренланд шаље сигнал о све прагматичнијем приступу америчке спољне политике, која тежи осигуравању стратешких предности без обзира на потенцијалне последице по савезнике.

Ова ситуација додатно указује на динамику унутар НАТО-а, где разлике у војној и економској моћи међу чланицама постају све израженије. Ако би дошло до сукоба, то би представљало преседан и отворило питања о будућој стабилности савеза.

Иако су дански званичници опрезни у јавним изјавама, поставља се питање колико је краљевство спремно да одговори на овакав изазов. С обзиром на тренутну слабост њихових војних капацитета, Данска би могла бити принуђена да се ослања на политичке савезе и правна средства како би се супротставила америчким амбицијама.

У овом тренутку, међутим, јасно је да Гренланд остаје кључна тачка у глобалној геополитичкој игри, а његов статус ће зависити од одлука које буду донете у Вашингтону.