Прочитај ми чланакПредседник Сједињених Држава Џо Бајден се суочава са све већим притисцима, како на домаћем тако и на међународном плану, да одустане од оптужби против Џулијана Асанжа, који је у затвору у Великој Британији.
Бајденова администрација у последње време говори о поштовању слободне и енергичне штампе. Па се питање о слободи Џулијана Асанжа само намеће, да ли ће се Бајден одлучити на одустајање од оптужби.
Генерални тужилац Мерик Гарланд је чак ове јесени увео проширену заштиту за новинаре, рекавши да је „слободна и независна штампа од виталног значаја за функционисање наше демократије“.
Али највећи тест Бајденове администрације остаје затворен у затворској ћелији у Лондону, где је оснивач Викиликса Џулијан Асанж држан од 2019. док се суочава са кривичним гоњењем у Сједињеним Државама према Закону о шпијунажи, вековном статуту који никада раније није коришћен за објављивање поверљивих података.
Да ли ће америчко министарство правде наставити да гони по оптужби против „озлоглашеног“ узбињивача, чија је група објавила тајне информације о ратовима у Ираку и Авганистану, заливу Гвантанамо, америчкој дипломатији и унутрашњој демократској политици пре избора 2016. пут ка утврђивању да ли садашња администрација намерава да испуни своја обећања о заштити штампе.
Сада се Бајден суочава са новим напором, како унутар Сједињених Држава тако и у иностранству, да одустане од Асанжовог дуготрајног кривичног гоњења.
Пет великих медијских организација које су се ослањале на његове владине тајне, укључујући Гардијан и Њујорк тајмс, објавило је отворено писмо раније овог месеца у којем се наводи да његова оптужница „поставља опасан преседан“ и прети да поткопа први амандман.
У исто време, званичници у Аустралији, где је Асанж рођен и остаје њен држављанин, састали су се са америчким колегама да апелују на његово ослобађање.
Мој став је јасан и јасно је стављен до знања америчкој администрацији: да је време да се ово питање приведе крају – рекао је аустралијски премијер Ентони Албанез пред аустралијским парламентом крајем прошлог месеца.
У међувремену, у Бразилу, новоизабрани председник Луис Инасио Лула да Силва затражио је окончање, како је рекао, „неправедног затварања“ Асанжа након састанка са уредницима Викиликса који су лобирали за његову слободу.
Неки од Асанжових бранилаца, који су напали његово тужилаштво као гажење првог амандмана, кажу да су оптимисти да је случај можда достигао прекретницу која би на крају могла довести до његове слободе.
„Овај случај је изузетно значајан“, рекао је у интервјуу професор права са Универзитета Колумбија Џамил Џафер, који води Книгхт Фирст Амандмент Институте на универзитету.
На крају дана, тешко ми је да поверујем да Бајденова администрација жели да овај случај буде њено наслеђе о слободи штампе, и биће њено наслеђе ако наставе да га следе. То ће засенити све остало када је у питању слобода штампе.
Званичници министарства правосуђа не говоре о томе куда би Асанжово тужилаштво на крају могло довести, док он наставља да оспорава своје изручење САД пред британским жалбеним судом. Министарство правде САД-а одбило је да коментарише све спољне позиве да се од случаја одустане, али је један званичник, који је желео да остане анониман, рекао да је Гарланд „јасно ставио до знања да ће следити закон где год он води“, као што је то чинио и у другим политичким оптужени случајеви.
За сав спољни притисак на министарство правде да одустане од случаја, критичан фактор би могли да буду интерни прописи које је Гарланд објавио у октобру и којима се забрањује коришћење заплене записа и других истражних корака против „медија који делују у оквиру вести” осим у случајевима када је одељење рекло да би то биле ограничене околности.
Нови прописи су израсли из једногодишњег прегледа који је уследио након честих притужби новинских организација о наметљивим тактикама које је одељење користило током Трампове администрације да прикупи записе од новинара и уђе у праксу прикупљања вести током истрага о цурењу информација и друга осетљива питања.
Један од централних спорова у Асанжовом успону одувек је било питање да ли га треба сматрати новинаром обухваћеним првим амандманом, као што су његови заговорници дуго тврдили, или неваљалим оперативцем који је, како је једном рекао републикански сенатор Бен Сасе из Небраске , био је „доушник за страну пропаганду и … непријатељ америчког народа“.
Бер Џеј Полак, водећи адвокат Асанжа у САД, рекао је за Гардијан да „нови прописи свакако траже да неко на највишим нивоима министарства правде поново погледа ово тужилаштво како би утврдио да ли је оно заиста у складу са нову политику“ и да одредимо „да ли је ово тип случаја који желимо да водимо?“
Време је идеално за то – рекао је Полак.
Асанж је поларизујућа личност широм света већ десетак година, откако је Викиликс почео да објављује и понекад дели са главним медијима, укључујући Гардијан и Њујорк тајмс, милионе страница често поверљивих материјала које је прикупио од владе преко узбуњивача и других извориа. Његови заговорници аплаудирали су му као дрском казивачу истине, док су га критичари – често унутар обавештајних агенција – напали због штете за коју сматрају да је цурење нанело текућим операцијама.
Прва велика разоткривања његове групе 2010. документовала су америчке војне злоупотребе и погрешне кораке у Ираку и Авганистану, а свака следећа серија процурелих материјала, од каблова тајног државног одељења до алата за хаковање ЦИА-е, донела је Асанжу већу славу и пажњу.
Осим масовног цурења информација, Асанж се такође суочио са оптужбама за сексуални напад у Шведској, оптужбе које су у међувремену одбачене јер су шведски тужиоци рекли да докази нису довољно јаки.
Да би избегао хапшење, склонио се 2012. у амбасаду Еквадора у Лондону према споразуму који му је дао политички азил. ЦИА и Трампова администрација били су толико фиксирани на тајне које је разоткрио да су разговарали о могућности отмице Асанжа из амбасаде и његовог убиства, наводи се у прошлогодишњем извештају Yahoo News-а.
Министарство правде, први пут је поднело кривичне пријаве против Асанжа 2019. године, када су га британске власти ухапсиле и извукле из амбасаде. Асанж је, изгледајући рашчупано са дугом белом брадом, повикао: „Ово је противзаконито, ја не идем.“
Почевши од мање од две недеље након што је Бајден инаугурисан у јануару 2021, његово правосуђе је више пута тражило од британских судова да обнове амерички захтев за Асанжово изручење.
После дуге битке на британским судовима, тадашња секретарка унутрашњих послова Прити Пател одобрила је захтев САД за екстрадицију у јуну, али се Асанж жалио на ту одлуку, тврдећи да је „суђен и кажњен због својих политичких ставова“.
Скоро свих 18 оптужби подигнутих против Асанжа у оптужници из 2019. године се заснива на стварном објављивању тајних војних и владиних материјала на Викиликсу на мрежи, од којих је већи део прибављен од бивше америчке војне узбуњивачице Челси Менинг.
Само једна од оптужби оптужује Асанжа да је активно радио са Менинг да обезбеди поверљиве информације. У том случају, тужиоци су оптужили да је Асанж понудио помоћ Менинг да провали лозинку за један поверљиви војни систем, и тај покушај није успео.
Челси је на крају осуђена на 35 година затвора због одавања владиних тајни пре него што је председник Барак Обама ублажио остатак њене казне 2017. На саслушању у војном суду 2013, Менинг је инсистирала да никада није била под притиском Викиликса да се заплени било какав тајни материјал са компјутерских система војске.
Одлуке које сам донела да пошаљем документе и информације (Викиликсу) и веб-сајту су моје сопствене одлуке и преузимам пуну одговорност за своје поступке – рекла је тада Менинг.
Оптужбе против Асанжа за добијање и објављивање поверљивих информација, без икакве активне улоге у њиховој крађи, означавају „прелазак правног рубикона“, рекао је Џафер са Универзитета Колумбија.
То је злокобни правни праг, рекао је, за Асанжа и све новинаре.
„Ово је први пут да је америчка влада искористила Закон о шпијунажи да прогони издавача и последице су огромне“, рекао је Џафер.
Асанж је „оптужен за активности у којима су новинари ангажовани сваки дан и које новинари морају да се ангажују сваки дан да би информисали јавност. То би имало драматичне импликације на новинарство о националној безбедности.“
Да ли ће се Бајден и његова администрација одлучити на потез који ће напокон ослободити неправедно оптуженог новинара Џулијана Асанжа, који је са светом поделио истину или ће истина и даље бити забрањена за јавност. Или ће се Бајден изборити са све већим притисцима у одлуци да се Асанж изручи Сједињеним Државама.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 12, 2022
