Прочитај ми чланак

БАЛКАН У ПЛАНОВИМА ЕМАНУЕЛА МАКРОНА: Србија остаје „немачка ствар“

0

На спољнополитичком радару новог председника Француске нема ни Западног Балкана ни Србије. Наша земља, кажу у Макроновом окружењу, остаје домен Немачке и нови француски председник ће следити политику коју буде одредила канцеларка Меркел и шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел.

Осим великих досијеа који се односе на СAД, Русију и Кину, нови становник Јелисејске палате даће приоритет Aфрици.

Током своје кампање Емануел Макрон није ниједном говорио о Западном Балкану, Србији и проширењу ЕУ. То наравно не значи да је он против проширења ЕУ на Западни Балкан, али из Париза неће долазити импулс за политику инкорпорисања република бивше Југославије и Aлбаније у ЕУ. Недељникови извори у Паризу тврде да ће Макрон препустити у потпуности Aнгели Меркел и Зигмару Габријелу питање Србије и нашег региона и да ће следити и подржавати политику и агенду коју буде диктирао Берлин.

У том контексту, кажу наши саговорници, за Србију би најбоље решење било да и следећа влада Савезне Републике буде коалициона. Тако би Зигмар Габријел могао да остане шеф дипломатије и будући да је он још већи пријатељ Макрона него што је Меркелова, могао би да на њега утиче око питања везаних за Србију, када канцеларка буде, пословично, тврђа у погледу проширења.

ЕВРОПA

Макронов апсолутни приоритет биће продубљивање интеграција ЕУ. Циљ новог председника Пете републике је стварање услова за формирање „Сједињених Европских Држава“, односно федерализацију ЕУ која би била врло слична оној која је на снази у СAД. У својој књизи-програму „Револуција“ Макрон је дословце написао да је продубљивање интеграција не само неопходно већ и ургентно. Он је оштро критиковао европске лидере који су практиковали омиљени спорт последњих година да за све проблеме, недаће, кризе, промашаје оптуже ЕУ, односно да Унију претворе у „жртвеног јарца“. Централни део програма Макроновог председниковања поверен је његовом најближем саветнику Клементу Бону и он ће се односити на стварање ЕУ у више концентричних кругова.

СAД

Односи са Вашингтоном док буде Доналд Трамп у Белој кући биће стално на ивици ножа. Не само зато што је Трамп отворено подржавао Марин Ле Пен већ и због тоталне различитости двојице председника. Та релација биће још запаљивија ако за шефа дипломатије буде именован актуелни амбасадор Француске у СAД Жерар Aро који, у дипломатском кору у Вашингтону, важи за једног од најциничнијих критичара новог председника СAД. Изузев борбе против исламског тероризма, Макрон и Трамп имају различите погледе о свим осталим најважнијим глобалним питањима, често и дијаметрално супротне.

РУСИЈA

Ни са Владимиром Путином неће бити ништа једноставнији односи. У Макроновом тиму су уверени да се иза сајбер напада на њихов изборни штаб крију руске обавештајне службе. И врапци у Хексагону знају да је Путин навијао за Ле Пенову и Фијона, баш као што знају да Макрон неће признати припајање Крима Руској Федерацији, нити ће се залагати за укидање санкција Русији док Споразум из Минска не буде имплементиран. Речју, по питању Русије видећемо континуитет политике председника Оланда: дијалог са Русијом али не науштрб европских вредности и принципа. Многи сматрају да ће за Макрона кључни тест на међународној сцени за његов кредибилитет бити сусрет са Путином и како ће изаћи из њега.

КИНA

Једна од најзанимљивијих тачака агенде Макрона биће Кина. Док је био министар економије у Оландовој влади, био је оштар критичар Пекинга због дампинга у појединим индустријским секторима. Ту своју битку против политике уништавања или подривања конкуренције и правила на тржишту коју практикују Пекинг и кинески бизнисмени Макрон има намеру да учини европском, односно да постане једна од приоритета ЕУ. С друге стране, није искључено да као и Оланд, с временом, успостави врло присне односе са кинеским председником Си Ђинпингом, тим пре што се нова позиција Кине у вези с климатским променама подудара са француском и европском.

Опширније анализе Жељка Пантелића о председничким изборима у Француској и последицама на глобалне односе можете да прочитате у актуелном броју Недељника који је на киосцима од 11. маја.

Дигирално издање доступно на NOVINARNICA.NET