Прочитај ми чланакБелорусија 12. маја прославља Дан државног грба и државне заставе. Белоруси су међу веома малобројним народима који имају две заставе које се надмећу да се називају националним симболом.
Званична је црвено-зелена застава са белоруским орнаментом на левој страни. Њен одговарајући грб састоји се од зелене и црвене врпце, мапе Белорусије на земаљској кугли на сунчевим зрацима, пшеничним класовима и петокраком на врху.
Како преноси БеларусФеед, други пар симбола је бело-црвено-бела застава и грб Пахоња (“потера” на белоруском), а који изгледа као наоружани витез који јаше на коњу.
Како то да постоје две заставе?
За разлику од суседа из Русије, Украјине или Пољске, Белоруси немају тако снажан осећај националног идентитета. Људи се и даље расправљају који симболи их боље представљају као нацију.
Бело-црвено-белу заставу први пут је користила проглашена белоруска народна република 1918. Покушај државе није потрајао, јер ју је за мање од годину дана бољшевичка Русија укинула.
Застава се поново појавила 1991. када је Белорусија стекла независност, а Совјетски Савез пропао. Инспирисан покретом белоруског Фронта, парламент Белорусије је учинио званичном заставом.
Црвено-зелена застава је застава Совјетске Белорусије (БССР) која потиче из 1951. Поново је постала државни симбол након референдума 1995. године, који је иницирао тадашњи млади председник Александар Лукашенко. Опозиција још увек сматра да је гласање за овај симбол било неуставно и намештено.
Од тада, два дела белоруског друштва виде сваку од својих фаворизованих застава као националну. Они који БССР виде као темељ националног идентитета воле црвено-зелену заставу. Други тврде да је бело-црвено-бела застава прави национални симбол Белорусије.
Историја или нацисти
Иза порекла бело-црвено-беле заставе не постоји јасна прича. Бела и црвена боја су увек биле традиционалне за Белорусе.
Према народној легенди, један рањени средњовековни витез употребио је бели комад тканине намочен крвљу као заставу како би подигао морал трупама против непријатеља.
Историчаре који трагају за тим симболом подаци воде до битке код Орше (1514), где је војска Великог Кнежевства Литваније, која је обухватала данашњу Белорусију, користила црвено-бели крст Светог Ђорђа.
Почетком 20. века белоруски војници у руској војсци почињу да носе траке у црвено-белој комбинацији да би се препознали и удружили.
Белоруски архитекта Клаудзиј Дуж-Душевски је 1917. дизајнирао бело-црвено-белу заставу каква је тренутно позната.
Белоруски национални покрет у настајању затим је употребио овај симбол за проглашење белоруске народне републике 1918. Након пораза следеће године, остаци те државе наставили су да користе ову заставу у егзилу.
Током Другог светског рата, неке националистичке организације у Белорусији, које су сарађивале са нацистичким окупационим снагама, такође су користиле овај симбол. Поједини Белоруси до данас указују на ову чињеницу како би показали да се ова застава не може користити као национална симбол.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 19, 2020
Њихови противници сматрају да злоупотреба заставе током рата не лишава симбол његовог дубљег историјског значења. Они такође указују на чињеницу да су нацистички савезници у другим окупираним земљама (укључујући Русију, Украјину, Француску, Белгију, Холандију…) користили националне симболе да би освојили подршку.
Прича иза црвено-зелене заставе
Након што је Белорусија постала комунистичка, добила је стандардну црвену заставу и грб са чекићем и српом као и све остале совјетске републике.
Међутим, након Другог светског рата, руководству СССР-а била је потребно да Украјина и Белорусија имају карактеристичне заставе. Ове две републике, заједно са СССР-ом, биле су чланице УН, док је Москва желела да покаже да су више од пуких марионета.
Тако је 1951. црвено-зелена застава са традиционалним белоруским орнаментом, чекићем и српом у углу постала званични симбол БССР. То је био национални симбол до 1991.
Затим је, након кратког периода изградње нације под бело-црвено-белом заставом, председник Лукашенко иницирао је повратак на мало измењени симбол БССР, без чекића и српа.
Сам белоруски председник утеловио је широку советску носталгију о сиромашној земљи погођеној распадом СССР-а. Лукашенков предлог добио је одлучујућу подршку од 75 одсто грађана током референдума 1995.
Третман бело-црвено-беле заставе
Упркос томе што нису користили Пахоњу као грб који је упарен са овом заставом, бело-црвено-белој је током 90-их од стране белоруске власти званично признат културни значај.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 19, 2020
Пахоња је у средњем веку био службени грб Великог војводства Литваније и до данас остаје симбол многих белоруских градова. Међутим, третман заставе је другачији. Након што је опозиција почела да користи ову заставу за протесте, она је постала непријатељски и антивладин симбол.
Власти дозвољавају да је користе током дозвољених опозиционих скупова. Такође, ношење мајице у црвено-белој боји или мала застава унутар приватног аутомобила неће створити проблеме.
Међутим, свако друго јавно приказивање ове заставе сматра се недозвољеном демонстрацијом, праћеном хапшењем или новчаном казном.
Опозиционе снаге дуго траже да се ова застава званично призна као застава Белорусије и легализује, али став владе остаје немилосрдан. Изгледа да ће Белоруси живети под двема заставама још дуги низ година.
